петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:24

Добра заштита за најстарије књиге

Аутор: М. Вулићевићчетвртак, 27.02.2014. у 22:00
Татјана Суботин-Голубовић и Мирослав Лазић са „Београдским паримејником” (Фото Д. Ћирков)

Први пут од оснивања Народна библиотека Србије добила је потпуно одговарајући простор за чување старих штампаних књига и рукописне грађе – обновљени трезор Одељења за археографију, са најсавременијом противпожарном, противпровалном опремом, као и уређајима за стално одржавање влажности ваздуха, температуре, јачине светла, заштитом од буке и прашине. Како је на јучерашњој конференцији за новинаре изјавио Дејан Ристић, државни секретар у Министарству културе и информисања, а обраћајући се поводом Дана Народне библиотеке и Националног дана књиге, ово је најопремљенији депо за чување средњовековних рукописа и старих штампаних књига у Србији. Од сада је трезор потпуно издвојен у односу на здање националне библиотеке. То у случају хаварије омогућава потпуну заштиту драгоцене грађе. Иначе, радови су трајали годину дана.

Према речима Дејана Ристића, у Трезору Народне библиотеке чува се око седам стотина старих штампаних и рукописних књига са статусом културног добра од изузетног значаја (и то 578 рукописних и 159 старих штампаних књига и фрагмената).

– У обнову 150 квадратних метара трезора Одељења за археографију и фототеку уложено је десет милиона и седамсто хиљада динара, новац за реконструкцију и опремање Трезора обезбедили су Министарство културе и информисања и Народна библиотека Србије, а посебну подршку овом капиталном пројекту у култури пружили су Народна банка Србије, у чијем је трезору привремено чувана ова драгоцена збирка, као и Министарство унутрашњих послова – казао је Ристић.

Од Милисава Вуловића, начелника техничко-безбедносне службе НБС, сазнали смо да је уграђена климатизација простора која омогућава контролисану температуру у распону од 18 до 21 степен, и релативну влажност ваздуха од 45 до 50 процената.

– Уграђене су гранитне подне облоге, отпорност зидова на ватру је три сата, а отпорност на ватру противпожарних врата је два сата. Јасно је одређен пут евакуације из трезора. Уграђен је нов, еколошки, стабилни систем за гашење пожара, као и савремени систем видео-надзора и савремени систем против провала. Полице за смештај рукописа и ормани за микрофилмове обновљени су, тако да су сада остварени одговарајући услови за чување старе и ретке рукописне грађе.  Археографски трезор и фототека пре адаптације нису имали климатизацију и вентилацију. Подне облоге биле су од запаљивог материјала, зидови нису били отпорни на ватру, нису постојала противпожарна врата. Противпожарни систем био је стар више од четрдесет година, простор није имао одговарајућу техничку заштиту, није постојао систем видео-надзора, контроле приступа и противпожарни систем – детаљно је објаснио Милисав Вуловић.

Међу рукописима који се овде чувају, и који имају посебну културно-историјску вредност, јесу „Београдски паримејник” из прве четвртине 13. века, што је најстарија књига у збирци, затим „Братков минеј”, „Призренски рукопис Душановогзаконодавства”, из 1515/25. са преписом Душановог законика најближим изворном тексту, „Довољско четворојеванђеље” из друге четвртине 16. века, у које су вешто укомпоноване минијатуре четворице јеванђелиста из непознатог грчког четворојеванђеља, и други.

Према речима Татјане Суботин-Голубовић, начелнице Одељења за археографију, од 1852. године, откада је  уведено звање државног библиотекара, односно управника Народне библиотеке, на челу Народне библиотеке смењивале су се значајне личности Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Милан Ђ. Милићевић, који су схватали да рукописи представљају значајан извор за проучавање српске историје.

– Збирка је расла и бивала чувана све до 1915. године. У то време била је исељена из Београда, и доживела прву похару, када је са железничке станице у Нишу нестао велики сандук са изузетно важним рукописима. Међу никада непронађеним рукописима је и Оснивачка повеља манастира Хиландара. Највеће страдање Рукописна збирка, као и Народна библиотека, доживела је 6. априла 1941. године. Збирка је временом обогаћивана и поклонима, а значајан део збирке обновљен је управо 1973. године, приликом пресељења у зграду на Врачарском платоу – додала је Татјана Суботин-Голубовић.

Поводом обележавања Националног дана књиге, Народна библиотека Србије, Еуробанк и Фондација „Ана и Владе Дивац“ остварили су заједничку сарадњу на основу које ће дечје библиотеке широм Србије добити нове књиге. Деца из вртића „Дуга” јуче су у Народној библиотеци прославила овај вредан поклон са својим песником Љубивојем Ршумовићем.


Коментари0
eb428
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља