петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Тито предвидео распад Југославије

Аутор: Д. Вукотићуторак, 25.02.2014. у 15:00
Тито на насловним странама „Тајма” и „Лајфа”

Једна од најфасцинантнијих личности 20. века – каже за Јосипа Броза Тита амерички дипломата и писац Валтер Робертс посвећујући му обиман есеј у фебруарском издању „Американ дипломатија”, публикације посвећене спољнополитичким темама. Радећи од 1960. до 1966. у америчкој амбасади у Београду Робертс је имао прилику да изблиза прати дешавања у социјалистичкој Југославији и да се више пута сусретне са Титом, о чему износи детаље од којих неки нису били шире познати.

Тако се, на пример, сећа да је 1965. Југославију посетио Аверел Хариман, изасланик америчког председника Линдона Џонсона, са задатком да Броза замоли да посредује у окончању Вијетнамског рата. Тито није био претерано одушевљен идејом, али је са Хариманом нашао заједнички језик па су се у току наредних година сусрели још неколико пута. Робертс пише да му се Хариманова удовица Памела Черчил (у првом браку била удата за сина Винстона Черчила) поверила како су посетили Тита 1979, годину дана пре његове смрти, и да им је рекао како предвиђа да ће се после његове смрти Југославија распасти. Преносећи њене наводе, Робертс се не удубљује у даље анализирање могућих значења Титове изјаве. 

У личним размишљањима о Титу, како је есеј и насловљен, Робертс даје занимљив увид у функционисање високе дипломатије. Сећајући се највеће кризе у америчко-југословенским односима, наводи да је била испровоцирана Титовим говором на Првој конференцији Покрета несврстаних у Београду 1961.

Тадашњи амерички амбасадор у Београду Џорџ Кенан је добио инструкције од државног секретара Дина Раста да пренесе југословенским властима како САД очекују да у Титовом говору на отварању конференције не буде делова који би на било који начин могли да буду интерпретирани као антиамерички. Робертс тврди да су добили уверавања да немају разлога за бригу и да је лично прочитао Титов говор који је био унапред написан, те да у њему није било „спорних” пасуса.

Америчке дипломате су биле запањене када су слушајући Титов наступ на отварању конференције несврстаних чуле да Југославија „разуме” зашто су Совјети прекршили договор о забрани нуклеарних тестирања.

„Кенан није био расположен за праштање и месецима је избегавао виђање са Титом, а када би се евентуални сусрети чинили неизбежним, одлазио би из града.”

Сликајући Титов портрет, амерички дипломата износи и занимљива запажања о маршаловом познавању страних језика. Премда је говорио руски, баш као и амбасадор Кенан, у званичним приликама је инсистирао да буде присутан преводилац где је он причао српскохрватски, а Бренан енглески.

Занимљива је анегдота када се приликом једног сусрета преводилац није најбоље сналазио па је Робертс прешао на немачки јер је знао да је Тито провео неко време у Аустрији радећи као механичар. „Његов немачки, иако течан, био је на нивоу једног ауто-механичара. Тито је престао да говори и наставили смо да комуницирамо уз помоћ преводиоца. Често сам се питао зашто није желео да прича на немачком. Претпостављам да је то било због тога што је био свестан да таквим језиком не говоре дипломате.”

Броз је био последњи шеф неке државе који је видео живог Џона Кенедија пре атентата у Даласу. Само три недеље раније боравио је у САД и амерички председник је на њега оставио јак утисак.

„Иако никада раније није био у америчкој амбасади у Београду, изразио је жељу да лично дође и изјави саучешће. И чак више од тога – пожелео је да са амбасадором поразговара о Кенедијевом убиству.”

Робертс дели и једно лично сећање на Броза. После службе у Београду и касније у Женеви посветио се научном раду из чега је 1973. настала књига „Тито, Михаиловић и савезници, 1941–1945.” коју је „Форин аферс” прогласио најбољом књигом о овој теми. Титово незадовољство је, пише Робертс, изазвало објављивање податка да су партизани 1943. имали тајни састанак са немачком врховном комадом.

„Годинама су Тито и његови савезници оптуживали генерала Михаиловића за ’преговарање’ са Немцима и чак су га погубили као издајника 1946. Учињени су велики напори да се прикрије партизанско-немачки сусрет, а моје откриће је довело до тога да књига буде забрањена у Југославији.”

Књига је међутим прошле године штампана код нас и нашла је пут до овдашњих читалаца 40 година након оригиналног објављивања.

Заокружујући причу о Титу, Робертс подсећа да је његова сахрана била највећа државничка сахрана у историји. Присуствовала су четири краља, шест принчева, 31 председник, 22 премијера и 47 министара спољних послова. Амерички председник Џими Картер је као специјалног изасланика послао своју мајку.

Као оштар контраст наводи да је прошле године умрла и његова удовица и некадашња југословенска прва дама Јованка Броз – „без пријатеља и без пребијене паре”.


Коментари49
57dc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tito govornik Andrijevic
Svi koji su ga culi znaju da je govorio nekakav cudan "nas jezik"najcesce je citao.Evo jednog cuvenog(bez citanja):-drugovi i drugarice ja mislim da mi imamo zlatnu omladinu......ovacije.....stisavanje....u stvari ne da mislim,nego sam siguran da mi imamo zlatnu omladinu.....ovacije. Velicanstvena sahrana tacno ali i to da je retko bilo lidera sa tolikim stazom-normalno da je svako mogao da sazna za pola veka vladavine.Trece zgodna prilika da se vidi sta dalje sa SFRJ.No najveci problem je u narodu (ovacije) koji neshvata da je i predsednik sluzbenik drzavne administracije a ne kultna licnost.
vuk- maniti
Sa AVNOJevskim granicama, "kljucem" i samoupravljanjem najvjerovatnije je da je Tito samo potpisao vec mnopgo ranije napravljen projekat !? U Kumrovcu nije naucio da svira klavir, pusi tompus i macuje?! Moram priznati da ne'poznajem nizeg(rastom) i debljeg covjeka kome je uniforma ljepse i prirodnije stajala !!! Jezikom juznih Slovena nikada nije chisto govorio a manire je imao kao da se skolovao na koledzu !? Mislim da nam je "pravio malu djecu" ?!!!
Nepotrebno prepucavanje
Ovde se neki Brozovi vernici polomiše da nadju izgovore za njegova nepobitna zlodela prema srpskom narodu, ali i nekim drugim narodima Jugoslavije. Detalji nisu tu toliko bitni. Jasno je da je Broz iz svojih političkih razloga naredio i uništavanje Beograda 1944. i ubijanje srpske mladosti na Sremskom frontu i obilazak oko Jasenovca na putu ka Trstu da bi ustaše, sa kojima je saradjivao, stignu da pobiju još Srba. Jasno je da je naselio Albance iz Albanije na Kosovu a Srbima tamo zabranio povratak i da je uništio srpsku inteligenciju, kao navodne saradnike sa okupatorom, dok je mnogim ustašama dozvolio samo da promene uniforme i dobiju partizanske spomenice. Da je srpsku privredu prvo izmestio u Sloveniju a zatim investirao u Hrvatsku i Sloveniju i milione Srba ekonomski naterao u pečalbu. Da je organizovao i predvodio projekat (kon)federalizacije Jugoslavije i Srbije radi uništenja srpske države idr. Sve zlo koje je ovaj krvavi diktator napravio Srbiji je teško nabrojati.
@šta je tu je
Put preko Madjarske je tada zatvorila Crvena Armija. Nemci nisu imali drugi put nego preko Zagreba. Dakle i Zagreb je bio barem jednako prometno važan. Osim toga Ler se povlačio i preko npr. Skoplja. Radi se o 800 kilometara puta. Gde baš u najmnogoljudnijem gradu (Beogradu) da ga zaustavljaju. Mogli su da ga zaustavljaju bilo gde usput. Ne prijatelju, nije logično da se pobiju grdni civili baš u Beogradu. To je logično, samo ako se prihvati jedino razumno (i istinito) objašnjenje da je izbor Beograda za bombardovanje napravljen u dogovoru sa Brozovim štabom, i da je to bio Brozov plan. Da se što manje Nemaca dokopa Nemačke, to je moglo da se spreči bilo gde usput pa i u Zagrebu.
Пријатељ Народа
То да се Броз неком поверио да ће се Југославија распасти после његове смрти звучи мало вероватно, па и – наивно, јер коминтерновац није ником веровао. Нема сумње да је Броз био талентовани макијавелиста, као и да би по схватању политике као непријатељства био бриљантан заговорник Карла Шмита, само да је био учен. Али Броз то није био. А није био ни добар човек. За њега су се многи жртвовали, он сам ни за кога, а морал својих партијских неистомишљеника проверавао је и калио у по злу чувеном казненом логору у Далмацији, где је недалеко од „ голооточана“ имао и рајско одмаралиште - Брионе. Е сада, није уопште потребно бити генијалан да би се схватило да Броз није градио државну творевину која је требало да траје. На то фактографски указује уставна еволуција Југославије, која је све време од Авноја 1943. и Устава из 1946. године до Устава СФРЈ 1974. године постајала све лабавија и лабавија конфедерација. Распад Југославије био је системски пројектован и неминован. Колико ли су Срби само волели Броза када су му дозволили да чак и Србију конфедерализује?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља