среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:18

Како су постале политичарке

Аутор: Ивана Анојчићсреда, 05.02.2014. у 12:20

Како су и зашто неке од наших најпознатијих жена на политичкој сцени одлучиле да се баве баш политиком? То је једно од питања из књиге Дијане Суботички „Тиха већина – животне приче политичарки из Србије”, на које, уз остала, одговара 14 политичарки. Ауторка је већ објавила књигу „Животне приче политичарки из Војводине”. Политичарке су у средишту и њеног академског образовања на докторским студијама у Центру за родне студије АЦИМСИ Универзитета у Новом Саду.

Све је почело од Удружења грађана „Постпесимисти Кикинде”, који су, после интерне радионице, закључили да млади активисти схватају да се без политике не може, јер управља нашим животима. „После пројекта о повећању свести грађана о родној равноправности у фокусу су нам жене из политике и јако смо задовољни реакцијама, јер су политичарке схватиле наше добре намере, као и то да нам је повећање утицаја жена у политици важније од тога преко које политичке организације то остварују, тако да нашим скуповима можете видети жене из партија од крајње левице до деснице, а да се одлично слажу.”  

Славица Ђукић-Дејановић је припремала докторат у библиотеци Медицинског факултета у Београду када јој је пришао колега и рекао да је предложио за председника Акционе конференције Савеза комуниста. После тога се нашла на ванстраначкој листи – Демократски покрет жена Крагујевца. Оне су од ње тражиле да носи ту листу, и пошто су сјајно прошле на изборима, ушле су у парламент. Добила је велики број гласова и постала посланик. Онда се Савез комуниста Србије трансформисао у Социјалистичку партију Србије. „Схватила сам да су комунистичке идеје већ преживеле, без обзира на то колико су биле значајне у неком моменту за највећи број наших људи, када је у питању здравство, образовање и било ми је природно да се комунистичка партија трансформише. У СПС-у сам као млада жена, доцент наука, постала пожељна за разне листе за Шумадију.”

Александра Јерков у политику је ушла у средњој школи и не слутећи да ће се политиком бавити професионално. „Укључила сам се зато што сам схватала да то што се дешава деведесетих није у реду, да није нормално. Имали смо осамнаесте рођендане, а ниси могао да изведеш на пиће пријатеље, ни кући да их позовеш да прославиш, а не да се праве нека велика славља.” Желела је да се прикључи борби против Слободана Милошевића. „У Отпору нисам видела свој пут. Заједно са својим најбољим другом отишла сам у Лигу социјалдемократа Војводине. То је било месец дана пре мог 18. рођендана. Ми смо питали да ли можемо да се учланимо, да бисмо хтели да помогнемо борби против Милошевића и то смо учинили. Бавила сам се међународном сарадњом у омладини, одлазила на састанке омладине Социјалистичке интернационале. Неколико пута сам била кандидат омладине за различите функције и тако сам 2007. године била изабрана за посланика у Скупштини Србије.”

Гордана Поп-Лазић је започела политичку каријеру после избора 1996. године, на којима је Српска радикална странка победила на локалним изборима у Земуну. „Нисам била члан ниједне странке.” Али била је упућена у политичку сцену, а када су радикали дошли на власт у општини Земун, нису имали секретара општине и тако је почело. Уследили су парламентарни избори 1997. године. „Нисам била на страначкој листи, а нисам то ни очекивала. Ми смо добили 82 мандата, преговори са СПО су пропали. Војислав Шешељ је ишао на разговоре са Слободаном Милошевићем око могуће коалиције. Излази он из канцеларије, јави ми се и каже да иде на разговоре да види шта ће бити. Пожелим му срећу и кажем да ми јави какав је резултат. Стигла сам кући, кад у шест сати звони телефон, зову ме да хитно дођем у странку, тада сам већ била члан странке.” Гордана Поп-Лазић постала је министар за локалну самоуправу.

Санда Рашковић-Ивић имала је политички узор у свом оцу Јовану Рашковићу, лидеру Срба у Хрватској. После доласка у Београд, била је у ванстраначком крилу ДЕПОС-а, и члан Демократског центра Драгољуба Мићуновића, до прикључења ДЦ-а Демократској странци. Она се прикључила ДСС-у, јер је „садржавао оно што је мени било врло значајно – јак демократски и национални набој. Била сам комесар за избеглице, а после и народни посланик у Савезној скупштини и истовремено сам имала приватну ординацију и бавила се психијатријом”.

И Олгица Батић ушла је у политику због оца Владана Батића. „Морам да кажем да се мој политички пут интензирао тек после смрти мог оца. Живећи са политичарем, неприродно би било да не пратите политику, да вас не занима шта ваш отац који је политичар, ради.” На изборној скупштини Демохришћанске странке Србије у Обреновцу изабрана је за председника. „То сам првенствено прихватила, не због тога што сам себе сматрала неким политичарем, ни дан данас се не сматрам политичарем, могу да кажем да сам законски заступник једне странке и представник некога.” Место председника је прихватила, како каже, због моралне одговорности према оцу и људима који су гласали за њу.


Коментари5
da2fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena Janjić
Osnivačka skupština SDS, 12 jul 1991g,na Petrovdan.Uprepunu salu na Skenderiji ulazi i odlazi nabinu gospodin srednjeg rasta širokih pleća duge brade i kose, visokog čela.Prolama se aplauz - dr. Jovan Rašković Njegova pojava i govor su na mene ostavili takav u tisak kao da sam videla Božanstvo -Sveca. Lepoj i pametnoj Njgovoj Sandri ššššaljem tople podravei podržavam je.
Dejan Petrović
Sanda je jedno divno stvorenje i dama, Olgicu Batić nisam pratio a ostale ne bih komentarisao jer nemam ništa lepo da kažem. Voleo bih da Srbija uvidi kakvo je blago Sanda i da joj poveri ili inostrane poslove, ministarstvo prosvete ili neko telo koje bi se bavilo duhovnim preporodom Srba. Ona i Kusta bi ( duhovno i kulturološki ) podigli Srbiju na noge.
Онуфрије Велики
Мишљења мојих претходника делим у потпуности и додајем лични став : Далеко су оне од тога да се могу сматрати политичарима али ћу изоставити грубу квалификацију због тога што су даме. Ово се посебно односи на г-ђу Сандру Рашковић-Ивић. За њихове мушке колеге, без обзира о коме је реч, могу да кажем да су корисни идиоти који раде за нечије туђе интересе. Што се тиче Славице Ђукић-Дејановић запажам да она тако лепо опонаша (ходом и спуштеним раменима, посебно) Ангелу Меркел. Само да се зна да Меркелова није знала, на карти Немачке, да пронађе Берлин! И за Славицу би било боље да ради у својој струци, али је бављење "политиком" далеко боље - нема одговорности, висока су примања, има читав низ привилегија, а знање је небитно.
Miroslav S.
Za neke od dama je šteta da su u politici. Slavica Đukić-Dejanović, kao da nema informacije o resoru na čijem je čelu. Ona nam priča bajke a u resoru joj korupcija i rasulo. Aleksandra Jerkov, počela je kao mlada sa politikom i to je velika šteta po nas.Sad je preletila u DS.Njena priča je smešna i nema kraja ni početka, ona je jednostavno političarka. Gordana Pop-Lazić, političarka neprimernog ponašanja, agresivna, po meni bi bila primerna za stražara u zatvoru. Sanda Rašković-Ivić, umerena gospođa, lepih manira, jasna, jasnog stava. Jedna od retkih u politici koja može biti korisna za zajednicu. Olgica Batić, ako je od oca dobila dovoljno i ako je razumela oca i njegove stavove, može biti perspektivan i koristan političar. O damama sve najlepše, tako bi trebalo ali one su javne osobe političarke, koje moraju čuti šta jedan birač misli o njima.
Аца Фекетић
После Очајних домаћица, Жена фудбалера, Жена са Дедиња, Секс и града, Клуба првих жена, очекујемо наставак ријалитија 'Очајне политичарке'.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља