четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28

Босанска странпутица

Аутор: Зоран Ћирјаковићпонедељак, 10.02.2014. у 15:00
Уверење да се будућност може изградити на темељу масовних гробница жртава српских злочина је некрополитика (Фото Ројтерс)

„Сарајево у пламену” био је један је од честих наслова претходних дана. Али корупција, самовоља, непотизам и пљачкашка приватизација не представљају кључни разлог зашто нам из Босне и Херцеговине поново стижу слике згаришта.

Ове патологије власти су бујале у сенци политичке утакмице на којој су играчи вредновани према доприносу промени Дејтонског споразума. Уместо развојне, бошњачки лидери од краја рата воде некрополитику. Она је проткана схватањем да се пожељна будућност може изградити на темељу масовних гробница жртава српских злочина.

Запад је бошњачке и српске вође разликовао не само по количини насиља које су прижељкивали, толерисали или наредили, већ и по оданости визији Босне као мултикултуралне заједнице равноправних грађана и народа. То важи за већину оних који су претходних година утицали на судбину Босне – од елоквентних јавних интелектуалаца до функционера у канцеларији високог представника, меканог аутократе чија власт наткриљује босанску демократску фасаду.

Али, било је и оних који нису крили збуњеност чињеницом да су од почетка примене Дејтонског споразума бошњачки политичари вршили опструкцију доношења бројних прописа и одлука чије би усвајање допринело да многи грађани живе боље и не би фаворизовало интересе ратних непријатеља. Неки су тврдили да се од краја рата бошњачки „добри момци” неретко ни по чему нису разликовали од српских и хрватских „разбијача Босне”.

Њихове фрустрације су делили и први послератни страни инвеститори, углавном „пријатељи Босне” који су у напаћено Сарајево уложили новац. Многи су убрзо отишли без зараде и пара које су донели. У интервјуу поводом пете годишњице потписивања Дејтонског споразума, Клаус Дитер Штајнбах, директор „Фолксвагена” у Босни, на основу искустава током поновног покретања производње у фабрици у Вогошћи, потенцијалним страним инвеститорима је поручио да не долазе: „Никада. Нема шансе. Изгубили би сав новац”.

Тешко је рећи да ли се радило о споју непромишљености и некомпетентности или су, како верују неки посматрачи, бошњачке вође желеле да одржавају незадовољство измучених грађана у очекивању следеће фазе „одбране Босне”.

Сарајевска политичка класа као да као највеће непријатеље није видела сиромаштво и незапосленост. На изборима 2010. године бошњачки гласачи су могли да бирају између „Народ зна” (СДА), „Држава прије свега” (Странка за БИХ) и „Држава за човјека” (СДП). Док отварање радних места захтева капитал кога у Босни нема и кога није лако привући, преобликовање државе се ослања на „ресурс” кога, нажалост, има у изобиљу.

Капитал жртве којим располажу бошњачки политичари није мали. Сребреница представља најсрамнију страницу српске историје. Али многи на Западу верују не само да су бошњачки цивили били највеће већ, практично, једине босанске жртве. Остале се у Вашингтону и Бриселу не рачунају.

Проблем је у томе што је капитализација страдалништва постала основа целокупне бошњачке послератне политике. Све је стављено на карту крваве прошлости. То је допринело да и на другим странама све релевантне политичке опције остану националистичке. У подељеној земљи одавно не постоји свест о заједништву која увезује модерне државе, биле оне декларативно грађанске или националне. Многи верују да нису све оно што њихови национални непријатељи јесу. Зато у Босни још нема побуне српских и хрватских радника који не живе ништа боље од бошњачких губитника у транзицији.

То ни није толико лоше колико изгледа.

„Арапско пролеће” је показало да има и других држава у којима, као и у Босни, велика незадовољства и недаће лако добију националност или верску припадност – и могу брзо да прерасту у серију покоља. Копти су били прве и највеће жртве и за време „револуционарног” хаоса и током краткотрајне експлозије беса исламиста после „контрареволуционарног” пуча у Египту. Верска кланица у Сирији вођена је логиком која се може сумирати помоћу предизборних слогана босанских странака „Опредјељење или истребљење” или „У својој земљи и у својој вјери”, на пример.

Босна много више подсећа на Сирију него на Тунис, једину епизоду „Арапског пролећа” у којој нисмо одгледали тужан крај. Чак и ако су протести у Тузли почели сасвим спонтано, они се не могу посматрати независно од некрополитичке позадине. Излив неконтролисаног насиља на улицама градова с бошњачком већином омогућио је да видимо колико велике и непредвидиве ризике носи политика која полази од схватања да једини пут ка бољој будућности води преко трагичне прошлости. Њен наставак би Босну оставио на опасној странпутици.


Коментари10
6eb5c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

danilo obradovic
da je iko na ovim balkanskim prostorima pa tako i u BiH tokom duge istorije izvukao zakljucak u vezi bilo kog predasnjeg desavanja,nebi se uporno islo GLAVOM NA DON....
Jovo Kadić
Zašto je Srebrenica sramni deo srpske prošlosti? Pa, samo zato, što je to, tako odlučila Amerika. Po njima, to je genocid kad pobiješ koljače, koji su poklali 54 srpskih sela, iako to nema veze sa genocidom. Rat u Bosni nije završen, neko će ga pokrenuti, kada za to dodje vreme.
Ešref Zaimbegović
Uz neke primjedbe koje mu se mogu dati ovaj članak nosi u sebi puno istine. Suviše smo okrenuti prošlosti. Mi Bošnjaci se i kad treba i kad ne treba pozivamo na naše žrtve u prošlom ratu, Srbi svako malo podsječaju na stradanja iz 2. svjetskog rata a Hrvati podsečaju na zlodjela partizana i Udbe u Hercegovini. Na tome se ne gradi budućnost. Francuzi, Engelezi i Rusi , osim pojedinačnih slučajeva,više ne kopaju po jamama 2. svjetskog rata. Nažalost u BiH je opstrukcija, korupcija i nepotizam prisutna na svim stranama. Nama strani kapital neće skoro doći.
Nebojsa P.
Re: Mirko B. Nazalost Englezi nisu ono sto su bili pre 100god. nemaju vise snage ni da sacuvaju svoju Englesku ,trenutno masovno iseljavaju u svoje bivse kolonije gde su u vecina njihovi sunarodnici je zastrasujuce (izmedju 20.000-50.00 na godisnjem nivou) znam iz licnog iskustva jer zivim u Londonu skoro 20god. Imam osecaj da su se ovde kompletno predali i da napustaju Evropu gde je takodje standard zivota dosta nizi nego u Kanadi,Aust.,Novom Zelan.. Takodje to dokazuje i masovna emigracija iz Azije i Afrike koja popunjava upraznjena slabo placena radna mesta.
Српске странпутице сада и овде
" Сребреница представља најсрамнију страницу српске историје", рече нам аутор без улажења у детаље. Дуга је и богата српска историја, господине. Па да рекосте барем "новије" српске историје, не, него баш онако ђутуре! Па бих се и сам усудио додати без ширих експликација (за сада) - Најсрамнија страница још није написана, али оваквим паролашењем свакога дана и у сваком погледу све више напредујемо ... Рекорди се постављају да би били оборени!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља