уторак, 31.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:20

Изложбе поводом Сретења широм Србије

Аутор: М. Димитријевићчетвртак, 06.02.2014. у 22:00
Паја Јовановић, „Таковски устанак”, 1897–1898.

Више десетина архива, библиотека, галерија и музеја широм Србије укључиће се ове године у обележавање националног празника Сретења – Дана државности Србије. Под покровитељством Министарства културе и информисања предвиђено је да се приреди већи број програма и манифестација у недељи која претходи националном празнику.

Музеј историје Југославије посетиоцима ће испричати неочекиване приче из наше прошлости на поставци „Србија кроз векове”, која се отвара 12. фебруара у 14 сати. На њој ће се наћи четрнаест експоната који су поклоњени Јосипу Брозу Титу а који се богатством садржаја протежу кроз осам векова наше историје.

– Поставка доноси само неке од могућих прича: о броду којим је последњи турски командант отишао из Србије, о српским златницима, о сабљи Синан-паше, о борби за признавање народног језика, о војним стратегијама српских војвода, о стварању националног књижевног фонда, о ратном новцу Краљевине Србије, о дворској јахти династије Карађорђевић, о постхумним маркама краља Александра „са грешком” – каже Неда Кнежевић, директорка овог музеја.

Народни музеј у Београду приредиће три изложбе. Прва, „Детаљи животописа Богородице Љевишке: Копије фресака Зденке и Бранислава Живковића” отвара се 10. фебруара у 14 сати у Градском музеју у Косовској Митровици. Захваљујући богатом фонду Галерије фресака биће представљен овај изузетан сегмент нашег средњовековног наслеђа. У Народном музеју у Крушевцу, 12. фебруара у 18 сати биће отворена поставка „Сретење устаника и устава” на којој ће бити представљене изузетне личности које су у 19. веку допринеле ослобађању и јачању српске државе. Највећи број портретисаних личности, попут Хајдук Вељка, Узун Мирка, Младена Миловановића и других, свој допринос стварању модерне и независне српске државе остварили су пре свега на бојном пољу. Изложена дела потичу од даровитих стваралаца међу којима су радови Уроша Кнежевића, Анастаса Јовановића, Димитрија Аврамовића, Ђорђа Крстића и Катарине Ивановић. Последња поставка отвара се у здању на Тргу републике, 13. фебруара у 14 сати под називом „Уметност и идеја државности”. Публика ће имати прилику да види портрете заслужних историјских протагониста ослобођења и стварања независне и слободне државе, као што су Карађорђе и Милош Обреновић, Илија Гарашанин, Стојан Симић, Аврам Петронијевић, Алекса Симић, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки.

Архив Србије усредсредиће се на Први светски рат из перспективе своје архивске документације кроз поставку „Србија и Срби у Првом светском рату”, која се отвара 15. фебруара у просторијама архива. Изложба је прва у низу којима ће архив учествовати у обележавању стогодишњице Првог светског рата. Јавности ће бити представљена најзначајнија документа о политици Аустроугарске према Србији и Балкану почетком 20. века, о Сарајевском атентату и јулској кризи, почетку рата и односу великих сила према Србији. Као један од програма за обележавање ове годишњице, архив ће у овој години сваког месеца у холу Дома народне Скупштине излагати документа о Србији и Србима из тог периода.

Народна библиотека Србије приредиће три изложбе – „Завештања и дарови: легати као културна добра од великог значаја”, која се отвара 14. фебруара у 11 сати у просторијама библиотеке, затим „Лутам, још, витак са сребрним луком...”, посвећену обележавању 120 година од рођења Милоша Црњанског, чије је свечано отварање планирано за 12. фебруар у 13 сати у Библиотеци шабачкој, и на крају „Србија на карти Европе и света” у Народном музеју у Пожаревцу, која ће бити пред публиком од 13. фебруара у 18 сати.

Министарство културе и информисања позива све музејске и галеријске установе у Србији, као и друге институције које располажу изложбеним садржајима, да у време празника, 15, 16. и 17. фебруара буду отворени за посетиоце.


Коментари0
aff6f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља