петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:38

„Грчка краљица” чека повратак у угоститељски двор

Аутор: Д. Алексић, Д. Мучибабићнедеља, 16.03.2014. у 10:00
Фото З. Кршљанин

Кад је тридесетих година 19. века деспот Стефановић намислио да на свом имању, на углу данашњих улица Кнез Михаилове и Рајићеве, подигне механу, од 1835. знану као „Деспотов хан”, није ни слутио да је утемељио важну тачку престоничке угоститељске, али и опште историје.

После убиства српског дечака код Чукур чесме 1862. године, побуњени Срби су баш крај те кафане подигли барикаде наспрам турског утврђења на Калемегдану. Пет година касније, ту је прослављена и предаја кључева града кнезу Михаилу Обреновићу.

Некадашњи „Деспотов хан” тада је већ носио име „Грчка краљица”, под којим је и данас знан. Претурила је кафана преко леђа и Мајски преврат и смену династија, из ње су гости гледали како се у Кнез Михаиловој око 1910. поставља модернија, дрвена калдрма.

Остала је читава и после нацистичког бомбардовања 1941. и савезничког 1944. године, опстала и након револуционарне промене власти. Ни хиперинфлација је није закатанчила. Континуитет у раду, дужи од 170 година, прекинули су вртлози транзиције...

Када је Угоститељско предузеће „Три грозда” (закупац од 1969. године) одлучило да 2007. отпочне реновирање објекта у Кнез Михаиловој 51, уместо повратка старом сјају уследило је – потпуно затамњење. Како кажу у ЈП „Пословни простор Стари град”, које просторијама у приземљу и подруму објекта управља од 1993, „Три грозда” су бесправно започела адаптацију.

Фото-документација „Политике”

Републичка грађевинска инспекција је 2008. наложила закупцу да прибави дозволе неопходне за наставак радова на објекту који је део културне целине од изузетног значаја. Али захтев није испуњен ни те, ни наредних година. Када су 2012. „Три грозда” отишла у стечај, било је јасно да ће „привремено затварање” потрајати...

Деценијама омиљено место Београђана и гостију престонице не ради већ седам година и отада полако пропада. Прозори ка Кнез Михаиловој и Рајићевој улици поразбијани су, а они још читави служе као бесплатни рекламни простор за плакатирање. Фасада је постала подлога за „уметнички израз” цртача графита.

Спасоносни потез једино би могао да повуче „Пословни простор Стари град”, али у том предузећу кажу да ће реновирање објекта зависити од буџета којим ће располагати у овој години. У току 2013. локал није оглашаван за издавање, али остаје отворена могућност да се појави закупац који би властитим средствима обновио оронуло угоститељско „краљевство” у Кнез Михаиловој.

Мењала имена, али не и намену

Откада је подигнута, зграда у Кнез Михаиловој 51 очувала је намену, али је имена мењала. Механа „Деспотов хан”, према сведочењу хроничара, назив „Грчка краљица” добила је између шездесетих и осамдесетих година 19. века. Некадашње гостионице у турском маниру усклађивале су тих деценија изглед, услугу и понуду са европским трендовима у угоститељству.

После Другог светског рата, због монархистичког призвука, комунистичка власт „Грчку краљицу” преименовала је у „Плави Јадран”. Тај назив кафана је носила до 1990. године, када јој је враћено „ројалистичко” име.

Сачувала аутентичну спољашњост

Поуздано се не зна ко је пројектовао зграду у Кнез Михаиловој 51. Према наводима хроничара, изграђена је на месту где се пре тога налазила једна од три куле водоводног система који је служио Турцима.

Зграда „Грчке краљице”, једина преостала на старој регулационој линији двеју улица – Кнез Михаилове и Рајићеве, до данас је сачувана у облику у којем је настала, али је у више наврата дограђивана и преграђивана. У њеном приземљу се налазе кухиња и ресторан.

На спрату ове зграде, која има и унутрашње двориште, биле су собе за ноћење. Првобитно их је било осам, потом једанаест, па су додате још три. Спрат је касније преуређен у приватне станове.
Зграда има и подрум, у коме је дуго била чувена дискотека „Звезда”, касније позната под именом „Метро”.

– „Три грозда” су пре 24 године преуредила приземље и подрум „Грчке краљице”, који је проширен за око 38 квадрата. Обновљену кафану свечано је 1990. отворио Александар Бакочевић, градоначелник Београда – присећа се Милош Савић, вишегодишњи заменик директора „Три грозда”.

Више власника и закупаца

Од оснивања овај угоститељски објекат променио је многобројне власнике и закупце. Свој хан Деспот Стефановић је продао породици банкара Јована Куманудија, чији је деда 1829. дошао из Једрена. Поседовао је више некретнина у Београду, међу којима и „Грчку краљицу”, чији је власник касније био његов син Андрија, такође банкар.

Уочи Другог светског рата кафана је била у власништву Јованове кћерке Милеве Кумануди. У време Куманудија као закупци кафане појављују се Јанко Лазаревић (око 1860), Алекса Димитријевић (око 1896) и Драгутин Даничић (око 1922). После рата „Грчка краљица” постаје друштвена својина којом до стечаја управљају „Три грозда”.

Увек пуна гостију

Ова механа са собама на спрату није спадала у угледнија престоничка преноћишта. Ипак, гостију никада није мањкало. У 19. веку и првој половини 20. столећа била је коначиште путника и трговаца, а башта је била идеална осматрачница за „кибицовање” престоничких дама док шетају Кнезом.

После Другог светског рата, деценијама се у њој тражило место више, нарочито у јутарњим сатима. Многи су баш у „Краљици” највише волели да попију прву кафу, нарочито у посластичарници која се налазила десном делу кафане.


Коментари8
7bd65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zarije bulatović
Koliko vidimo i čujemo Muradin zna i ko će uzeti i kada skoro sve u Beogradu. Pa ima li koga iz vlasti da komentariše ili će to transparentnim ugovorom koji ćemo videti za nekoliko godina ili decenija grad dodeliti prijateljima iz Kanade.
Aleksandar M.
Re: ma dosta više istorije - Sreco moja, sve ima svoju istoriju, pa i ti, tvoja porodica, svaka zgrada, svaki grad, svaka drzava. Bez istorije bi bili tikve bez korena. Nije to nova zgrada pa da nema istoriju, vec kultni i prepoznatljiv objekat Beograda. Nesto je ipak starije i bitnije od tvog komfora.
Volim nas Beograd
Od kako su "demokrate"uzele vlast u ruke Beograd je izgubio mnoge svoje prepoznatljive objekte i njihove namene. Napr. "Ruski car" jedno starinsko sa dugogodisnjom tradicijom, postovano mesto svih Beogradjana - sada je neka spagetarnica sa talijanskom brzom hranom; Knjizara u palati Albanija, - sad se prodaju neke teniske; Jugoeksportova radnja u Knez Mihajlovoj gde su se prodavali ekskluzivni modeli nasih dizajnera Mirjane Maric i Joksimovica, sad se tu prodaje skupa sminka stranih proizvodjaca (nedostupna vecini nasih potrosaca), pa cuvena poslasticarnica "Medjed" u Knez Mihajlovoj, tako i tragicna situacija sa "Grckom kraljicom". Tuga me uhvati kad vidim sta se radi od Beograda. Taj mentalite skorojevica i 'nouveau rish" toliko je poseljacilo ceo grad, kao da nemamo svoje korene i tradiciju. U svetskim metropolama se takvi objekti sa ponosom cuvaju i restauriraju. Niti je neko kaznjen za ovoliku nebrigu bez odgovornosti. Sramota.
Dusan Mitrovic
Kada sam 1965 dosao u Bec nisam mogao da verujem svojim ocima kako Bec I njegovi stanovnici odrzavaju taj grad-RELIGIOZNO-Svak cose ,zgrda,spomenici,pozorista ulice,parkovi...Posecivao sam Beograd u sam moj Beograd u nekolko navrata I svi njegovi stanovnici uopste ne haje ama bas nizasta sto se tice svog voljenog grada.Kakva razlika na nasu sramotu.Nadajmo se boljim vremenima I ocuvanju Grkih kraljic I svakako mnogo vecem kulturno duhu samih gradjana
ma dosta više istorije
Šta me briga kome je pripadao restoran u 13. veku, dosta više te seljačke priče o kraljevima i carevima. Hoću savremeni, estetski odgovarajući objekat sa dobrom ponudom, u kome bih popila kafu pre Kalemegdana, a ne priču kome zgrada pripada. Ma kakvi bre Kumanudi, dosta više.
Mirjana Janiš
treba da znaš ko ne kome ukrao
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља