петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Осам кила среће

уторак, 04.02.2014. у 21:57
Драган Максимовић

Удружење позоришних и филмскиx глумаца достојно је опоменуло на смрт Драгана Максимовића. У разговорима са глумцима и режисерима поменути су филмови и позоришни комади у којима је играо и Драган. Димитрије Војнов помиње Драганову улогу у филму „Византијско плаво”, а Мики Манојловић говори о томе да је Драганов филм са Питером Бруком сниман у Авганистану. Срђан Драгојевић подсећа на Драганову улогу у филму „Лепа села лепо горе”.

Без јетке примедбе, али морам да напишем, да је Драган Максимовић снимио и

филм по мом тексту „Осам кила среће”.Срели смо се  баш у дворишту телевизије, будући да је драмска радионица РТС прихватила сценарио. Тада сам му дао текст. Приватно се нисмо познавали. У другом сусрету Драган ми је вратио текст.

И тако је пао договор да снимимо наш будући заједнички филм „Осам кила среће”. Снимали смо у селима око Чачка.

Поред Драгана главну женску улогу добила је Маја Лалевић, тада још студенткиња. У филму су поред Милене Дравић, играли Мики Крстовић, Гиги Јевђејевић,и група Рома на челу са Драгишом Митровићем и његовом великом фамилијом. Неколико њих имало је мање улоге са текстом.

Прича у филму „Осам кила среће” дешава се 1942.  године,  када су партизани нестали из Србије. Остали су мање храбри или дезертери. Драган игра војника који изгубљен у рату среће циганску чергу. Девојка из групе Рома гледа му у длан и каже да ће бити „осам кила срећан”.Милена Дравић игра професорку књижевности,која живи у черги са Ромима, и она опомињедевојку да не заводи дезертера. Али, за љубав је довољан и рат који се губи. И та љубавдобиће и финале у којем ће се Ромкиња просто жртвовати за дезертера. Он ће наставити да лута док не залута до слободе, али доживеће презир  јер је дозволио да га Циганка замени приликом стрељања.

Филм „Осам кила среће” добио је награде за сценарио у Пули и Врњачкој Бањи. Позивао сам Драгана да дође на те пројекције, али није хтео да присуствује приказивању филма. Због њега нисам ни ја био у Пули и Врњачкој Бањи. Касније, Маја ми је рекла да се ни њој ни њему није баш допао мој филм.

Пре годину дана приказао сам „Осам кила среће”Маји, Милени и Крстовићу у Кинотеци. Тада нам се учинио нешто бољи.

Продуцент филма РТС никада није приказао „Осам кила среће”, па је  сећање на трагичну смрт Драгана Максимовића можда повод да у Кинотеци уприличимо пројекције његових филмова.

Пуриша Ђорђевић

-------------------------------------

Полагање венаца на спомен плочу

Поводом 13. година од смрти глумца Драгана Максе Максимовића, представници Народног позоришта у Београду, Удружења драмских уметника Србије и Министарства културе положили су јуче венце на његову спомен-плочу на Зеленом венцу у Београду, поред некадашњег ресторана „Бели град”.

Глумац Драган Максимовић испребијан је усред бела дана 17. новембра 2000, на Зеленом венцу, док је чекао аутобус. Убице, њих неколико, насрнули су на глумца само зато што им је заличио на Рома. Два месеца касније, 4. фебруара 2001, Максимовић је подлегао повредама.

У име Народног позоришта, венац је положио в. д. управника Дејан Савић, испред Удружења драмских уметника Србије – председник Војислав Брајовић, а у име ресорног министарства државни секретар Дејан Ристић.

„Ја овај тренутак доживљавам као тренутак велике срамоте која се десила овом граду, која се десила у овом друштву. Људи инспирисани осионошћу и мржњом учинили су ово дело које је, нажалост, било дело које је коштало живота нашег Максу и које може да кошта сваког према коме је та сатанистичка мржња уперена. Жалим све његове ране које су га коштале живота и са невероватном љубављу гледам сваки његов тренутак који је остао забележен у нашим сећањима”,  казао је Војислав Брајовић.

К. Р.



Коментари4
0dcef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena Nina
Cela priča o progonu Roma nikada neće biti na naslovnim stranicama novina, njen deo postoji u tekstu "Smrt pod neonacistikom čizmom".
Nina Jelena
Svaka čast Goranu Markoviću na plemenitoj inicijativi !!!
jovan nikolic
Nisu ubice ni identifikovane niti posledicno, kaznjene. Oni, pocinioci dvostrukog zlocina, jednog prema Romskom narodu, u nameri i jednog uzasnog , oduzevsi zivot sjajnom coveku, intelektualcu i glumcu Draganu Maksimovicu, oni zive danas, srecni sto ih nisu uhapsili, setaju ulicama grada Beograda, pomesani sa svima nama, kao da se nikada nista nije dogodilo. Iza Makse je ipak ostalo.
Григорије М. Милићевић Мицко
Збуњује ме нешто: ниједнога тренутка нико да напише да ли су те особе, које су Максу убиле батинама, пронађене, ко су, где се могу прочитати њихова имена, да ли су осуђене, кажњене, и колико? Где су сад? Овако, испада да се десило што се десило и - ником ништа.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља