недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:48

Европа отвара врата нашим текстилцима

Аутор: Александар Микавицанедеља, 09.03.2014. у 10:52
Фото: Д. Јевремовић

Са оствареним повећањем од око 15 одсто, извоз произвођача текстила, одеће, коже и обуће у 2013. години премашио је милијарду евра, саопштила је државна статистика. Укупном прошлогодишњем робном извозу земље од 14,6 милијарди долара овај сектор прерађивачке индустрије допринео је са 7,2 одсто.

У статистичким табелама може се прочитати и да су произвођачи текстила, одеће, коже и обуће у спољној трговини у прошлој години остварили суфицит од 58,2 милиона долара.

Таман кад су је многи већ сахранили, изгледа да се српска текстилна индустрија, као феникс, поново диже из пепела.

– Судећи по позивима трговаца одећом и обућом, Европа се полако враћа српској модној индустрији – тврди Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије.

– Поруџбине из европских модних метропола све су учесталије у последње две године. Европа зна да ми радимо квалитетно. Уговарање робе, за наредне сезоне, у последњих неколико дана тражили су нам купци из Шведске, Немачке, Русије, Пољске и Француске. Они би да купе готову одећу и обућу, а не да уговарају такозване лон послове, односно јефтино шивење од њиховог материјала.

У Удружењу текстилаца, кожара и обућара ПКС ових дана је мобилно стање. Једна руска компанија најавила је велику поруџбину и дуготрајну сарадњу. Уместо да женску одећу увозе из Немачке, Руси хоће да је купују у Србији. Сада би добродошле велике фабрике које је угасила погрешна приватизација. Али, од кукњаве нема вајде.

– Радимо на томе да на овом послу удружимо шест мањих произвођача – каже Васиљевић.

Повратак Европе нашим произвођачима одеће и обуће, али и њиховим конкурентима на Балкану, неће бити кратког даха, тврди наш саговорник. Зато држава треба да помогне ту индустрију.

– У Хрватској, БиХ, Бугарској и Румунији порези и доприноси на зараде запослених у овом сектору индустрије мањи су од 40 одсто, а у Србији око 65 процената. Реч је о нето извозницима који запошљавају женску радну снагу. Смањивањем ових дажбина и одобравањем подношљивих кредита за куповину опреме, на пример из Фонда за развој или на неки други начин, овај сектор би био конкурентнији, број запослених би могао да се удвостручи, а многи произвођачи из „сиве зоне” легализовали би своје пословање – указује Васиљевић.

Да та индустрија заслужује већу подршку говори и податак да је лане била наш трећи извозник, иза произвођача друмских возила – 2,17 и електричних машина – 1,12 милијарди долара. Захваљујући државним субвенцијама по радном месту и споразумима о слободној трговини са земљама које чине тржиште од милијарду људи, Србија је и у овом сектору индустрије привукла више правих страних директних инвестиција. Своје фабрике су овде изградиле компаније из Италије, Аустрије и Немачке. Најављују се и нове.

– Турски инвеститор је у Лесковцу недавно почео да гради фабрику за одећу од џинса у којој ће запослити 400 радника, а италијански „Вали” и немачки „Фалке” траже локације за нове фабрике чарапа у којима ће посао добити око 2.000 људи – каже Васиљевић.

– Извоз чарапа у 2013. години вредео је 275 милиона долара, са оствареним суфицитом од 215 милиона долара.

Да српска модна индустрија може и знатно више говори и податак да је извоз текстила и одеће из Бугарске у 2013. години достигао вредност од 1,8 милијарди евра, док је наш извоз одеће и обуће износио око 792 милиона евра.

Званична статистика каже да се производњом текстила, одеће и обуће у Србији бави око 1.800 фирми и да запошљавају око 30.000 људи, а у ПКС тврде да одећу и обућу нелегално производи још око 60.000 људи. Нелегалан увоз и трговина и даље цветају, упркос готово вишедеценијским обећањима надлежних да ће их свести на подношљиву меру.

По званичној статистици, плате шнајдера, кожара и обућара традиционално су најниже. Према извештају за прошлу годину, у производњи коже и предмета од коже 23.241 динар у просеку, а у производњи одевних предмета – 23.771 динар.

Васиљевић каже да се власници текстилних и обућарских фирми од Новог Пазара до Суботице жале да тешко долазе до радника и инжењера. Тврди да је просечна месечна зарада доброг шивача у Новом Пазару у противвредности 500 евра, а они најбољи и најпродуктивнији зарађују и двоструко више.

„Јумко” – највећа брига

Штрајк 1.700 текстилаца у „Јумку” морио је протеклих дана и секретара њиховог удружења Васиљевића, који је на овој дужности од почетка године.

Поред тога што су одбили да раде док им се не овере здравствене књижице и не исплати још једна плата, штрајкачи одбијају да финској армији испоруче 12.000 сашивених јакни и 10.000 панталона. По уговору, финска војска очекује да им се сашије још 10.000 јакни.

– Да није било штрајка у „Јумку” за финску армију шило би се до краја 2016. године – каже Васиљевић.

– Због штрајка је од уговора за шивење униформи одустала и једна фирма из Пољске. Сада траже партнера у БиХ и Хрватској.


Коментари4
bb0c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

m p
Politiko ovo je trebalo istraziti mnogo detaljnije. Koliki je bio izvoz koze i obuce 1989e godine? A koiki je sada? Da Bugarska bude ispred nas u tesktilu? Pa to dovoljno govori. mislim zalosno ekonomski planeri i stratezi. NIkakva vam je rabota Srbija NEMA mogucnosti da uvozi tekstil, ma kako se mi zalili na dizajn i kvalitet. Evo na primer u SAD, ima svega i svacega, ali malo ljudi kupuju u poslednja dva meseca; vrlo cesto sam u robnim kucama, obilazim radnje; Cak i na rasprodajama od 75% snizenja, slabo ...prosao Bozic i dobro se svako misli pre nego sto nesto kupi. Ko najvise kupuje u NJujorskim prodavnicama i NE pita za cenu; Rusi tj Ruskinje ..oni su kupci, i naravno turisti iz Evrope jer slab dolar privlaci kao i uvek mnogo turista koji kupuju jer maloprodaja je jeftinija u SAD nego u vodecim evropskim gradovima. Ali sto se tice ocuvanja nase industrije, glasam da se Yumku odmah isplate sve zaostale plate; Sramota je na sta su se svela prava radnika; Potkrada ih ko stigne.
Maja M.
Ono sto moze kod nas da se kupi je ili za babe, staromodno, ili je za tinejdzerke. Molim vas, obidjite novosadske prodavnice, pa se uverite! Ni traga od pristojne konfekcije!
Dusan Jocic
Ako je vec toliko posla u Yumku sto onda ljude ne plate zar treba da strajkuju da bih dobili svoje pare !!! Treba odmah uhapsiti direktora dosta vise sa kradjom jadnih radnika !!!!
Posteni Gradjanin
Mala ispravka za naslov. To nisu "nase" firme vec strane. Ne placaju porez niti carine tako da je jedino zanimljivo koliko su platili porez drzavi Srbiji. Sve ostale manipulacije o povecanju izvoza i enormnim zardama stranih kompanija samo pokazuju koliko se drzava privatizacijom osiromasila i srozala. Nije ni cudo da moramo da se zaduzujemo samo da bi prezivli. Jedini dodirna tacka stranih tajkuna i drzave je debeo i ogroman porez na zarade koji placaju vec osiromaseni i opljackani radnici.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља