уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:02

Потписи којима је обликована историја

Аутор: Слободан Кљакићпонедељак, 03.02.2014. у 12:30

У Архиву Југославије у току је изложба ,,Личности и потписи – Аутографи познатих личности на документима Архива Југославије”, која по много чему излази из оквира уобичајених када је реч о сличним поставкама које организују установе овог профила, пошто изложени артефакти привлаче првенствено ужи, стручни круг публике.

Изложба ,,Личности и потписи” својом слојевитошћу и многим порукама, као нека велика, развучена лепеза, нуди читав низ детаља привлачних за најширу публику. Некоме ће бити занимљиви већ мало познати фото-портрети из галерије личности које су обликовале историју у прошлом веку, некоме садржај докумената који су изашли испод њихове руке, некоме начин на који су дизајнирани меморандуми, а да се не говори о рукописима и аутографима тих личности, који не могу а да не заинтригирају сваког, поготово графологе, психологе и заљубљенике у ову врсту докумената из света колекционарства и аукционарства.

Изложбом је покривен одсечак времена од 1918. до 2006, од настанка Краљевине Југославије до нестанка Државне заједнице Србије и Црне Горе, а представљени су потписи и документа 156 личности чијим је деловањем нашој и светској историјској сцени обележено ово раздобље.

Владари, државници, политичари и угледници из Југославије и низа држава света, од оних најмоћнијих до оних које су на светској мапи тражиле своје место под сунцем слободе и независности, представљени су у овој богатој поставци својим портретима и документима које су потписивали, а који се чувају у фондовима Архива Југославије. Пратећи садржај чине и сажете њихове биографије.

Представљени су документи различите врсте, од приватне преписке до званичних нотификација и писама размењиваних између државника, преко међународних уговора и акредитивних писама, до извештаја дипломата и преписке карактеристичне за политичке странке.

Аутори изложбе, Душан Јончић, Јелена Ђуришић и Драгиша Петровић, представили су хронолошку и садржајну димензију поставке кроз узбудљиву драматургију пријемчиву најширем кругу посетилаца. На отварању ове поставке 21. јануара, приређене поводом Дана Архива Југославије, било је очито да ће посебну пажњу публике привлачити потписи испод докумената које су иза себе оставили Рузвелт, Черчил, Стаљин, Хитлер, Мусолини, цар Хирохито, Хрушчов, краљица Елизабета Друга, краљ Хуан Карлос, Хрушчов, Путин и други. Разуме се, када је реч о личностима из Југославије, највише су загледана документа с потписима краља Петра, краља Александра, Пашића, Андрића, Тита, Ђиласа, српских патријарха Варнаве и Павла и других.

У оквиру већ одавно успостављених стандарда важећих за изложбене пројекте Архива Југославије, изложба је праћена квалитетним, богато опремљеним каталогом, у коме је уводни текст написао др Чедомир Антић.

Наводимо само један његов увид: ,,Као што је овај архив остао без своје државе, тако су и аутографи, некада толико занимљиви и истраживачки важни, у ново време изгубили важност. У кратком раздобљу пошто је настала ’светска мрежа’, а готово свако домаћинство добило најмање један, с њом повезан, лични рачунар, владе и скупштине су унапредиле и дигитализовале свој рад. Нестале су тоне на папиру објављених докумената важних за функционисање државе. Дежурни потпредседници влада полако бивају ослобођени потписивања свих кабинетских одлука. Нестали су лични секретари који од заборава, али и за историју чувају читаве архиве својих моћних шефова – председника влада, министара, монарха. Комуникација је мање формална, чешћа, једноставнија али неухватљивија. Живимо у свету у коме кључан канал званичне комуникације Београда и Брисела представљају СМС поруке. Најживљи и најзанимљивији архив данас је отиснут у меморију мобилног телефона”.

Истина изнета у наведеним речима Чедомира Антића изложбу у Архиву Југославије чини још драгоценијом.


Коментари0
51b51
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља