среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Без јаког домаћег трговца нема већег извоза

Аутор: Стефан Деспотовићсреда, 26.02.2014. у 08:37
Дућани „на ћошку” немају више само домаћу робу (Фото Д. Јевремовић)

Међу три највећа трговца у нашој земљи нема домаћих ланаца, нити Србија има иједну домаћу трговинску фирму са супермаркетима у државама у региону. Са друге стране, земље попут Хрватске и Словеније имају супермаркете у Србији. Самим тим, поставља се питање да ли је тиме Србија већ постала тржиште на којем страни трговински ланци продају робу из својих земаља? Или можда они који овде послују извозе робу наших произвођача и у друге државе у којима имају маркете.

Чини се да је реч о теми о којој многи нерадо говоре. Јер, док су „Делез” и „Метро” одговорили на питања „Политике” о овој теми, словеначки „Меркатор” је избегао конкретан одговор, док у хрватској „Идеи” уопште нису ни желели да причају о овој теми.

У „Делезу” у чијем су саставу „Макси” и „Темпо”, наводе да је број овдашњих произвођача који за њих прави робне марке (попут „365” или „премије”) које потом извозе, повећан је са 68 на 80.

– У току 2013. године повећали смо број производа који се извози са 566 на 690. Државе у које извозимо су Босна и Херцеговина, Бугарска, Румунија и Црна Гора. Румунија је од нас почела да купује и смрзнуто воће и поврће и безалкохолна пића – наводе у овом ланцу.

Док „Делез” из Белгије у Србију увози око 650 артикала, производи из наше земље каналима овог ланца не иду у Белгију.

Из компаније „Метро кеш енд кери”, који у Србији послује као велетрговина, поручили су да су повећали број произвођача из Србије који су укључени у производњу њихових робних марки. Тврде и да су планирали да у току 2014. године повећају количину и број домаћих артикала које ће потом продавати у трговинама широм Европе.

– Произвођачи из Србије су кроз наш систем пласирали производе у осам европских земаља од којих су шест чланице Европске уније. Тренутно се артикли произведени у Србији извозе у Аустрију, Хрватску, Мађарску, Румунију, Чешку, Словачку, Украјину и Молдавију. Највеће интересовање у мрежи наших дистрибутивних центара постоји за српске артикле из области прехране, кућне хемије и текстила који се производе под нашим приватним робним маркама – објаснили су у „Метроу”.

На списку земаља увозница наше робе, такође, нема Немачке, матичне земље овог ланца. У „Метроу” кажу да производе под њиховом робном марком, који се потом извозе, прави 155 фирми из Србије, међу којима је највише оних који се баве производњом хране.

– „Метро” ће наставити да снажно развија сарадњу са домаћим произвођачима. За само две године број српских компанија које су укључене у програм трговачких робних марки је удвостручен  – каже Роберто Манкузо, генерални директор „Метроа” за Србију.

Економисти сматрају да је, у ситуацији када немамо јак домаћи трговински ланац, који би био регионални играч, нереално причати о великом извозу српске робе кроз ове канале. Кажу и да нема ничег неприродног страни ланац с доласком у нашу земљу са собом донесе и робу својих произвођача.

– То је нормално, али ја бих више волео да ми имамо већи број јаких домаћих трговинских кућа које би могле да изађу у регион. Продајом „Максија” Белгијанцима то смо изгубили, а треба рећи да ће и „Лидл” када овде дође донети одређену количину робе из Немачке – објашњава Горан Николић, економиста Института за европске студије.

Према његовим речима, трговинске куће су увек биле добар пут за пласман робе на друга тржишта, нарочито кроз приватне робне марке, којих је све више.

– Домаћи трговински ланци су природно повезани са домаћим фирмама и у заједничком им је интересу наступ и на другим тржиштима – закључује Николић.

У највећим трговинским ланцима код нас је око 75 одсто наше робе, док остатак отпада на увозне артикле. Српски произвођачи су најзаступљенији у прехрани, док је већина увозних производа из категорије текстила, технике и јужног воћа. Треба рећи и то да, за разлику од земаља региона, у нашој земљи годинама није било видљивије кампање која би подржала куповину домаћих производа.


Коментари6
57f66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan Jovanović
A da li je lanac supermarketa "DIS" takođe u stranom vlasništvu?
Дубоки Корени узрока
Југо-комунисти су имали паролу : "Слаба Србија - јака Југославија (тј. друге републике). Ту политику у економији нису успели да прекину ни Слоба ни Коштуница ни Тадић. Сада је на потезу Вучић (а и Председник мало да припомогне ), да убеди грађане Србије да КУПУЈЕМО ДОМАЋЕ !!!
Dobrila Janković
Šta mi to možemo sada da očekujemo kad sve što je bilo naše domaće više ne postoji, odavno smo bez domaćeg proizvoda, šteta, a bilo je tako dobrih trgovinskih firmi.
alisa b
naslov ne odgovara tekstu. u intervjuu u tekstu je receno da je potrebno da postoje domaci trgovci a ne jedan jak domaci trgovac. jedan jak domaci trgovac je vec postojao.
Лека Србин
Нека се нађу одговорни за пропаст свих наших домаћих трговаца па ће вам бити и јасни разлози за уништавање домаће трговине а тиме и домаће производње.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља