уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:08

Подрум спасио благо Грујића

Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 10.02.2014. у 22:00
Део вен­ча­ни­це Је­ле­не Гру­јић на рестаурацији (Фото Зоран Кршљанин)

Историја једне отмене српске куће из друге половине 19. века, која је дала шест генерација дипломата, биће тема изложбе „Скривено благо Дома Јеврема Грујића”. Поставка ће бити отворена 13. фебруара, с почетком у 19 часова, у Дому војске Србије, и трајаће месец дана.

Српски политичар Јеврем Грујић (1827–1895) студирао је право у Хајделбергу и Паризу, био министар правде у влади кнеза Михаила, и дипломатски представник у Цариграду. Његова кућа саграђена 1896, по пројекту архитекте Милана Капетановића, прва је зграда коју је Завод за заштиту споменика културе Београда заштитио 1961. Зграда се налази у Светогорској 17, тик уз Атеље 212.

Позната породица у поседу има више од 400 уметничких дела, а већина је била закопана у подруму куће током Другог светског рата, како би се спречило њихово одузимање од стране Немаца. Посетиоци ће видети колекцију слика, међу којима су и оне Паје Јовановића и Уроша Предића, салонски намештај, купљен у Бечу, Пешти, и Паризу, колекцију текстила, збирку оружја, предмете од сребра и керамике, одликовања, архивску грађу. Било је то доба када би богате породице једном сину у наследство оставиле стан, а другоме стилску трпезарију, која је била у истој тој вредности...

– Жеља нам је да прикажемо атмосферу и начин живота једног доба. Наши славни преци сачували су многе ретке предмете и читав свој живот посветили су добробити свога народа – каже преводилац Лазар Шећеровић, један од наследника.

Он наглашава да ће на изложби бити приказана венчаница Јевремове жене Јелене Грујић из 1856. године, од памука и свиле, једна од најстаријих у Србији, коју је неколико генерација носило као хаљину на баловима. Биће изложен и ножић за отварање писама коју је Јелена Грујић добила у Цариграду од султаније за свој хуманитарни рад, као и шкриња од позлаћене бронзе и кристала, поклон краља Милана и краљице Наталије, Стевану и Стани Ћурчић, Грујићевим потомцима.

– Прадеда-теча Славко Грујић, дипломата у Лондону, и његова супруга Американка Мабел Данлоп Грујић прикупили су велику помоћ за нашу земљу. Она је држала предавања по Америци, позвала је Михајла Пупина и америчког председника Вудра Вилсона да помогну, а од Карнегијеве фондације добили су 100.000 долара да се сазида универзитетска библиотека „Светозар Марковић” – каже Лазар Шећеровић и додаје да је Славко Грујић докторирао право на Сорбони, као и потомци Драгутин Протић, гувернер Народне банке Краљевине Југославије, и Лазаров деда по мајци, Милан Милојевић, који сорбонски докторат стиче 1904. године.

– Мабел и Славко Грујић присуствовали су крунисању Џорџа Шестог, и од њега је Славко добио право да носи титулу „сер” – подсећа Шећеровић.

Један део изложбе биће посвећен и познатој дискотеци „Код Лазе Шећера”, која је отворена 1967. у подруму њихове куће. „Врховни савет одбране одлучио је да се дискотека затвори већ следеће године, како не би лоше утицала на напредну социјалистичку омладину. Колико су се времена променила сведочи и чињеница да се изложба о дискотеци отвара у Дому војске”, истиче наш саговорник. Наглашава да је дискотека најавила слободарски дуг, хипи покрет, ново доба уопште, и о њој се данас говори на студијама историје, политичких наука, историје уметности.

Академија наука објавила је „Записе” Јеврема Грујића, а изашли су и мемоари Шећеровићевог деде Милана Ђ. Милојевића, амбасадора Краљевине Југославије у Будимпешти, Берну, и Бечу, у издању породичне издавачке куће „Сигнатуре”, под именом „Балканска равнотежа, сећања краљевог дипломате”.

– Сада се прича о некој европеизацији, а наши преци били су праве космополите. Кућа Јеврема Грујића придружени је члан Асоцијације европских историјских кућа, са седиштем у Бриселу. Чест гост су нам разне дипломатске делегације, а дом традиционално отварамо за Дане европске баштине. Постоји идеја да кућа прима посетиоце и током целе године – истиче Лазар Шећеровић, и додаје да се Грујићеви потомци данас баве преводилаштвом, издаваштвом, режијом...

----------------------------------------------

Писмо из старе мастионице...

Рестаурацију Грујићевих предмета радио је Институт за конзервацију из Београда скоро три године. Мила Поповић Живанчевић, директорка института, наглашава да су ови артефакти најлепши примерци грађанске Европе. Кроз руке конзерватора прошли су јатагани, кубуре, сабље (збирка оружја добила је златну медаљу на изложби балканских држава у Лондону 1907), свећњаци, лампе, крстионица, мундири, фишеклије, али и преписка са државницима. Сваки 500. посетилац поставке добиће симболичан поклон из збирке Јеврема Грујића, а ко пожели, моћи ће да пише вољеној особи користећи мастионицу с краја 19. века. Текст за каталог изложбе написала је историчарка уметности Ивана Весковић.


Коментари1
9e2f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Koliko cemo JOS dugo - po podrumima?
A u medjuvremenu se samoprozvani "preduzimaci"- SLEPCI i svakakvi danasnji gradjevinski profiteri " Trude SVIM SILAMA i mogucnostima" da RUSE u Skerlicevoj Ulici i one Porodicne Kuce sa PREDBASTAMA sa pocetka 20. Veka IAKO su i zvanicno "ZASTICENE AMBIJENTALNE VREDNOSTI" dok se takve ISTE SVUDA u Austriji a posebni u Becu revitalizuju i ostavljaju i buducim pokoljenjema na uzivanje jer odisu istorijijom i tipicnoscu 19. i 20. veka. Sveti Svetosavski Plato su urbanisti i arhitekte a ponajvise halapljivi opstinari TOLIKO obescastili i uruzneli da je za KUKANJE do Boga! Dajte i Svetosavskom Platou i njenim starosedeocima mogucnost da PREZIVE i ovu danasnju " ideolosku " kataklizmu !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља