среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.03.2014. у 22:00 Да­ни­ло Ман­дић

Три заблуде о Украјини

Извор: Вашингтон пост

Укра­јин­ска дра­ма под­се­ћа на виц из хлад­ног ра­та: то мо­ра да је нај­не­у­трал­ни­ја зе­мља на све­ту јер, на­по­кон, она се не ме­ша ни у соп­стве­не уну­тра­шње по­сло­ве! Аме­ри­ка и Ру­си­ја, иза њих и Европ­ска уни­ја, сра­мот­но су ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ли 45 ми­ли­о­на љу­ди. Мо­гућ­но­сти да се уну­тра­шња пи­та­ња де­мо­крат­ски ре­ша­ва­ју је­ди­но по­сто­је у ци­нич­ним, пра­зним фра­за­ма пи­са­ца го­во­ра Ба­ра­ка Оба­ме: „Што се ти­че Укра­ји­не, ми се за­ла­же­мо за то да сви љу­ди има­ју пра­во да од­ре­де бу­дућ­ност сво­је зе­мље.”

Вик­тор Ја­ну­ко­вич је упра­во по­де­лио суд­би­ну Мар­ко­са са Фи­ли­пи­на, Бен Али­ја из Ту­ни­са, Со­мо­се из Ни­ка­ра­гве… Бу­дућ­ност Укра­ји­не ће у нај­бо­љем слу­ча­ју би­ти још нео­д­ре­ђе­ни­ја. Пу­ну сли­ку ће­мо че­ка­ти де­це­ни­ја­ма, али за по­че­так вре­ди пре­и­спи­та­ти три за­блу­де: јед­на је про­из­вод ру­ске про­па­ган­де, дру­га аме­рич­ке, а тре­ћа за­јед­нич­ка.

1. Евро­мај­дан су пре­у­зе­ли нео­фа­ши­сти и ан­ти­се­ми­ти. Ово је јед­на­ко по­вр­шно као по­ку­ша­ји ЕУ да пред­ста­ве по­крет као „нај­ве­ћи про­е­вроп­ски скуп у исто­ри­ји”. Исти­на је да је евро­мај­дан ра­зно­лик, пот­пу­но ти­пи­чан за та­кве по­кре­те – да ни­је, не би по­тра­јао по­сле де­цем­бра. Као и код арап­ског про­ле­ћа, из тре­нут­не опо­зи­ци­је у Ве­не­цу­е­ли, па и са­ме на­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је, ис­пли­ва­ли су опор­ту­ни­сти и ју­на­ци, екс­тре­ми­сти и уме­ре­ни, пи­о­ни и ауто­ном­ни.

Ка­да је по­ли­ци­ја пре­ту­кла де­мон­стран­те кра­јем но­вем­бра, то је би­ла пр­ва и не­ис­про­во­ци­ра­на при­ме­на си­ле – та­да­шње во­де­ће стру­је су би­ле не­дво­сми­сле­но не­на­сил­не и без ви­дљи­вих нео­фа­ши­стич­ких еле­ме­на­та. По­сле не­ко­ли­ко та­ла­са еска­ла­ци­је, и мо­би­ли­за­ци­ја и др­жав­на ре­пре­си­ја по­ста­ју агре­сив­ни­је. Чи­тав низ ко­лек­тив­них ак­ци­ја се ла­ко мо­же ана­ли­зи­ра­ти уз сним­ке и све­до­че­ња: оку­па­ци­је згра­да, ма­сов­не са­хра­не за уби­је­не де­мон­стран­те, бло­ки­ра­ње пу­те­ва и аеро­дро­ма итд.

Уз очи­глед­не из­у­зет­ке, ве­ли­ка ве­ћи­на ак­ци­ја би­ла је не­на­сил­на (укљу­чу­ју­ћи и оне по­чет­ком овог ме­се­ца), док је на­ци­о­на­ли­стич­ка стру­ја са­мо по­не­кад пре­ва­зи­ла­зи­ла мар­ги­нал­ност, углав­ном при­вла­чив­ши ме­диј­ску па­жњу. О су­ро­вом ан­ти­ру­ском шо­ви­ни­зму и ан­ти­се­ми­ти­зму тре­ба­ло је бри­ну­ти че­тр­де­се­тих го­ди­на.

Али да­на­шњи страх про­фе­со­ра Сти­ве­на Ко­е­на – да је циљ по­кре­та ис­тре­би­ти Ру­се, Је­вре­је и хо­мо­сек­су­ал­це – је­сте пре­на­гла­шен. По уде­лу ван­да­ли­зма и мо­ло­то­вље­вих кок­те­ла, овај по­крет се не раз­ли­ку­је од аме­рич­ког по­кре­та за гра­ђан­ска пра­ва ше­зде­се­тих, ис­точ­но­е­вроп­ских ан­ти­ко­му­ни­стич­ких по­кре­та ка­сних осам­де­се­тих, а ни од ју­жно­а­фрич­ког по­кре­та про­тив апарт­хеј­да. Ока­рак­те­ри­са­ти евро­мај­дан као „нео­на­ци­стич­ки” зах­те­ва не­по­зна­ва­ње нео­фа­ши­зма или не­по­зна­ва­ње евро­мај­да­на, или и јед­но и дру­го.

2. Аме­ри­ка је не­у­трал­на, уз­др­жа­на или ре­ла­тив­но не­моћ­на да ути­че на сме­ну вла­сти. Ни­смо мо­ра­ли да че­ка­мо да „про­цу­ри” сни­мак раз­го­во­ра за­ме­ни­це ше­фа Стејт де­парт­мен­та и аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра у Укра­ји­ни па да пре­по­зна­мо стан­дард­ну аме­рич­ку уло­гу у ова­квим си­ту­а­ци­ја­ма. Већ то­ком по­се­те Ме­кеј­на и Мар­фи­ја у де­цем­бру, ја­сно је по­ста­ло да је сва ло­ги­стич­ка и фи­нан­сиј­ска по­моћ би­ла усме­ре­на ка про­ме­ни ле­ги­тим­но иза­бра­не вла­сти, уз так­тич­ке (не су­штин­ске) раз­ли­ке из­ме­ђу де­мо­кра­та и ре­пу­бли­ка­на­ца. Као што је де­мо­крат­ски иза­бра­на вла­да Му­ха­ме­да Мур­си­ја у Егип­ту пред­ста­вље­на као дик­та­тор­ска, та­ко је Ја­ну­ко­ви­чев ре­жим све­сно ка­ри­ки­ран.

Пу­че­ви у Ира­ну (1953), Гва­те­ма­ли (1954), Чи­леу (1973) иде­ал су за тре­нут­ну аме­рич­ку ад­ми­ни­стра­ци­ју. Бу­шов­ске ин­ва­зи­је и ра­то­ви су ску­пи, ри­зич­ни и не­по­пу­лар­ни; ова­кви пу­че­ви – ти­хи, „не­на­сил­ни”, на­шмин­ка­ни као до­ма­ћи – афир­ми­шу ху­ма­ни­зам и про­ми­шље­ност због ко­јих је Оба­ми­на спољ­на по­ли­ти­ка це­ње­на. За­ни­мљив је кон­траст са Ве­не­цу­е­лом 2002, ка­да је Аме­ри­ка ор­га­ни­зо­ва­ла пуч, уки­ну­ла устав, пар­ла­мент и вр­хов­ни суд, по­ста­ви­ла ко­рум­пи­ра­ног би­зни­сме­на као во­ђу и на­ре­ди­ла пот­пун еко­ном­ски и ге­о­по­ли­тич­ки пре­о­крет. Да се ни­је ми­ли­он љу­ди оку­пи­ло ис­пред Ми­ра­фло­рес па­ла­те у Ка­ра­ка­су, Уго Ча­вез би већ та­да био про­шлост. У укра­јин­ском слу­ча­ју, упр­кос ру­ској кон­ку­рен­ци­ји, пуч је ус­пео она­ко ка­ко у Ве­не­цу­е­ли ни­кад ни­је мо­гао. То­ли­ко о „ре­ла­тив­ној не­мо­ћи аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке у Укра­ји­ни”, ка­ко је ка­рак­те­ри­шу углед­ни се­на­то­ри.

3. Укра­ји­на је по­себ­но ет­нич­ки по­де­ље­на, те јој пре­ти се­па­ра­ти­стич­ки сце­на­рио. Го­то­во сва­ка ана­ли­за по­чи­ње му­дро­шћу: „Укра­ји­на је по­де­ље­на.” Те­шко је спа­си­ти та­кво за­па­жа­ње од три­ви­јал­но­сти. По свим струч­ним по­ка­за­те­љи­ма ет­нич­ке хе­те­ро­ге­но­сти и „кул­тур­не фрак­ци­о­на­ли­за­ци­је” (ви­де­ти, на при­мер, да­то­те­ку Деј­ви­да Фи­ро­на са Стан­фор­да), Укра­ји­на је крај­ње про­сеч­но по­де­ље­на. То ва­жи и за ре­ги­о­нал­ни и за гло­бал­ни ни­во. Ни по јед­ној ре­ле­вант­ној де­мо­граф­ској ди­мен­зи­ји ни­је из­у­зет­на, а ви­ше по­де­ље­но­сти има­ју Уз­бе­ки­стан, Есто­ни­ја, Гру­зи­ја и мно­ги дру­ги са ко­ји­ма се пра­ве по­вр­шна по­ре­ђе­ња.

Го­то­во пе­де­сет ста­бил­них, про­спе­ри­тет­них др­жа­ва има­ју лин­гви­стич­ку и ет­нич­ку хе­те­ро­ге­ност ка­ква не од­ли­ку­је Укра­јин­це. Са дру­ге стра­не, ви­ше де­се­ти­на зе­ма­ља ур­ни­са­но се­па­ра­ти­змом има хо­мо­ге­ност ка­кву Укра­ји­на не би има­ла ни без Кри­ма. Да­кле, ка­да тмур­но на­ја­вљу­је­мо се­па­ра­ти­зам у Укра­ји­ни, не сво­ди­мо ства­ри на „огром­не при­род­не ди­ви­зи­је” ко­је се, то­бо­же, уред­но пре­сли­ка­ва­ју у јав­ном мње­њу. Ако ства­ри кре­ну у прав­цу от­це­пље­ња, дру­ги фак­то­ри ће би­ти од­го­вор­ни.

Док­то­ранд на Хар­вар­ду

Коментари7
1f925
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan Simic
Autor ocigledno prenebregava cinjenicu da je Ukrajina sklepana drzava, vestacki sastavljena, kao I bivsa Jugoslavija. Levi "bereg" Dnjepra je ruska teritorija sa ruskim pravoslavnim zivljem, desni, stara Ukrajina sa unijatskim, cistim ukrajinskim narodom. Ulje I voda, Srbi I Hrvati, ne postoji teorijska osnova za "suzivot", samo dominacija I osveta. Rusija je zastitila svoj narod od Oluje, Srbi su daleko.
Bogdan Dimitrijevic
Мени само није јасно како се оправдава и минимализује агресивност мирних демонстраната који пуцају по полицији из ватреног оружја. Можда су у УСА те вести мало другачије прослеђене? Иако сматрам да је чланак прозападно оријентисан, драго ми је што се разоткривају пропагандне баљезгарије и једне и друге супротстављене стране.
Milos Moskovljevic
Plasi me ovakva "neutralnost" i toboznja izbalansiranost.
wake up stand up
Tekst je pravo osvezenje.
Sone J.
I da se nije potpisao kao "doktorand na Harvardu" iz teksta je jasno da ga je pisao neki "umjereni" analiticar .. sa Zapada. Covjek je naveo da postoji pedesetak drzava koje su etnicki i lingvisticki sarenije nego Ukrajina (mogao je navesti ime jedne ili dvije, za pocetak, da ne guglamo za "objektivnim" analizama sa Stenforda, pa da se argumentovano raspravi zasto (ni)je tako) . Ista stvar je sa ovim "homogenim drzavama urnisanim separatizmom". Ovako, povrsna demagogija covjeka koji potpisom zahtijeva da mu se vjeruje na rijec.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља