уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.02.2014. у 21:57

Два крштења Стефана Немање

Из личне фотодокументације

Поводом 900 година од рођења, издавачка кућа „Лагуна“ објавила је књигу Луке Мичете „Стефан Немања“ (Повест Срба од досељавања на Балкан до државе жупана Стефана Немање). Лука Мичета (1959) завршио је Прву београдску гимназију, студирао је економију на Београдском универзитету. Новинарством се бави од 1980. Био је коментатор и уредник „Нина”, који се читао у читавој Југославији, и генерални директор Танјуга. Аутор је више књига. За књигу „Стефан Немања“ каже: „Ово је књига о настанку Србије, посматрана у светлу стварања европских држава од којих се Немањина Србија није разликовала.“

Иако је реч о историјској студији, књига се чита као авантуристички роман. Може ли се говорити о романсираној биографији Стефана Немање?

Не, то само тако делује, јер је Немањин живот као и доба у којем је живео било изузетно богато догађајима. Строго сам се држао историјских чињеница и релевантне литературе. Историју не схватам  као хришћанску есхатологију, али ни као анамнезу (Мишел Фуко), а поготово не као науку „која тежи васпостављању прошлости, а не њеном тумачењу“, како је говорио Франсоа Фире. Напротив.

Пет векова је Србима, који су на Балкан дошли у VII веку, требало да од варварског племена постану европски народ. То се догодило управо у време владавине Стефана Немање?

Византолог Димитри Оболенски каже да се разлог културне заосталости балканских Словена у VII и VIII веку налази у чињеници да су они – за разлику од Гота и Франака – за време својих сеоба и насељавања били углавном неосетљиви на утицај хришћанства. Са примањем хришћанства у IX веку, а посебно са доласком на српски трон Стефана Немање – то се све мења. Темеље модерне Европе ударило је хришћанство и хришћанска црква, као што ће то доста касније бити и са Немањином Србијом.

Подсећате и да су Срби имали државу и више векова пре Стефана Немање?

Историју пре Немањића карактеришу оскудни историјски подаци. Први српски владар на Балкану који се јавља у историји јесте кнез Вишеслав (или Војислав). Сматра се да је владао око 780. године. Иако византијски писци не саопштавају више чињеница и детаља о српским владарима пре Немањића они, пре свега Константин Порфирогенит, доносе „један битан податак“ који говори о устаљеном обичају наслеђивања власти код Срба у оквиру једне владарске породице, што сведочи о стабилности владаревог положаја, али и саме државне творевине и њене организације.

Стефан Немања је био владар од европског формата. Његови савременици су Фридрих I Барбароса, Ричард Лављег Срца, Саладин, василевси Манојло I Комнин, Алексије III Анђео... Србија је тада уважавана на европским дворовима?

Стефан Немања и Србија његовог времена су пролазили кроз различите фазе које нису биле увек успешне. Међутим, Немања је од Србије створио респектабилну силу на Балкану да је чак са Фридрихом Барбаросом у Нишу договарао савез за борбу противу Византије. Колики је тада био значај Србије најбоље говори чињеница да је Евдокија, кћер византијског цара Алексија III Анђела, била удата за Немањиног сина Стефана, потоњег српског краља Стефана Првовенчаног.

Како се Стефан Немања, иако крштен по католичком обреду, определио за православље?

Током превирања у српским земљама у првој половини XII века Немањин отац Завида је избегао са породицом у Зету, где му је у Рибници код Подгорице 1113. године, како се претпоставља, рођен најмлађи син Немања. Завида је био у Зети која је била под католичким упливом, па је Немања крштен по католичком обреду. Стефан Првовенчани потом пише да када се Немања вратио на „столно место, опет се удостоји да прими друго крштење из руку светитеља и архијереја усред српске земље“. Неки историчари, ослањајући се управо на ове изводе Стефана Првовенчаног, сматрају да је Немања два пута крштен. Међутим, поступак дуплог крштења, објашњава гласовити Димитри Оболенски, „незамислив је у XII или XIII веку. Немањин син Сава, у биографији коју је сам написао о своме оцу, јасно каже да је Немањино ’друго крштење’ заправо било кризмање (помазање светим уљем, миропомазање)“. Кризмање се, рецимо, у првим вековима хришћанства обављало одмах после крштења творећи са њим, како је рекао Свети Ципријан, „двоструки сакрамент“.

Немања је владарски плашт заменио скромном монашком ризом, а мач – крстом. Данашњи политичари се не одричу тако лако власти?

Ретко су се политичари одрицали власти, а лако никада. Још је славни Тацит рекао да је жудња за влашћу жешћа од свих страсти. Немања спада у оне ретке који су трон препустили сину, што касније неће бити карактеристика Немањића. Постоје приговори да је то Немања урадио на захтев византијског цара Алексија IIIАнђела како би његова кћерка била супруга владара, као и због чињенице да је имао 83 године када је сину Стефану предао српску круну и титулу великог жупана, при чему се, ипак, пренебрегава његова дубока религиозност као и жеља да се замонаши и последње године проведе у молитви.

Стефан Немања спада у ретке моћнике тога доба који је проглашен за свеца?

Од VI, па до средине XII века, као последица стварања светих краљевстава у раном средњем веку, ширили су се Европом култови светих владара мученика. Дакле, канонизовање средњовековних српских владара одговара пракси тадашњих западноевропских држава. Свети краљеви су у значајној мери доприносили угледу и просперитету домаћих династија, али и процесу државног јачања. Установљење култа Светог Симеона у великој Студеничкој лаври било је полазиште и темељ владарске идеологије немањићке државе. Стефан Немања је тако постао свети предак који својим поданицима преноси „божанске норме“ – пракса imitatio Christi, која је била доминантна црта европских средњовековних владарских идеологија.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------------------

Филм и серија о Стефану Немањи

У медијима се појавила вест да сте у преговорима са Драганом Бјелогрлићем о снимању филма и серије о Стефану Немањи?

Да, видели смо се и разговарали. Било би лепо када би се тај филм снимао. Међутим, то су капитални пројеки иза којих би морала да стане држава, у противном се ризикује да се једној од најзначајнијих личности српске историје приступи на начин који није на висини његовог дела, значаја и угледа.

Коментари12
96284
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Илија Марковић
@Јустинијан Други - Све што сте написали, тачно је. Нажалост, као што видимо, мало је коментара о овој, за нас Сербе, важној и непресушној теми. Нисам сигуран да је у питању незаинтересованост, него, непознавање историје сопственог РОДа! Као што сте приметили, наметнута нам је лажна историја, а која се и даље учи у школама и високошколским установама. И, ником ништа, нико није одговоран за, благо речено, катастрофално стање. Наши уџбеници историје, све говоре! Морамо да утичемо, да се такво стање промени, за добробит нас и наше деце. Јер, као што знате, историја сербског РОДа, који је носилац европске културе, је немерљиво славна! Многи би волели да имају сербске опанке, али на њихову жалост, немају.
Јустинијан Други
@Аца Фекетић - управо тако. Мене су у основној школи и Гимназији учили како су Срби са осталим Словенима живели у некој измишљеној "Словенској прапостојбини" у Украјинским баруштинама у 4-ом и 5-ом веку и како су били паметни и довитљиви па кад их нападну непријатељи они поскачу у баре и дишу на трску док непријатељи не оду. Нема говора да су се храбро бранили. Изгледа да нису ни били људи него водоземци или амебе. А онда су се током 5-ог века толико запатили (намножили) да су кренули на исток, запад и југ и заузели огроман простор од јужне Шведске преко данашње централне Немачке до Алпа на западу, Јадрана и Пелопонеза на југу, до Крима и Кавказа, Дона и Волге на истоку, па до Финске и Балтика на северу. Тај простор је бар 12 пута већи од "прапостојбине". То ни зечеви не би могли, а то је ваљда крунски доказ да Срби и нису људи.
Аца Фекетић
Жалосно је када неко са површним знањем, као нпр. тзв. досељавање Словена на Балкан у 7. в., хоће да пише нешто историјски фундаментално као што је Стефан Немања у српској историји. Само фали још и цртица када Словени, када непријатељ наиђе скоче у воду и дишу кроз трску док ови не прођу.
Јустинијан Други
@Илија Марковић - Залуду је позовати се на документа и логику. Пропагатори измишљеног досељавања Срба на Балкан настављају као покварени грамофон да врте своју причу и увек имају неког финансијера да плати штампање тих бесмислица. Никаква нова сазнања из неће избацити из догматских шанчева ископаних крајем 19ог века. Али да потсетим: 1.- у српском народи и династијама обичај је да се нека имена понављају са деде на унука. Међу потомцима Стефана Немање нема имена фантомског Завиде, али трећи краљ из те династије, Владислав, имао је два сина Стефана и Десу. 2.- у колективном памћењу многих народа (Мађара например) живи сећање кроз приче и песме о сеобама. Код Срба тога нема. 3. - чак је и име "првог" краља је фалсификат. Он се просто звао Стефан. Из разлога престижа и осамостаљења од Ромејског царства тражио је круно од Папе, али у писму Папи тражи краљевску круну коју су раније његови преци имали. Он јесте првовенчани из Немањине династије, али никако није први српски краљ.
@pilece pamcenje -dejtonski nesporazum
βάρϐαρος : bárbaros (stranac) - u antickoj Grckoj svi narodi koji nisu pripadali grckoj civilizaciji nazivani su varvarima ( "ne grci" - oni koji nisu grci), a tek posle su rimljani koristili isti naziv da bi opisali narode koji su ziveli izvan njihovih granica ("limes")

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља