Политика Online - Литографије Анастаса Јовановића
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 02:21

Литографије Анастаса Јовановића

Аутор: М. Димитријевићсреда, 29.01.2014. у 11:22
Срби око певача

Анастас Јовановић био је један од најзначајнијих српских уметника средине деветнаестог века – први српски литограф, један од првих српских фотографа, уметнички свестрана личност. После скоро пола века посетиоци ће у галерији РТС-а од четвртка 30. јануара у 19 сати имати прилику да виде његове оригиналне литографије, захваљујући сарадњи са Српским библиофилским друштвом из Београда.

Радови овог уметника по домету и техници обраде на висини су тадашње европске литографске праксе, а на својим листовима сликао је личности и догађаје из српске историје, православне иконографске мотиве и многе ликове својих савременика. На поставци „Извори културе”, која траје до 23. фебруара, налазе се радови настали од 1847. до 1860. године, међу њима и неколико веома ретких композиција, од којих највећу пажњу стручне јавности скреће литографија под називом „Срби око певача” из 1847. године.

– Познато је да су сачувана само три примерка ове литографије. Један се налази у фонду Музеја града Београда, други ће бити овом приликом изложен, док је трећи у Народном музеју у Београду. Постоји нешто у вези са Јовановићем што је веома занимљиво. Наиме, као што се у већини Хичкокових филмова појављује и сам Хичкок у такозваним камео-улогама, тако и Јовановић уграђује свој лик у своје литографије, па и у ову, која је посебно важна. На њој је свој лик укомпоновао између Петра Петровића Његоша, Вука Стефановића Караџића и Бранка Радичевића. То није чудно јер је 1847. година, када је литографија настајала, иначе изузетно значајна за нашу културу. Те године штампане су три изузетне српске књиге – Вуков „Нови завјет”, прва књига песама Бранка Радичевића и прво издање „Горског вијенца” – објашњава Срђан В. Стојанчев, један од аутора поставке.    

Требало би поменути и литографије као што су „Венчање кнеза Михаила са Јулијом Хуњади” из 1853. године, „Јунаштво Рајића” из 1848, „Патријарх Рајачић благосиља граничаре” из 1848, „Свети Сава крунише брата Стефана Првовенчаног” из 1851, „Победа краља Милутина над Татарима” из 1852. године.

Поред Стојанчева, аутор изложбе је и Петар Ђиновић, а аутори поставке су Наташа Богдановић и Петар Ђиновић.


Коментари0
8954d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља