среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:10

Странци да, корпорације не

Аутор: Миленко Срећковићчетвртак, 20.02.2014. у 15:00

Господин Захарије Трнавчевић је у свом ауторском тексту у „Политици” (10. фебруара) изнео став да је свеједно ко поседује пољопривредно земљиште док год се оно обрађује, и заложио се да се омогући продаја земље странцима. Он се запитао: „Какву корист имамо од тога што, овог часа, 98 одсто њива поседују грађани Србије? Поседују, а не користе” и навео податак да је око милион хектара земље запарложено.

Погрешан приступ садржан је већ у начину на који је ово питање формулисано. Није проблем у томе што „ми” немамо корист од тога што грађани Србије поседују земљу а не обрађују је, већ што корист немају они који јеи поседују и обрађују. Да имају корист, било би више оних који јеобрађују и мање оних који дижу руке од пољопривреде када им једноставна рачуница покаже да они своје производе продају за цену нижу од суме новца коју су уложили у производњу. Дакле, самим тим, било би и мање парлога.

Многе ствари допринеле су неодрживој производњи,а за њих су најмање одговорни сељаци. Небројено пута накупци су узимали робу од сељака а да је никада нису платили, либерализација тржишта довела је до снижавања цене домаћих производа због јефтине, субвенционисане хране из увоза, а приватизација је уништила пољопривредне комбинате, предузећа за прераду и задруге. Сада кад су земљишни шпекуланти кроз приватизацију јефтино купили плодно пољопривредно земљиште и поседују више десетина хиљада хектара, најрадије би да га скупо продају мултинационалним пољопривредним корпорацијама. Можемо да пристанемо на то својеврсно заташкавање приватизационе пљачке и кажемо – свеједно је ко обрађује земљу, само нек се обрађује. Или можемо просто да променимо све ове неповољне услове и омогућимо да се повећа број људи који могу да живе од свог рада у „фабрици под отвореним небом“ која има највећи потенцијал да масовно запосли становништво и спречи његово исељавање у потрази за послом.

Интересовање мултинационалних корпорација за земљу део је једног глобалног процеса по имену „отимање земље” (енг. лендгребинг). Тај процес се у различитим деловима света различито манифестује,а најдрастичније у Африци, где водећи узурпатори земљишта (међу њима су претежно компаније из САД, Велике Британије, Кине, Уједињених Арапских Емирата и Израела) не презају ни од растеривања локалног сеоског становништва са својих вековних станишта. Многе сеоске заједнице принуђене су да се исељавају зато што је неки корумпирани племенски вођа уступио земљиште корпорацији, или зато што су јој га државе уступиле путем билатералних споразума.

Не треба сметнути с ума да ће у остваривању својих интереса корпорације најмање водити рачуна о интересима обичних грађана. А како се припадници наше власти по поштењу драстично не разликују од споменутих племенских поглавица, не треба имати ни поверења у клаузуле уговора које предвиђају раскид уговора уколико корпорација не испуни инвестиционе обавезе које је преузела. Сетимо се само колико уговора Агенција за приватизацију није раскинула упркос очигледном кршењу уговорних обавеза, што је довело до обустављања производње у многим предузећима широм Србије. Осим тога, за билатералне споразуме који се потписују с корпорацијама надлежни су међународни судови и уколико држава одлучи да промени законодавство како би заштитила природну средину или радничка права, дешава се да је корпорација тужи зато што јој те промене угрожавају садашњи и будући профит, што је директан напад на демократско право да одлучујете у каквом друштву желите да живите.

Подршка малим породичним фармама има вишеструку корист за друштво; оне су одрживије, продуктивније и имају разноврснију производњу од великих фарми. Корпорације се баве бизнисом, експлоатацијом, убирањем профита и њихово деловање угрожава обичне људе широм света. Наравно, странци који желе да се доселе у напуштене или насељене руралне крајеве, оснују породичну фарму и обрађују земљиште, итекако су добродошли.

Председник Покрета за слободу, уредник часописа „Фридом фајт инфо”.


Коментари5
aad70
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Belic
Kad se zemljiste otudji odnosno proda strancu tu vise drzava ne postoji. Iznajmljivanje zemljista pa I procenat izvorista (ali ne I celu jedinku) bi trebalo omoguciti na koristenje strancima. Ne sme narod dozvoliti da ove nase marionete na vlasti dozvole otudjivanje zemljista I trebaju se takvi spreciti na svaki nacin. Trebalo bi strana ulaganja u industrijska postrojenja vezivati sa procentom drzavnog vlasnistva, kao u nekim zemljama.
penzioner Vidic
Mladi nece da se bave poljoprivredom i mozda je jedina sansa da nam poljoprivredu poboljsaju stranci kao i investicije u proizvodnju. Ali utopija je da ce neki stranac doci da napravi malu farmu u nekom delu Srbije gde su opustela sela. Treba prodavati zemljiste, nasi ljudi bi radili za platu kod stranog gazde i zasto bi se smatrao slugom??? Jesu li sluge i radnici kod stranaca vlasnika firmi? Naprotiv, strane firme cesto vise postuju radnike i zakone o radu nego domace gazde. Trnavcevic je u pravu!
Veselin Radovic
Nije bitno koliko je ko mlad ili star vec su bitne ideje koje predlaze.Ja sam stariji covek ali se ne slazem sa g.Trnavcevicem da se zemlja prodaje strancima.Ima i drugih nacina na pr. obnoviti zadruge i gazdinstva koji su bili u drustvenoj svojini pa ako nece nasi ljudi da rade dovesti radnu snagu iz zemalja gde je velika nezaposlenost koji ce raditi pod ugovorima na odredjeno vreme.Mislim da bi na taj nacin moglo da se pokrene poljoprivreda ali verujem da bi nasi ljudi prihvatili da rade u poljoprivredi ako mogu da pristojno zive od svog rada.Resenja ima ali bi najpogubnije resenje bilo prodavati zemlju strancima,a da nasi ljudi budu sluge u svojoj rodjenoj zemlji.Onaj ko to dozvoli u Srbiji taj je drzavni i narodni neprijatelj.To srpski narod nebi smeo da dozvoli ni po koju cenu jer je to povratak u robovlasnistvo.Zato dragi moji sunarodnici dobro razmislite kome cete dati glas 16-og marta.
mirko vujasevic
ljudi ja kako pamtim Zaharije vodi poljoprivrednu politiku Srbije i dokle smo dosli Setite se samo bajke o puzevima ko je pametan ne treba mu mnogo.
Novosađanin NS
Jedna je mogućnost da se zemlja besplatno ustupi na korišćenje našim seljacima, s tim da se oduzme ukoliko se ne obrađuje. Na taj način, uz ostale mere podrške, naši seljaci će postati farmeri. Druga je mogućnost da zemlju pokupuju stranci, a da naši seljaci postanu nadničari, slabo plaćeni, sa statusom otprilike kakav su imali crnci robovi na američkim plantažama pamuka. Za ovu drugu mogućnost se zalaže Zaharije Trnavčević, posle Krkobabića najstariji političar u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља