уторак, 25.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Трава која страда

Аутор: Јован Илићчетвртак, 13.03.2014. у 15:00

У изборној кампањи Косова готово да нема, али оно је врло присутно у међународној јавности поводом избијања украјинске кризе. Уз замену улога, постало је и предмет надметања, узајамног сумњичења и оптуживања између САД/ЕУ и Русије. Позивом на исто међународно право, једна страна напада оно што је раније бранила а друга брани оно што раније није признавала, доводећи тиме у питање вредност самог права и изазивајући озбиљну забринутост света.

Русија не признаје превратничку владу у Кијеву, има разумевање за демонстрације грађана на Криму и спремна је, ако до тога дође, да им призна право на самоопредељење, односно отцепљење. У одговору на прозивање Запада због нарушавања суверенитета Украјине, председник Путин је подсетио Обаму да је то исто дозвољено косовским Албанцима и неким другим народима, у чему види примену двоструких аршина на исте случајеве.

Врло је интересантно, логично с аспекта њихових интереса али забрињавајуће за нас остале, што су Вашингтон и Москва заменили улоге: Американци се противе сепаратистичким амбицијама Крима које Руси, без обзира на супротне, неуверљиве изјаве – не обесхрабрују. При чему Русија, која брани интегритет и територијалну целовитост Србије и не признаје независност Косова, истовремено, најблаже речено, благонаклоно гледа на проглашење независности Крима (са или без присаједињења Русији). Друга страна подржава и лобира за независност Косова (САД), а позивом на обавезу поштовања суверенитета и територијалног интегритета Украјине оптужује Русију за противречан однос према украјинском случају.

Чињенице и ставови страна у спору и расположење јавности, мање-више су познати, али не и могући исход још слабашног, мада забрињавајућег еха хладног рата, на који нас подсећају потези САД и Русије. Како ће на то утицати ускраћена подршка Кине, на коју је Москва неосновано рачунала, тек ће се видети, посебно на седницама СБ УН.

А Србија? У време кад је хладни рат био глобални, не једном у опасности да се претвори у прави, Србија је у оквиру СФРЈ, захваљујући мудрој политици несврставања, промишљеној спољној политици и способној дипломатији, била безбедна, у условима који су омогућавали свестрани развој. Данас је она у „другој причи”, трава која страда и када се слонови играју по њој.

Овдашњој недовољно обавештеној јавности није познато шта званичници мисле о догађајима у Украјини, евентуалном преливању нестабилности на ове просторе и да ли и шта предузимају у вези с могућим угрожавањем наших интереса за очување мира и стабилности у региону, добрих односа и сарадње са свим актерима украјинске кризе. У изборној трци за гласове, политичари се чувају и самог дотицања украјинске кризе, осим за ружна, међусобна обрачунавања.

У томе им помаже и део медија који недовољно уравнотежено сервира изворне информације, остављајући утисак о наклоњености једној – руској страни. Посебно, после уверавања амбасадора Чепурина да Русија подржава оправдане захтеве Кримљана, што не значи да ће променити став непризнавања Косова. Штета је што Министарство спољних послова пропушта да својим проценама тока и изгледима за решење кризе и положаја Србије обавести грађане и тиме неутралише опасне популистичке изјаве политичара.

Дипломата у пензији


Коментари5
26e58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mister X
Gospodine Ilicu, Kosovo je jednistven slucaj, neuporediv sa Krimom. Zato ce Krim ostati u Rusiji, a Kosovo jednoga dana ponovo biti vraceno Srbiji.
Dr Ned Zvekhicevic
Kosovo je i nekada bilo otudjeno od srbije za vreme turskog zemana,pa je vraceno srbiji,i sada imamo slicnu situaciju,treba pricekati povoljnija vremena i osloboditi Kosovo.
O tempora o mores
Pa, gospodine Ilicu, Krim je do onomad bio Ruski, a onda ga je blazeni Nikita "kao jabuku" (M. Pavic) dao Ukrajini i ne sanjajuci da ce se ona jednoga dana otrgnuti iz SSSR-a i pretendirati na clanstvo NATO-a. Sto se velikodusnog (citaj: naivnog) ustupanja teritorija tice, AVNOJ-evske granice su odlican primer slicnih istorijskih zabluda. A sad, zasto Srpski politicari cute kad je o Krimu rec? To bi makar vama kao diplomati u penziji moralo biti jasno. Shvatili su da su trava koju ste pomenuli pa se plase slonova. Vremena su se, od hladnog rata do danas, mnogo promenila. Nista vise nije sta je bilo i mislim da gradjani Srbije bolje poznaju politiku dvostrukih arsina nego sto pretpostavljate. A to sto vam se cini da su oni nesto protiv Ukrajine je samo opticka varka. Nemaju oni nista protiv Ukrajine nego su protiv onih koji su Ukrajini, kao i njima, i to ne jednom, podmetali kukavicja jaja.
Dragan XXL
KRIM je uvek bio RUSKI i sada ce definitivno pripasti RUSIJI. KOSOVO je uvek bilo SRPSKO, ali je oteto. A mi SRBI znamo kako je to bilo BRUTALNO. Zato se ova dva slucaja sustinski ne mogu porediti. Ali kada je u pitanju MEDJUNARODNO PRAVO nema tu neke sustinske razlike.
jovica jovanović
Svi narodi na svetu imaju pravo na samoopredeljenje do odcepljenja, pod uslovom da nisu Srbi ili Rusi. Jasno ko dan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Шта да се ради
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари
Остали коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља