уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:52

Прихватила сам животну филозофију Десанке Максимовић

Аутор: Славко Трошељсубота, 01.02.2014. у 21:57
Фото Дарко Ћирков

Рада Ђуричин, позоришна, радио, телевизијска и филмска глумица, добитница је награде за животно дело „Златни ћуран”, које ће јој бити уручено 20. марта у Јагодини, првог дана 43. фестивала „Дани комедије”.

Рођена је 31. маја 1934. у Вршцу. Завршила је два факултета: драмских уметности 1958. и југословенску књижевност и српски језик 1961. године. Раскошни таленат показала је већ на почетку каријере у Народном позоришту у Београду 1958, главном улогом у представи „Дневник Ане Франк”.

Од 1959. је члан Југословенског драмског позоришта у коме већ 43 године игра у чувеној представи „Буба у уху”! Глумии у „Великој драми” у Народном позоришту, „Хало, Београд” у „Мадленијануму”, „Јасмину на странпутици” и „Човек човеку” у „Славији” и у „Три сестре” у Битефу.

Била је у браку са недавно преминулим Драгославом Поповићем, професором нуклеарне физике.Има сина Радана (49), филмског сниматеља.

У каквом окружењу сте рођени?

Рођена сам и одрастала у лепој вароши,у граду Јована Стерије Поповића, Паје Јовановића, Васка Попе...У свештеничкој породици, уз оца Поп-Маринка, тако су га сви звали, а тако се сад зове и једна улица у Вршцу, уз мајку Милеву и сестру Наду.

Чиме је обележено ваше детињство...

Често сам сестри била „слуга” да не ода моје несташлуке. Облачила сам мамине хаљине и тако одлазила у забавиште. У првом разреду основне школе добила сам укор због ходања по скамијама. Испред куће, на улици, увек је било деце. Мајка нас је често частила палачинкама, крофнама или парчићима хлеба намазаним машћу и алевом паприком. Главна посластица нам је било кољиво које би нам отац донео са неког парастоса, уколико, успут, не би то дао некој другој деци.

...чиме прве љубави...

У литерарној секцији био је и Јанез. Размењивали смо књиге. Био је ту и Мирослав, заносног гласа.Али, убрзо је моје симпатије стекао и његов друг Милан, као и,помало, чудни Циба који ми је заказивао састанке на католичком гробљу, код споменика Херману Бекеру. Моја осећања, у то време, нису била постојана. Било је узбудљиво, радосно, али, понекад, и сасузама.

...а чиме удварања?

За то сам посебно користила школске игранке, кад на ред дође оно: „даме бирају”.

Како сте изабрали занимање...

Студирала сам југословенску књижевност и српски језик. Желела сам да будем новинар. Први интервју направила сам за „Студентски лист” с глумцем Павлом Минчићем који ми је, шалећи се, рекао: „Пусти новинарство, ти си за глумицу”. Убрзо после тога припремила сам се за пријемни на Позоришној академији уз његову помоћ. И, примили су ме у класу професора Јосипа Кулунџића, са Ружицом Сокић, Радмилом Андрић, Љиљаном Марковић, Батом Живојиновићем, Николом Симићем, Торијем Јанковићем и Ацом Алексовом. Наставила сам и студије књижевности.За сваки случај!

...а мушка пријатељства?

У време моје младости то није ишло лако. Наметнути стереотипи о полним улогама били су веома јаки. Ипак, имала сам имушка пријатељстава.На пример, посебно, с Момом Капором.

Како сте упознали Капора...

Он је био на Ликовној академији, а ја на Позоришној, а обе су биле у Кнез Михаиловој, на неизбежном месту сусретања. Али,онје то другачије објаснио: „Наш први сусрет је био на Ликовној академији, кад сам ја, чекајући те, попио мало више рума, па кад си се, најзад, појавила, мене су, управо, износили и видео сам те из – жабље перспективе”... У последњим тренуцима Моминог живота била сам поред његове постеље.

...а како супруга Драгослава?

Другарица ме одвела на „журку” код младог инжењера који је одлазио на једногодишњи обилазак нуклеарних електрана по свету. Годину дана касније срела сам га на улици. Било је то уочи 1959. коју смо заједно дочекали. И у марту смо се венчали! Наша љубав трајала је 54 године, све до марта прошле године.

Шта вас,посебно, чини задовољном?

Свака ситуација у којој сам у стању да прихватим неминовности,све оно на шта, уз највеће напоре, па и уз жртвовање, не могу да утичем. Задовољна сам и кад су ми мисли, упркос свему, позитивне. Посебно задовољство имам и кад осећам велику потреба да радим, да се предам својој уметности!

Шта је био смисао вашег живота...

Потреба да трасирам свој животни пут, као и да будем са онима које волим и да радим оно што волим.

...а шта је то сад?

Недостаје ми мој главни животни ослонац, мој супруг Драгослав. Али, имам сина Радана и његову породицу.Имам сестру Наду, пријатеље и, што је врло важно, имамјош исвој посао. Настављам да живим и да дејствујем.

Чиме се поносите?

Својим супругом, најважнијим човеком у мом животу. Био је изузетна личност, великог знања и дела, и велике скромности.

А за чим жалите?

Жалим што неким пријатељима, које сам много волела,а који су заувек отишли, нисам поклонила више времена.

Чиме поправљате укус живота?

Трудим се да избегнем оно што га квари. Одустајем од сваког узнемиравања и са ТВ екрана, па често одлазимдо ушћа Саве у Дунав и посматрам како обе реке мирно уживају у заједничком току, па се и у мене усели мир.

Како се борите за личну лепоту?

С годинама све што, евентуално, улепшава, требало би примењивати мање, дискретније. Осим тога лековито је и подсећање на познату мисао: „Није важно како изгледаш, већ како се – осећаш”.

Чему се радујете?

Сусрету с унуцима!С Наталијом(10) и Димитријем(8). Недавно смо у Лос Анђелесу, где живе, заједно провели Нову годину, Божић и славу. Предивно!

Која је ваша животна филозофија?

Десанка Максимовић ја казала: „Живот има свој почетак, трајање и крај.Само тако га морамо прихватити. У томе је човекова снага и величина!”

-----------------------------------------------------------

Трајање обележило мој живот

Која реч објашњававашу глуму?

Она која је, по мени, најважнија у оцени сваког уметника: трајање! Оно је, уосталом, основно обележје и мог укупног живота. У сваком смислу! Наравно да није само реч о генетском наслеђу, већ и о часном односу према себи и другима без потребе за било којом врстом кајања или гриже савести.


Коментари2
0f49c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Beric
Divna dama i glumica. Neverovatna energija, ali i mudrost.
Banaćanka Objektivna
Gospođo Đuričin, želim Vam da nam još dugo trajete i ulepšavate naš duhovni život.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља