четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:50

Не зна се колико ђака не заврши школу

Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 23.02.2014. у 11:00

До четвртог разреда мање-више сва су деца у учионици на броју, а већ од петог разреда креће осипање. Највећи број ђака који напушта школу јесте са села и из ромске популације – девојчице због удаје, најчешће у шестом и седмом разреду, а дечаци зато што почињу да раде, често у иностранству.

У Србији не постоји прецизна статистика о „дроп ауту” из школске клупе (опште прихваћени термин у свету), јер се проблемом раног напуштања школе ретко ко бавио. Према Стратегији развоја образовања Републике Србије 2020, осипање из основног образовања креће се између 10 и 15 одсто генерације, с тим што је значајно веће код деце из осетљивих група. Гимназију не заврши око 10 одсто уписних ученика, а процене о раном напуштању школовања у стручним школама крећу се од 2,3 до чак 30 одсто.

Да просветне власти имају намеру да овакво стање промене, што је такође и један од захтева Европске уније за своје земље чланице, говори и чињеница да је при Националном просветном савету (НПС) управо формирана Комисија за рано напуштање образовања.

– Један од приоритета НПС-а у наредном периоду биће и праћење осипања ђака из школског система, а према неким подацима, то осипање у једној генерацији јесте од 10 до 20 одсто. Пошто баратамо различитим и старим подацима, тим поводом је урађено и истраживање чији ће резултати бити ускоро објављени и захваљујући којима ћемо тачно знати које су то општине у којима је највеће напуштање образовања – каже др Десанка Радуновић, председница НПС-а.

Ова професорка Математичког факултета каже и да сиромаштво ствара све више проблема када је у питању редовно похађање наставе. Последњи подаци Европске комисије показују да око 5,5 милиона младих у Европској унији прекида образовање током средње школе. Они тешко проналазе посао, углавном се воде као незапослени и зависе од социјалне помоћи. Зато је ЕК зацртала план по којем ће се у Европи 2020. године стопа раног напуштања школе смањити на испод 10 одсто.

Тренутни просек у земљама чланицама ЕУ јесте 12,7 одсто или 14,4, у зависности од тога који се подаци користе. Ови бројеви, међутим, маскирају значајне разлике међу земљама, јер су на пример, Шпанија, Малта, Португалија, ближе броју од 30 одсто младих који напуштају школовање, док су зацртани циљ од 10 и мање одсто већ постигле Аустрија, Чешка, Финска, Литванија, Луксембург, Пољска, Словачка, Словенија…

Биљана Радосављевић, члан НПС-а и председник УО Педагошког друштва Србије, каже да су чланови новоформиране комисије већ били у посети колегама у Холандији, земљи која је за кратко време успела да готово преполови стопу осипања деце. Променом државног курса и применом флексибилног приступа враћања ученика који су дигли руке од школе, ова стопа је са 15,5 одсто 2010. године, већ у 2012. спала на 8,8 одсто.

Како то раде у Холандији? Према речима Биљане Радосављевић, која је о томе информисала и чланове НПС-а, чим дете пође у школу, добија идентификациони број помоћу којег се прати да ли касни на часове, да ли бежи из школе… Овај број ученик задржава до краја школовања, без обзира на то да ли мења школу, општину или регион. У свакој општини постоји службеник за изостанке, а при ресорном министарству канцеларија у којој се на недељном нивоу детектује присуство у учионици.

Води се рачуна и о такозваним луксузним изостанцима, за које се претпоставља да и у Србији има поприлично (реч је о случајевима када се дете узима са наставе, а није распуст). Ако је то учестало у једној породици, онда чак и цариник има право да проверава где је дете пошло и зашто је директор школе одобрио молбу родитеља.

Постоје и такозване тајм аут школе, у које неко време иду ученици искључени из редовног система, а у којима постоји и друштвено користан рад. Активан је и систем подршке преко општина, а и свака школа може да направи сопствени план подршке.

Уколико све остало не покаже успеха, деца могу чак и кривично да одговарају ако направе између 12 и 60 изостанака, а новчана глоба за родитеље јесте 300 евра. С друге стране, школа која успе да сачува дете под својим окриљем, може од ресорног министарства да добије стимулацију у вредности од 2.000 евра по ђаку.

Шта ће од ових корака бити примењено у Србији, знаће се на једној од наредних седница НПС-а, на којој коначно очекујемо и прецизну мапу напуштања школовања за све регионе у Србији.


Коментари6
30b88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Тијосав Ваљевац
У мом крају колико год знам дечице сви редовно похађају школу.О Циганима не водим евиденцију и молим вас не мешајте нас са њима,они не знају ни колико их има у кући а камо ли да се уписују у школу.Села су поодавно празна па и ту ваша теорија да деца напуштајушколу зарад рада на земљи не пије воду.Србија је зарасла у трње и коров.Дакле узалуд Циганима дајете књиге свеске правите им школе,утувите у главу да њих школа не занима већ хлеб без мотике.
Specijal Specijalovic
Vide deca da od skole nema leba.
Srpkinja novosadjanka | 23/02/2014 13:48 .
Apsolutno se slazem, na žalost...
Srpkinja novosadjanka
A sta se u "drzavi" Srbiji uopste ikada stvarno znalo? Nikada nismo imali sistem koji bi TACNO obuzimao sva polja zivljenja, administraciju koja se nebi sastojala od skoro nepismenih, nikada stvarne ARHIVE u kojima bi istorija nas samih bila obuhvacena, mi smo najprimitivniji narod i najveci ignoranti i nezainteresovane neznalice svega sto se tice funkcionisanja drzave i zivota naroda!
Срђан .
Ево шта сам ја видео сопственим очима, године 1993. када сам уписао средњу техничку школу. Уписано је 14 одељења првог разреда, укључујући трећи и четврти степен стручне спреме. У четвртом разреду је било три одељења четвртог степена, за трећи не знам. Машинских техничара је уписано 3 разреда, по 30 ученика. У четвртој години, машинских техничара је било мање од 20 у једном разреду. У једном одељењу са 30 ученика, 23 је понављало већ у јуну, без поправног. Ипак, у питању је техничка стручна школа у коју се многи уписују грешком или се уписују ради уписа. У гимназијама сигурно нису овако поразни бројеви.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља