четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.02.2014. у 15:00 Милан Шкулић

Принципу из принципа није потребна рехабилитација

Ближи се стогодишњица атентата у Сарајеву. Објављују се нове књиге, па и нека нова тумачења. Покушава се и ревизија историје. Понекад се мешају узрок и повод Великог рата. Неки злонамерни „историчари” сматрају Принципове хице чак директним узроком. Озбиљни историчари стоје на становишту да је атентат у Сарајеву само искоришћен као повод за рат, који је Аустроугарска одавно желела, а што Србији тада никако није одговарало.

Највећи историјски ауторитети, попут Немца Фишера, тврде да је основни узрок рата немачка тежња за светском хегемонијом и бланко чек дат Аустроугарској у виду безрезервне подршке агресији на Србију, којој су потом „ланчано” следиле објаве рата широм Европе.

Јавља се и идеја да се 100 година након атентата спроведе „ревизија” поступка у којем је Принцип осуђен. То се оправдава тиме што Принцип није могао учинити злочин велеиздаје за који је осуђен, јер анексија БиХ никада није на правно ваљан начин прихваћена у самој Аустроугарској. Тачно је да Принцип није био велеиздајник, а ни он себе као таквог ни у сну није доживљавао. Пуцајући у Франца Фердинанда он је пуцао у окупаторску државу. То ипак не значи да је тако једноставно могуће „репресудити” Принципу, нити да је то уопште потребно. Не треба заборавити да је често „пут до пакла поплочан најбољим намерама”.

У нашем кривичном поступку нема ревизије. Она постоји у парничном поступку. Могуће је да се кривични поступак понови, чак и после смрти осуђеног, ако се докаже да је пресуда заснована на тешкој судској заблуди или чак да је учињен „судски злочин” у виду монтираног процеса. Такав је био случај с понављањем кривичног поступка Драгутину Димитријевићу Апису, осуђеном у Солуну. Разлика је велика у односу на суђење у Сарајеву. Апис није покушао атентат против престолонаследника Александра, за шта је осуђен у монтираном процесу, па је зато у поновљеном поступку ослобођен.

Тиме што је кривично дело погрешно правно квалификовано, не стичу се аутоматски услови за понављање кривичног поступка. У нашем праву би било могуће подношење захтева за заштиту законитости, али који и чији би то закон сада требало „штитити”? Ако би се поступак поновио, требало би да неки нови тужилац Принципа сада поново кривично гони, али не више за велеиздају, већ за тешко убиство. Чак и да сматрамо да је престолонаследник окупаторске државе био легитимна мета, у односу на коју је у кривичноправном смислу код Принципа постојао директни умишљај, не може се негирати да је страдала и супруга Франца Фердинанда (која би у духу НАТО терминологије била „колатерална штета”), а у погледу које је Принцип испољио евентуални умишљај.

У новом поступку, Принцип не може бити ослобођен, а коме је потребно да једног политичког атентатора и тобожњег „велеиздајника”, сада веома еластичним тумачењем права, претварамо у обичног убицу. Зашто би уосталом сада српско или било које друго правосуђе, исправљало правосудне грешке једне пропале државе, познате и као „тамнице народа”. Питање је и који би суд био надлежан за понављање кривичног поступка. Није могуће, бар не на правно ваљан начин, засновати надлежност суда у Србији, а питање је да ли би то могло и у БиХ. Није извесно ни који би кривични закон требало применити у новом поступку. Пошто анексија БиХ није била правно ваљана, питање је да ли је била уопште могућа примена закона Аустроугарске. Да ли би требало применити законе Турске или чак сматрати да ни то није коректно, јер је тек Турска била вишевековни окупатор.

За већину Срба, Принцип је борац за слободу и никаква „ревизија” то не би променила. Велика суђења су често део историје, али се суђењима по правилу, не може писати историја. Они који Принципа и Србију оптужују као кривце за рат, не чине то зато што је Принцип осуђен као велеиздајник. Њих у кривотворењу историје не би обуздало понављање поступка Принципу, нити било какво „укидање” или „поништавање” пресуде у којој се уосталом, ни не тврди да је Србија подржала атентат, јер такве тврдње тужиоца у поступку нису доказане. Напротив, таква правна „егзибиција” би била контрапродуктивна.

Можда би, ипак, требало Принципа из принципа, а у инат онима који га сматрају чак и „терористом”, судски ослободити? То би било погрешно. Право не сме бити „играчка”, ни када је у функцији племенитих идеја. Принципа је историја одавно поставила на место које заслужује и он је већ одавно ослобођен…

Професор Правног факултета БУ, председник Удружења правника Србије

Коментари13
1b0d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дорћолац "енциклопедиста"
У Енциклопедији Југославије (том 7,стр.432 и 433),у одредници о Солунском процесу (Апису осталим,,2.4._5.6.1917) пише и о Аписовом писму регенту Алекасндру ,у којем "Апис потврдио дотадашње и делимична сазнања регента и владе о његовој улози у организацији Сарајевског атентата. Самим тим ослободио их је одговорности коју им је аустроугарска влада стављала на терет због тог атентата, а уз то и од тзв. одговорности за избијање првог светског рата,приписиване овима од стране аустроугарске и немачке владе у циљу одговорности сопствене агресије и одговорности због избијања светског рата изазаваног нападом Аустро_Угарске не Србију".
Аллекса Звездарац
Да,Принципу није потребна рехабилитација,али због тог атентата Србија мора цео век (и даље ће) морала да се брани од оптужби да је одговорна за њега,њој је стално потребна та "рехабилитација".
Скептик Скептик
@.Мр Радиша Новаковић. Добро је да су одустали од подизања тог споменика у Сарајеву,а било је и чудно да то раде муслимани,када је Аустроугарска узела БиХ од Турске. Надајмо се да ће ( нема нових вести да се ради на томе) и са наше стране одустати од плана да се на Калемегдану подигне споменик Гаврилу Принципу,јер тиме би (подизањем тог споменика) само ишли на руку свима који оптужују Србију као узрочника 1. светског рата. Чудно је да је Иницијативни одбор у Б. Луци ових дана донео одлуку да се у Источном Сарајењву подигне исти споменик као у Београду,а у Београду нико није донео одлуку о томе! Мислимо више не велике хероје и страшно велике жртве које је Србија имала у том рату и одајмо им бар делимично почаст коју з су заслужили. По солунским борцима се у Београду зове само пола иуличице у Жаркову,а командант српске војске у том рату краљ Александар није удостојен ни именом једног сокачета у главном граду! Принципово име носи улица у центру Београда,није забоављен.
Мр Радиша Новаковић
Политика (13.о.м) у прилогу о суђењу Принципу и другима, истиче да адвокат Оливер Ињац ( аутор антологије судских беседа "Велике адвокатске одбране") "сматра да ревизија сарајевског процеса о којој се говори ових дана није могућа,бар не у правно_процесном смислу". Поводом најава о подизању споменика Ф.фердинанду у Сарајеву професор Ненад Кецмановић констатује: "Срећом,јављају се из света озбиљни научници,и аустријски историчари и унуци Хабзбурга који се дистанцирају одове политичке ујдурме.Без њих би се глас наших угледних историчара,као потомака терориста,младобосанских завереника и црнорукаша,само уклопио у креирани стереотип о насиљу склоним Србима"(Новости,2. фебруара)
Ера Б Б
Радује ме што се после (поводом) предлога за правосуђе некомпетентних јавио за то веома меродавни др Шкулић. Историја тог стравичног Првог светског рата одавно је добро позната. Цео век најодговорнији за њега настојали су да ,колико је то могуће, са себе пребаце кривицу,или део исте,на неког другог. Чиниће се то и даље.Сеимо се оне познате мудрост да "ко губи има право да се љути",у овом случају да не говори истину. Чему сада код нас превише нервозе због одређених неистина о нашој кривици. Наши,а и многи други у свету,историчари ће изнети доста истинитих чињеница и препустимо њима ту главну улогу. Данас чусмо да је министар спољних послова Аустрије снажно подржао наш приступ у ЕУ.Ових дана у Београду је имао запажену,успешну,посету председник њихове привредне коморе.Са Аустријом имамо веома вредну економску сарадњу. ОКо3оо.ооо Срба живи у њој без проблема. Бивши канцелар је саветник наше Владе за спољну политику. Зашто онда

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља