четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 13.03.2014. у 10:10 Б. Чпајак

Предизборно престројавање мањинских странака

Иштван Пастор, Ненад Стевовић, Сулејман Угљанин, Риза Халими

Словачка странка, која је пре две године изашла на изборе у друштву мањинских странака на листи под називом „Све заједно – Емир Елфић”, овог пута је објавила да подржава напредњаке и позвала Словаке да гласају за листу „Александар Вучић – будућност у коју верујем. Напредњачку листу су јуче подржале и буњевачке политичке и националне организације.

На изборе 16. марта излази седамнаест странака националних мањина – пет самостално, а дванаест се распоредило у пет коалиција. И у односу на изборе пре две године нема неких драстичних разлика. Тада су само четири мањинске странке имале своје самосталне листе, а чак 17 их је било распоређено такође у пет коалиција.

Самостално на ове изборе излазе Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор, Странка демократске акције Санџака – др Сулејман Угљанин, Црногорска партија – Јосип Броз, Руска странка – Слободан Николић и Партија за демократско деловање – Риза Халими.

Као и на овим и на прошлим изборима самостално су наступале СВМ, СДА и Црногорска партија (тада без Комунистичке партије Јошке Броза), али и Ниједан од понуђених одговора (НОПО), која је заступала влашку националну мањину.

То што се овога пута ипак другачије престројене појављују пред бирачима – па још једна више од њих самостално наступа не значи да ће им то донети много већи ћар. Јер, како каже политички аналитичар Дејан Вук Станковић, за њих нису толико битни услови под којима се такмиче колико је важно да могу да артикулишу политички интерес своје мањинске заједнице. „Мањинске странке имају другачији цензус од оних које се налазе на националном нивоу, тако да, уколико имају солидну подршку унутар своје националне заједнице, врло лако могу да буду део парламента”, каже Станковић и подсећа да за њих важи „изборни праг”, према којем је за један посланички мандат потребно око 15.000 гласова.

Зашто се мањинске странке одлучују да у савезима са великима иду на изборе кад већ имају мањински цензус? „Рачунају да чак и тај мањински цензус теже прелазе него да су с великима у коалицији. С друге стране, странке које функционишу на националном нивоу у коалицији са њима добијају сигурне гласаче. Дакле, и једни и други су разменили користи: једни добијају политичку репрезентацију, а други сигурне гласаче, у чему нема ничег спорног”, каже Станковић.

У коалицији са Либерално-демократском партијом и Социјалдемократском унијом је Бошњачка демократска заједница Санџака, иза које стоји Муамер Зукорилић. „Са Демократском странком за демократску Србију” Драгана Ђиласа је и Демократски савез Хрвата у Војводини, а са Новом демократском странком Бориса Тадића су и Демократски савез војвођанских Мађара (ВМДК), Заједно за Војводину и Демократска левица Рома. Потом, следи Листа националних заједница пет мањинских странака – Бошњачка демократска заједница, Мађарски покрет наде, Грађански савез Мађара, Демократска заједница Хрвата и Савез мађарског јединства, које предводи Емир Елфић.

„Коалиција грађана свих народа и народности” је савез Русинске демократске странке и Словачке демократске странке.

Војвођанска партија, Демократска партија Санџака и Партија Бугара Србије биле су са Преокретом Чедомира Јовановића. У коалицији „Избор за бољи живот” Бориса Тадића био је Демократски савез Хрвата у Војводини. У Коалицији Покренимо Србију – Томислав Николић наступале су четири мањинске странке – Бошњачка народна странка, Демократска партија Македонаца, Ромска партија и Покрет влашког уједињења. Коалицију „Све заједно” чиниле су Бошњачка демократска заједница, Грађански савез Мађара, Демократска заједница војвођанских Мађара, Демократска заједница Хрвата и Словачка странка.

Коалиција Албанаца прешевске долине била је састављена од Партије за демократско деловање, Демократске уније Албанаца, Покрета демократског прогреса и Групе грађана Рахима Зуфина.

После избора 2012, у парламент су ушли представници пет мањинских листа – Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор освојио је пет мандата, Странка демократске акције Санџака – Сулејман Угљанин два,а листе „Све заједно”, „Ниједан од понуђених одговора” и Коалиција Албанаца прешевске долине по један мандат.

Коментари2
4cc90
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja M.
@Stevan Markovic, Kako da ne. Procitajte za sta se dugorocno, kad je Vojvodina u pitanju, zalazu. To sigurno nije u interesu vecinskog naroda. I opet im iste osobe, koje su "pale" pred Ustavnim sudom - Korhec, Ciplic... pisu statut.
Stevan Marković
Po meni jedino SVM ima sanse da ponovi i pojača rezultat jer će ovaj put za njih glasati i dosta nemađara iz Vojvodine jer nastupaju u ime svih stanovnika ove pokrajine a Čanak i LDP nemaju više potencijal glasova u Vojvodini.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља