четвртак, 03.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.02.2014. у 15:00 Бојан Билбија

Добро је што је повучен закон о раду

(Фото Драган Јевремовић)

Глас синдиката мора да се слуша, основна је порука са којом је у посету Србији дошла Бернадет Сегол, прва жена генерални секретар у историји Европске конфедерације синдиката (ЕКС). После јутарњих консултација са лидерима Савеза самосталних синдиката Србије и Уједињених гранских синдиката „Независност”, Љубисавом Орбовићем и Браниславом Чанком, на чији позив и борави у Београду, Сеголова је јуче имала састанке са председником Владе Србије Ивицом Дачићем, и првим замеником Александром Вучићем. У паузи између ових сусрета, шефица организације која окупља највеће синдикате из 36 европских земаља, разговарала је са новинарима „Политике”.

– Синдикати нису део проблема, већ решења. Социјални дијалог је кључан не само у Србији, већ и у региону и у Европској унији. Али, он не сме бити вештачки, пуко једночасовно окупљање за столом, већ место где људи покушавају да пронађу најбоља решења, пре свега за раднике, за људе, а не само за компаније, капитал и политичаре. Србија је сада кандидат за пријем у ЕУ, што значи да су под лупом не само закони који се усвајају, већ и укупна ситуација, укључујући и социјални дијалог. ЕКС прати развој и инсистираћемо да социјално партнерство које је интегрални део ЕУ, буде озбиљно развијано у Србији. Помоћи ћемо нашим чланицама из Србије да раде заједно на том питању. Велики пут је пред нама, али ћемо деловати веома активно – каже Бернадет Сегол.

Како помирити интересе радника и послодаваца, имајући у виду да је доскорашњи министар привреде Саша Радуловић поднео оставку, између осталог, и због закона о раду?

Треба погледати како су у другим земљама усклађени ови интереси и кроз преговарачки процес доћи до решења, на такав начин да нико не изгуби све. То се може остварити само ако се терет реформи не превали искључиво на леђа радника, а са друге стране, да због тога не буду заустављене реформе.

Као кључни проблем са новим законом о раду поставило се питање отпуштање радника. Каква решења се уобичајено примењују у земљама ЕУ?

Не постоји неко генерално решење у свим земљама ЕУ, то се разликује од државе до државе. Питање отпуштања је свакако кључно и суштина колективног преговарања је управо у томе да се одреди начин и услови. Али ово питање није и једино, нас такође занима шта се предузима да радници буду у могућности да лакше нађу други посао. Какве су њихове могућности за додатну обуку и усавршавање, какву добијају помоћ за незапослене. То је све оно што називамо активном политиком на тржишту рада.

Зашто су онда водећи синдикати у Србији били против нацрта закона о раду?

Очигледно зато што они верују да закон није добар. Да не штити раднике и да није предложен као резултат озбиљних колективних консултација и преговора. Сматрам да ниједна влада не треба просто да напише закон и тресне га о сто синдикатима на потпис.

На шта вам се највише жале српске колеге?

Да су економске реформе једностране и преламају се преко леђа радника који због тога пате. И да они то не могу да подрже.

Да ли, стога, оцењујете да је влада добро поступила што је закон о раду повукла из процедуре на дораду? Или мислите да је то само привремени потез, док не прођу избори? У делу јавности створила се представа да је реч о политичкој игри и да суштински неће бити озбиљнијих промена предлога закона.

Мислим да је свакако успех што је закон повучен. То даје свима шансу да изнесу своје примедбе. Надајмо се да ће после избора уследити бољи преговори. Постоји могућност да ће поправљање закона бити само козметичке природе и да ће бити враћен исти предлог. Не желим да размишљам негативно, али ако се то деси, онда морамо да кажемо да ће у том случају морати да се суоче са нама. Не можете тако да се опходите према људима и такво понашање не би донело ништа добро влади у Србији. Треба дати политичким лидерима шансу да поправе и побољшају ствари и не затварати сва врата, али они морају да знају да нисмо ни глупи, ни наивни.

Значи, подржавате колеге из Србије у њиховом ставу да досадашњи предлог закона о раду није добар?

Наравно. Они су исправно поступили када су рекли да сав терет реформи не сме пасти на раднике. Зато очекујем да отпочне истински дијалог. Ако желите да имате одржив систем и волите свој народ, онда нећете спроводити економску политику која фаворизује искључиво капитал, него ћете тражити могућности за социјални прогрес и демократски процес. А ту су синдикати кључни.

----------------------------------------------

„Флексигурност” на тржишту рада

Да ли верујете, како се овде често тврди, да би лакше отпуштање омогућило „бољи проток” радне снаге, то јест да би допринело већем запошљавању?

Таква гледишта сусрећем свуда, а не само у Србији. Рекла бих да нисте усамљени у томе. То се назива флексибилност. Веома је тешко доказати да отпуштања доносе већу запосленост. Зато је неопходно, без идеологисања, сагледати шта тачно значи та флексибилност и коме на терет падају њени трошкови. У земљама где постоје позитивни примери флексибилности, то је само захваљујући квалитетном преговарању, екстремно добрим накнадама за незапослене и активним политикама на тржишту рада. У Данској, на пример, имате ситуацију коју називам „флексигурност”. То значи једноставно отпуштање, са једне стране, али са друге стране, отпуштени током две године и даље добија 70 одсто своје плате од државе и друштва. Таква ситуација подстиче читав систем да се радник што пре оспособи и пронађе нови посао.

Коментари2
34667
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoky NBGD
ako još neko napiše da se Orbović i Čanak bore za prava radnika razbiću ovaj kompjuter. Oni se jedino i isključivo bore za svoje lične interese, "gospoda" su profesionalni salonski sindikalisti koji za 20 godina ništa nisu uradili, jer i ne žele, jer su na tim pozicijama samo i isključivo zbog dogovora sa vlastima i sve što rade rade na zahtev vlasti! Čuj brinu o radnicima, užas na kub!
ilija despota mitrović
Reforme da ali kompletna reforma treba reformisati i sindikate i privrednike i državu. uloga države je da donese efikasne i jasne propise i da obezbedi poštovanje propisa i nepristrasnu kontrolu poslovanja nezavisno od oblika vlasništva. u zakonu mora stajati. vlasnik kapitala i direktori preduzeća za poslovanje firme odgovaraju sa svojim nepokretnom i celokupnom finansiskom imovinom. šta to znači da direktor ako upropaštava preduzeće i svoju decu vodi pravo pod šator pa ko misli da je dobar menadžer nek izvoli- time se štiti i vlasnik kapitala ali i obavezuje da nemože prekomerno da troši. sve sindikalne aktivnosti izmestiti iz preduzeća. sindikat mora biti jak da zaštiti svog člana i članstvo od bahatih poslodavaca ili bahate države ako je ona poslodavac. sindikat kakav je danas su najobičnije jajare u funkciji porobljavanja radnika, tako da bi radnik trebao da doplati što na posao dolazi i radi. poslodavcu ostaje da zakonito organizuje proizvodnju i ostvarivati profit.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља