Глумац, редитељ и продуцент Љубиша Самарџић своје награде, дипломе и признања добијена током каријере поклонио је Југословенској кинотеци. Легат Љубише Самарџића званично је проглашен на свечаности у новом здању Кинотеке, поводом обележавања пет и по деценија његовог уметничког рада.
Сузе радоснице искриле су у очима Самарџића, када је после приказивања кратког филма о његовом животном и радном путу, са инсертима из култних остварења, поздравио многобројне званице, међу којима су били министар културе Иван Тасовац, редитељи Пуриша Ђорђевић и Слободан Шијан, многобројне колеге са којима је, попут Милене Дравић и Весне Чипчић, уцртао свој глумачки пут.
– Ову важну одлуку донео сам једног јутра док сам са својом супругом Миром у ритуалу испијања кафе сабирао шта сам то током живота урадио. Пуне полице награда пуниле су се прашином. Да ли ће о њима на прави начин бринути моја унучад? Знам да ће о томе најбоље да се стара Кинотека, и кад једног дана одем са ове планете овде ће вечно остати моје стваралаштво – казао је Самарџић, напомињући да је можда и једини глумац до сада у свету који се одлучује на тако нешто. На ово је Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке, додао опаску:– Не брини, следећа је Милена Дравић, а у овом подухвату пратиће вас и Бата Живојиновић...
Први човек Кинотеке казао је да је Самарџић на овај корак хтео да се одлучи и раније, али није било услова да се ово благо на прави начин представи јавности.
Милена Дравић поносно је истакла да су она и Самарџић били и најдуговечнији глумачки пар.
– Сарадња је почела од филма „Прекобројна”. Тај филм нас је одредио, а онда је у нашим зрелим глумачким годинама настала пауза. Нисмо дуго радили. И опет, хвала Љубиши што ме је сада препознао као редитељ и позвао ме као глумицу у своје филмове – казала је Милена Дравић, не кријући радост због његове одлуке да своје успомене из глумачке каријере остави у аманет значајној културној установи.
Самарџић је рођен 1936. године у Скопљу. Завршио је Академију уметности у Београду. Остварио је више од сто улога на филму и телевизији. Пажњу широке публике привукао је још почетком шездесетих година прошлог века са филмом „Прекобројна”. Уследила је трилогија „Девојка”, „Сан”, „Јутро”, затим низ партизанских филмова – „Козара”, „Битка на Неретви”, „Сутјеска”, „Партизанска ескадрила”, као и комедије „Рад на одређено време”, „Полицајац са Петловог брда”... На телевизији је играо у серијама „Смоки”, „Куда иду дивље свиње” и „Врућ ветар”.
Почетком деведесетих година прошлог века основао је продуцентску кућу „Синема дизајн”, која је произвела ангажоване драмске филмове „Булевар револуције”, „Убиство с предумишљајем”, „Стршљен”, „Небеска удица” – што је била и прва Самарџићева режија.
Режирао је и филмове „Наташа”, „Ледина”, „Јесен стиже, дуњо моја” и друге, а у новије време ТВ серију „Мирис кише на Балкану”.
У свечаној сали изложени су Куп Волпи за најбољу мушку улогу на Фестивалу у Венецији (1967. године за лик Малог у филму „Јутро” Пурише Ђорђевића), шест „Златних арена” из Пуле, низ појединачних награда, рачунајући и ону за животно дело „Павле Вујисић”, Награда АВНОЈ-а, „Златни витез” из Москве за режију „Небеске удице”, пехари, плакете, али и чувени црни шешир који је носио као Црни Роко у серији „Куда иду дивље свиње”.
А. Куртеш
