петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Скулптуре Матије Вуковића враћене у живот

Аутор: Биљана Лијескићсубота, 22.02.2014. у 22:00
Вуковићеве скулптуре у атељеу рестауратора Веселина Лађића (Фото Тома Јањић)

Да је данас вајар Матија Вуковић овде са нама, мислим да би био задовољан рестаурацијом његових скулптура . Задовољство ми је што сам ова дела вратио у живот, рекао нам је Веселин Лађић, рестауратор скулптура Матије Вуковића (1925–1985), творца једног од најаутентичнијих опуса на савременој уметничкој сцени после 1950. године.

Репортер „Политике” их је међу првима видео у новом издању прекјуче, у атељеу Веселина Лађића, када је обављена и њихова примопредаја између рестауратора Лађића и кустоског тима Музеја савремене уметности у Београду (МСУ). Тешке до 250 килограма, гипсане скулптуре су готово „појеле” простор атељеа од педесетак квадрата и нико данас не би могао ни да наслути у како трошном стању су својевремено доспеле у Београд.

А доспеле су из ходника Историјског архива у Бору, где су стајале готово две деценије у стању распадања. Одатле су измештене када је 2011. године МУП Србије наложио да се због опасности од избијања пожара ослободи евакуациони пут отклањањем експоната са степеништа. МСУ је тада упутио апел Министарству културе, акцији спасавања Вуковићевих скулптура придружила се и „Политика”, а тадашњи министар Предраг Марковић је одржао реч и након расписаног конкурса Веселин Лађић се прихватио рестаурације за коју је издвојено 922.760 динара. Као један од наших најпознатијих рестауратора скулптуре он је до сада обновио статуу Карађорђа на Опленцу, Кнеза Милоша у Пожаревцу, Мештровићевог Светозара Милетића итд.

Окружен подмлађеним Вуковићевим скулптурама о процесу рада Лађић сведочи:

– Једна од осам скулптура које сам допремио у атеље је била у тако расутом стању да нисмо могли да је идентификујемо, дакле непозната нам је и према записнику комисије 40 одсто њених делова је претворено у прах. Тако је реконструисано седам Вуковићевих дела. Радове сам почео од скулптуре „Дечак са крчагом”, а уместо једне његове оштећене ноге стајала је шипка која је уз то била извитоперена. Ту су и скулптуре „Минотаур”, „Рањеник”, „Ас – седећа мушка фигура” итд. Оштећене делове скулптура сам спајао, ојачавао, повезивао да се форма изгради онако како је аутор замислио. Суштина је у томе да треба доживети скулптуру. У рестаурацији не можете никада рећи треба ми оволико времена, јер то није зидање, да кажете зидам два метара дужно на дан. У почеку не можете ни да видите све проблеме који ће искрснути.

Убрзо је у Лађићев атеље приспела и Комисија МСУ у Београду за примопредају дела у саставу Здравко Јоксимовић, вајар, Биљана Шипетић, конзерватор и Рајка Бошковић, кустос збирке скулптура МСУ, која нам је рекла:

– Као трочлана комисија смо дошли да урадимо примопредају рестаурираних скулптура Матије Вуковића, која су својевремено на иницијативу МСУ, и уз помоћ „Политике” и Министарства културе спасена од пропадања у Бору. Потом ћемо проследити извештај Министарству културе које би требало да обезбеди простор где ће се трајно сместити ова дела. Скулптуре су сада заштићене, међутим, ова дела, која су проглашена за културно добро 1986. нису власништво МСУ, треба им пронаћи одговарајуће место и неко се мора о њима старати, док се не реши њихов правни статус, кад је реч о власништву.

Кустоскиња Рајка Бошковић је и раније упозоравала на овај проблем. Тако је још 2006. у сарадњи са конзерваторима (Мирољуб Стаменковић и Слободан Савић), направила план и буџет потребан за конзервацију и рестаурацију Вуковићевих скулптура. А упозорење МУП-а 2011. само је поново покренуло исту причу и отворило „старе ране” на заоставштини Матије Вуковића. После вајареве смрти 1985, његова дела (82 скулптуре, три цртежа и 14 фрагмената скулптуре) изложена пропадању у атељеу су 1987. припала наследницима Биљани и Ивици Вуковић.

Како су Вуковићева дела уопште доспела у депо МСУ у Београду (који није њихов власник), кустоскиња Бошковић је својевремено овако објаснила:

– Иако се Биљана Вуковић, један од наследника, обратила писмом нашем музеју 1994. године у коме даје сагласност да дела из заоставштине Матије Вуковића може преузети МСУ у Београду, са напоменом да се вајарева дела излију у бронзи, њена сагласност није довољна ни правно важећа, јер недостаје сагласност другог наследника, Ивице Вуковића (који је због болести онемогућен да то учини). Након тог дописа, одлуком Радислава Тркуље, тадашњег директора МСУ, обављена је примопредаја уметничких дела између наследнице Биљане Вуковић и МСУ.

Тада почињу преговори са РТБ Бор о одливању десет скулптура Матије Вуковића у ливници у Бору са молбом да реализација почне 1. септембра 1995. Међутим до ње није дошло. Од тих десет одливене су две и то „Утопљеница” и „Рудар”(налазе се у парку МСУ), а осталих осам су стигле у очајном стању у атеље рестауратора Веселина Лађића.

Матија Вуковић (1925–-1985) иза себе је оставио значајан опус, а остало је забележено и да је Хенри Мур током боравка у Београду 1955. био задивљен скулптуром нашег вајара. Данас његова заоставштина стоји далеко од очију јавности. Ако пожелите да видите дела Матије Вуковић нећете то моћи у музејима већ само у нашим парковима. У јавним просторима су изложени одливени „Минотаур” и „Ас”, док се „Рањеник” налази у Парку скулптура Музеја савремене уметности у Београду. У парку Баден у Бечу налази се Вуковићева „Глава Бетовенова”.

Одлазећи из Лађићевог атељеа, поново обухватам погледом дела Матије Вуковића, по мом скромном мишљењу сада блистава и сачувана за нове генерације, иако и даље „скривена” од јавности. Уз наду да то неће потрајати годинама и уз помисао да ће једном његова ретроспектива бити могућа.


Коментари2
b5a35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Kozomvuk
Pretpostavljam da su ovo gipsani odlivci kreacija u glini, a ne skulpture u kamenu?
Petat Maric
Od ka se promenilo rukovodstvo MSU, izgleda da je pocelo da se vodi racuna o bastini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља