петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

„Случај Томић”: Устав није прекршен

Аутор: Владан Петровуторак, 18.02.2014. у 15:00

Када је прошле недеље ухапшен Драган Томић, народни посланик и бивши председник ИО Универзал банке, поставила су се два уставноправна питања. Прво, да ли је ухапшен народни посланик којег штити имунитет, с обзиром на то да је Скупштина распуштена? Друго, да ли је хапшењем и задржавањем народног посланика који се позвао на имунитет прекршен Устав?

На прво питање било је лако одговорити. Распуштена скупштина не „умире“; она „чека“ да буде замењена новом, по окончању превремених избора. До тада, ради само оно што мора, јер демократска држава не сме остати без народног представништва. Према Уставу, распуштена скупштина обавља текуће и неодложне послове одређене законом. Мандат посланика старог, престаје потврђивањем две трећине мандата новог скупштинског сазива. Дакле, у моменту хапшења, Драган Томић је био народни посланик с правом да се позове на имунитет.

Друго питање изазвало је недоумице. Томићев адвокат поднео је кривичну пријаву против јавног тужиоца због кршења Устава и закона. Поједини посланици истицали су да је повређена уставна одредба према којој „народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен (...) без одобрења Народне скупштине“. Речено је да Томић није смео бити ухапшен ни „притворен“ пре него што се о томе изјаснила Скупштина.Ствари друкчије стоје. Устав каже да „лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело може бити притворено само на основу одлуке суда“. Дакле, према Уставу, о притварању одлучује суд. Драган Томић је ухапшен и спроведен надлежном јавном тужиоцу, који је донео решење о задржавању. Задржавање осумњиченог, о којем одлучује јавни тужилац или по његовом одобрењу полиција, није исто што и притварање, о којем одлучује суд. Задржавање осумњиченог је облик лишења слободе без одлуке суда. Устав одређује да „лице лишено слободе без одлуке суда мора без одлагања, а најкасније у року од 48 часова, бити предато надлежном суду, у противном се пушта на слободу“. Томић је био задржан, али не и притворен. Позивајући се на имунитет, он није могао спречити хапшење и задржавање, али привремено јесте притварање. По окончању поступка, када му је Скупштина одузела имунитет, Томић је притворен, односно суд је донео одлуку о одређивању притвора. Да је Скупштина одлучила супротно, Томић не би био притворен, већ пуштен на слободу. Уставна одредба о процесном имунитету (привремена) је сметња за притварање посланика, али не и за његово задржавање до изјашњења Скупштине.

Постоје два различита становишта о процесном имунитету посланика. Према једном, имунитет треба укинути, јер се њиме нарушава начело једнакости грађана пред законом. Тако углавном мисле и грађани, јер схватају имунитет као привилегију посланика која им омогућава да избегну правду. Према другом становишту, процесни имунитет треба задржати, али сузити. То је више примерено. Истина, има устава који дају најширу имунитетску заштиту, јер одређују да „посланик не може бити лишен слободе без одобрења парламента“ (нпр. у Италији, против посланика се може водити кривични поступак, али не може бити ухапшен и притворен без одобрења парламентарног дома). Да таква одредба стоји у нашем уставу, хапшење и задржавање Томића не би било дозвољено. Овако, остаје решење које посланика штити од притварања, али не и од хапшења и задржавања.

Дакле, у случају Драгана Томића, народног посланика наше распуштене скупштине, Устав није прекршен!

Ванредни професор уставног права и парламентарног права на Правном факултету БУ


Коментари7
69367
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tina Pravic
Cenjeni profesor Vladan Petrov je potpuno pravilno, a sve u skladu sa Ustavom i Zakonom objasnio sporne situacije ovog slučaja, tako da niko od lica koja su komentarisala ovu kolumnu nemaju niti dovoljno stručnosti niti znanja da komentarisu ovako velikog i značajnog čoveka za ovu oblast.
m p
Nisam pravnika po struci, ali nisam bas ni NEuka. Slucaj Tomic ukazuje na vise ozbiljnih proceduralnih i pravnih propusta i pre pocinjenih dela i hapsenja. Javnost je trazila da se Tomic uhapsi cim je postalo jasno da je Univerzal banka proglasena NEsolventnom. Molim da mi neko odgovori, kako to da narodni poslanik mogao da bude i predsednik UO banke? Ovo je direktna sprega kapitala i politike na najgori moguci nacin. U cijem interesu je radio poslanik TOmic? Ima li nesto o konfliktu interesa u poslovniku rada narodnih poslanika? Pretpostavljam da nema. Iako postoje preporuke Evropske komisije da se imunitet poslanika mora ozbiljno ograniciti, NIJE ogranicen; ko je na gubitku? pogodite gospodo pravnici ko je na gubitku. Naravno da ce odbrana Tomica da krene ..imaju i neke argumente; Petrov je procenio da Ustav NIJE prekrsen a advokati da jeste. Mislim da ovde NISU primerene optuzbe na racun profesora za koga radi itd ..okoncajte raspravu; A sta cemo sa svim propustima pre?
Pera Detlić
Iver ne pada daleko od klade. Mentor mladog Petrova, profesor Ratko Marković, takođe je poznat po principijelnim tumačenjima Ustava koja su, gle čuda, nekako uvek išla na ruku Slobodana Miloševića, njegovog gospodara. Da li se mladi Petrov samo kandiduje za Gospodara Vučića ili je već dobio službu, videćemo, ali dok je ovakvih tumačenja Ustava jadna nam je i vladavina prava i ustavnost. Tužno je što tu nema napretka, jer bez napretka u poimanju prava nema napretka društva.
Dobri Dobic
Ja bih pre svega mladog profesora da ne brani sadasnju vlast i ne citira odredbe Ustava RS u kome se upošteno govori o lišenju slobode. Ovakvim svojim ponašanjem kao profesor prava stajete u odbranu silovanja prava i pravne države. Svojim komentarima zbunjujete neuko građanstvo i vređate građane koji nisu po vokaciji nisu pravnici. Članom 103. stava 3 Ustava RS piše da narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, vođen krivični ili drugi postupak za koji mu se može izreći kazna zatvora bez odobrenja narodne skupštine, čak mu je i skupština može uspostaviti imunitet u slučaju da se on ne pozove na imunitet. Kao što je u prethodnom komentaru napisano napodni poslanik može biti pritvoren samo ako je zatečen u vršenju krivičnog dela za koji je propisana kazna zatvora duža od 5 godina. Pogledajte molim Vas dragi komentatori i članove 252-254 poslovnika narodne skupštine RS, koji samo razrađuju odredbe ustava i ustavnog zakona.
milena jovasevic jovasevic
Pravo pritvora mora postojati i za poslanika i za predsewdnika republike kad je kazna zapre'ena sa vise od pet godina zatvora

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља