понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 18.07.2007. у 17:23 Стана Ристић

Гради се 670 станова за избеглице

До краја године у седам општина у Србији требало би да буде изграђено 670 станова за избеглице и социјално угрожена лица. Ова изградња се спроводи преко УН Хабитат, односно Програма људских насеља Уједињених нација.

– УН Хабитат обучава људе у локалним срединама за извршење реформе система стамбене изградње. То је новина и због тога је ова акција привукла велику пажњу у Србији, али и у другим земљама, које су у транзицији – каже у разговору за "Политику" Ђорђе Мојовић, национални директор Програма становања и трајне интеграције избеглица у оквиру УН Хабитата.

Градња 530 стамбених јединица, по 76 у свакој од седам општина, обавља се из донације Владе Италије вредне 15 милиона долара. Донација се користи само за градњу станова, док локације, грађевинско земљиште и надокнаду за коришћење земљишта обезбеђују општине, односно градови где се станови граде. То што општине и градови обезбеђују по вредности чини од 20 до 30 одсто укупне вредности станова који се граде. Овај однос утврђен је уговором између Владе Србије и Владе Италије.

Стамбене јединице које се граде нису велике. Њихова површина је од 25 до 55 квадратних метара. У њима ће становати породице које имају највише пет чланова.

Око 80 стамбених јединица користиће избеглице и бивше избеглице, а 20 одсто локални грађани, који не могу сами да реше свој стамбени проблем. Дакле, како каже Ђорђе Мојовић, станови се граде за одређену групу корисника која ће плаћати закуп, који неће прелазити трећину њихових прихода. Месечна закупнина различита је од општине до општине и износи од 1,3 до 1,6 евра по квадратном метру стана. За најјефтинију варијанту, за најмањи стан од 25 квадратних метара, закупнина износи 32,5 евра, а за највећи од 55 квадратних метара 71,5 евра. За скупљу варијанту треба да се издвоји 40 евра за стан од 25 квадрата и 88 евра за стан од 55 квадрата.

Имајући поменуту рачуницу у виду, произилази да кандидати за кориснике (закупце) станова треба да имају приход од 150 до 400 евра за једночлано домаћинство и од 90 до 230 евра месечно по члану четворочланог домаћинства. Према овим приходима одређују се људи који могу да буду закупци, односно то је својеврсна потврда да ова домаћинства не могу сама, на слободном тржишту, да реше свој стамбени проблем.

Станови у општинама и градовима – Ниш, Чачак, Ваљево, Краљево, Стара Пазова, Крагујевац и Панчево – почели су да се граде прошле године. У неким општинама део станова је завршен. Планирано је да до краја ове године сви објекти буду завршени.

У свих седам поменутих општина гради се по 76 нових станова, док се у оквиру Програма финансира и завршетак започете градње 140 станова за избеглице у три општине. Они који ће касније станове давати у непрофитни закуп, добили су по девет хиљада долара за завршетак стана, а домаћинства која ће стан користити само за себе, добила су по 4.500 долара.

У уговорима о непрофитном закупу станова дефинишу се обавезе корисника, али и општина које су власници објеката. Општине су дужне да одржавају станове, плаћају порез, осигурање објеката. Поред овога, дужне су да део новца од закупнине улажу у Фонд за градњу нових станова. С друге стране, корисници (закупци) дужни су да после сваке треће године обнове уговоре о закупу станова. Том приликом ће се анализирати да ли су испунили своје обавезе из уговора.

Постоји, како каже наш саговорник, подршка новом систему изградње станова, али тај систем ће "заживети" тек кад се у Народној скупштини Србије усвоји закон о социјалном становању. Нацрт тог закона својевремено је урадило Министарство за капиталне инвестиције.

Мора се знати, наглашава Ђорђе Мојовић, да је за избеглице, али и локално становништво важно да им се обезбеди кров над главом, али и посао који ће да раде и од кога ће да живе. УН Хабитат, али и многе друге организације, а у сарадњи са Националном службом за запошљавање учествују у низу акција за обезбеђење запослења. Посебни програми се спроводе у Нишу, Крагујевцу и Ваљеву. Постоји велико интересовање за кредите за мали бизнис који даје Фонд за микро развој. Такође су атрактивне задруге за обављање одређених послова. Укратко, полако се стварају услови за стварну интеграцију избеглица и бивших избеглица у нову средину.

Коментари0
3deae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља