четвртак, 21.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Ко су аутори песама које слушамо у кафани

Аутор: С. Чикарићчетвртак, 20.02.2014. у 22:00
Владан Вучковић Паја Фото Анђела Грозданић

Најновији, седми албум Владана Вучковића Паје – „Боемске рапсодије”, на својеврстан начин одаје почаст композиторима песама за које многи мисле да су народне, оних које се најчешће изводе у кафанама. На албуму је 12 композиција у Вучковићевим аранжманима, онако како их је он видео. Уз албум се налази и књижица у којој су наведени сви знани аутори песама, њих осам, као и прича о њиховом стваралаштву.

– Oвај албум јесте моја посвета свима њима. На неки начин ово је и борба за очување културног добра овог народа. Сећате се приче како је током Другог светског рата, Черчил одговорио генералу који је желео да смањи буџет за културу. „Генерале, а шта ћемо онда бранити?”, питао га је енглески државник – прича Владан Вучковић који већ годинама на свој начин „ратује” против шунда у култури.

Уз сав труд, „копање” по архивској грађи и консултације са стручњацима из Етнографског музеја, за четири песме имена аутора нису пронађена.

– За „Нишку бању”, на пример. Прича се да она има чак грчке корене. Песма „Ђелем, ђелем” приписује се Шабану Бајрамовићу, али он није њен аутор. Не зна се ни аутор песме „Кафу ми, драга, испеци”. Познато је само да је настала у Санџаку. Није познат ни аутор текста. То нам је и Цуне Гојковић потврдио. Он је ову песму извео више од 40.000 пута и мало интервенисао у мелодијској линији. Цуне се, тако, може сматрати коаутором песме коју волимо да слушамо. За песму „Тихо ноћи, моје злато спава”, знамо да је текст написао чика Јова Змај, али аутор музике је непознат – указује Вучковић.

За осталих осам песама на албуму аутори се знају и наведени су са фотографијама и биографским подацима.

– Обрадио сам и Тозовчеву „Из Крајине лепа Влајна”. Скоро и нема човека који не зна песму „Мито, бекријо”, али мање њих зна да ју је компоновао Раде Граић. Многе његове композиције постале су део домаће евергрин музике. „Јесен стиже, дуњо моја” потписао је Исидор Бајић, док је Крагујевчанин Драгиша Недовић заслужан што већ деценијама уживамо у песми „Стаде се цвеће росом китити”. Недовић је компоновао и песме попут „Стани, стани Ибар водо”, „Јутрос ми руже процветале”, „У лијепом старом граду Вишеграду”. Где се у ком тренутку физички налазио, такву музику је компоновао. А била су му ускраћена ауторска права. Недовић је 21. октобра 1941, био изведен пред стрељачки строј, али су га из њега извели, јер је био познати композитор – прича Вучковић.

И не знајући праву дефиницију рапсодије коју је ставио у наслов албума, а по којој је инструментално или вокално дело написано у слободном импровизованом стилу, као и да је рапсодија музичка фантазија која се у слободној форми наставља на народну мелодију, Вучковић је урадио управо то – своју музичку фантазију наслонио је на народну мелодију.

– Суштина овог албума је да и поред чињенице да ма колико песме људи волели и ма колико их проглашавали за народне, већину њих компоновао је неки талентовани аутор. Чињеница је да највећи комплимент који композитор може да добије на овим просторима, јесте да му песма уђе у кафану. Управо због тога, моја идеја је била да ту неправду исправим, да јасно наведем имена аутора који су компоновали песме које на албуму изводимо – каже Вучковић.

Претпремијеру албума Вучковић је одржао у родном Бору. Тамошњи Центар за културу помогао је да се овај пројекат реализује а „WMAS рекордс” је издала „Боемске рапсодије”. За богат звук на албуму заслужни су Вучковићеви пријатељи међу којима су и кларинетиста Вељко Кленковски, Небојша Брдарић, фруле, хармоникаш Синиша Туфегџић, Вицко Милатовић, перкусије, Никола Демоња саксофон…. Као продуцент се и овај пут потписао Перица Калуђеровић.

----------------------------------------

Мини-турнеја по Тимочкој Крајини и концерти са Чолом

Имам екипу са којом планирам мини-турнеју по Тимочкој Крајини на којој ћемо представити „Боемске рапсодије”. Има и много европских фестивала на којима може да се аплицира да би се свирало, пошто је албум ворлд мјузик. У овом тренутку знам само тачан датум концерта у Малмеу – 8. март, на којем ћу наступити уз Здравка Чолића. Као и у Скопљу, 31. маја, такође са Чолом, који и представља нови албум – најављује Вучковић.


Коментари5
b13f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja Cvetković Marinkovic
Autor Niške banje je Dušan Cvetković - Čika Duca
ko su autori
izgleda da su pesme za koje smo mislili da su narodne-ipak narodne!jedini poznati autor-nedovic!
Nebojsa Saitovic
Postovani kolega evo prave informacije.Djelem.djelem muzika vodi poreklo iz Rumunije tekstovi se u sustini ne razlikuju ,zavisno od podrucija,ali znacenje pesme je slicno.Neznam da li znate da je to zvanicna Romska Himna,Niska banja je Poreklom iz Turske i Turci je izvode u njihovom folkloru kao njihovu trdicionalnu bastinu.Veliki pozdrav od vodje orkestra--crne mambe --Iz Nisa.Nesa Saita.
Srbija Srbija
Postoji Raska oblast,i tu je nastala Kafu mi draga ispeci.Taj Sandzak,ne nadjoh na karti.
Vojin 1
lep clanak, nisam znao

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља