четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44

Беч је припремио рат четири месеца пре Сарајевског атентата

Аутор: Милош Казимировићнедеља, 16.03.2014. у 11:30
Ратни планови: врховни заповедник војске надвојвода Фридрих фон Естерајх-Тешен и шеф Генералштаба Конрад фон Хецендорф над картом Балкана

На данашњи дан, тачно пре једног века, 16. марта 1914. године, распуштен је Рајхсрат – парламент Црно-жуте монархије. Аустроугарски премијер гроф Карл Штирк пренео је надлежности посланичке скупштине на владин кабинет, „уз царев благослов”, позивајући се на тачку 14 Основног државног закона (устава), по којој је распуштање парламентарног сазива оправдано, ако би уследило у интересу Монархије и њених поданика.

Како се четири месеца касније испоставило, распуштање Рајхсрата било је у интересу објаве рата Србији. Преношењем надлежности парламента на владин кабинет избегнуте су посланичке расправе око евентуалне објаве рата, као и неизвесност да ли ће посланици неопходном двотрећинском већином одобрити експедицију на Београд.

Историчари предани аутентичном тумачењу истине, међу њима и малобројни аустријски историчари, попут Волфганга Мадертанера, шефа аустријског Државног (историјског) архива, сматрају ово распуштање парламента преломним тренутком у политичким припремама Аустроугарске за рат против Србије.

„Вишемесечно натезање ратних хушкача – соколова – и миру привржених голубова на политичкој сцени Беча пренесено је на ’виши ниво’ поновним именовањем Франца Конрада фон Хецендорфа за шефа царског Генералштаба.

Каснији фелдмаршал фон Хецендорф, претходно је два пута смењиван с положаја на лични захтев цара Франца Јозефа, уз образложење да је ратни хушкач, али је поновно враћан на положај, захваљујући залагању престолонаследника Франца Фердинанда, касније жртве Сарајевског атентата.

Конрад фон Хецендорф је по трећем повратку на место шефа Генералштаба вукао конце дворске политике, а у премијеру Фон Стирку имао је верног савезника. То потврђују и извештаји тадашње Бечке штампе. Најпре је, последњег дана јануара, „Ноје фраје пресе” известио о „пријатељској расправи његовог величанства и генерала Фон Хецендорфа”. Потом су бечки листови готово свакодневно извештавали о „царским аудијенцијама” за премијера Фон Штирка, шефа генералштаба Фон Хецендорфа.

Јавности, наравно, није обелодањено да су предмет разговора били планови напада на Краљевину Србију.

Неопходност предстојећег рата први пут је индиректно најавио дневник „Ноје фраје пресе”, последњег дана фебруара 1914. године. У уводнику на насловној страни описан је „конспирациони податак” царске тајне полиције из Београда.

У њему је цитирана изјава тадашњег српског министра грађевина Светислава Вуловића, по којој ће се Србија најкасније за пет година коначно обрачунати с Аустроугарском – уз помоћ Русије.

„Ноје фраје пресе” и остали бечки листови сврстали су ову изјаву у ред доказа о планираној агресији мале Србије на моћну царевину и истакли да ће Монархија наћи начин и средство да се одбрани од „балканских кољача”.

Да су ствари другачије стајале, потврдио је аустријски цар Карл по доласку на трон 1916. године. Једна од првих интервенција односила се на смену генерала Фон Хецендорфа и на помиловање атентатора Виктора Фердинанда Адлера, сина истоименог лидера аустријске социјалдемократије.

Адлер је 21. октобра 1916. године убио ратног премијера Фон Стирка, сматрајући да је управо он омогућио Први светски рат, распуштањем парламента. Чињеница да је цар Карл амнестирао Адлера и да му је, штавише послао лични аутомобил и возача да га из затвора одвезе кући, схваћена је као признање ратне кривице.

У марту 1914, међутим, као да се једва чекало на избијање рата. Генерални викар војске (свештеник) послао је „дневну заповест” војницима да буду спремни да бране отаџбину. С друге стране, у цивилној јавности се певушио шлагер пролећа „Адје мајн клајнер гардеофицир”.

Текст песме – у преводу „Збогом, мали мој гардијски официру” – описује мајку која испраћа сина у рат и каже: „Весели се, сине, незаборавни дани те чекају”.


Коментари5
5cc29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мр Петар Симић
У данашњем броју Политика ("Франц Фердинанд у служби маркетинга") пише да су "у Сарајеву на сценим покушаји да се изврши ревизија историје.."а "на српској страни се врше припреме за подизање споменика Гаврилу Принципу у Београду и Источном Сарајеву". На сасанку Организационог одбора РС за обележавање 1оо година од почетка 1.светског рата (одржан 24.1.о.г.) одлучено је :"..да се у Источно м Новом Сарајеву постави споменик Гаврилу Принципу,идентичан ономе који ће бити постављен у Београду,на Калемегдану",те да се обезбеде услови и место за исти у Источном Новом Сарајеву. Пажљиво пратим ,посебно бројне прилоге у Политици, текстове поводом припрема за обележавање јубилеја тог стравиичног рата,али нисам наишао (нити сазнао из других медија) да је неко у Београду донео одлуку да се ту подигне споменик Принципу,што (из више разлога) сматрам да не би било добро.
п б
@pop jovanovic Ставови које заступате показује да је боље да се потписујете са фра јовановић.Аутор(Ка- зимировић) месецима објављује солидне чланке али то очигледно иритита љубитеље АУ па се служе свим и свачим да га "саботирају".
Srboljub Savic
Пажљива и свестранија истарживања би доказала да су и Млада Босна и Уједињење или смрт (Црна рука) биле под контролом Велике Британије (преко своје агентуре-МИ6, у Цириху) а и Аустро-Угарске. Атентат, посебно, веза са Србијом, бижљиво је припреман, да би се добио изговор за улазак у рат против Србије. За жртве атентата изабран је Ф.Ф. и његова супруга, чиме се поситгло више циљева. Однос В.Б. према Аустро-Угарској (противници Русије, па "аутоматски", "пријатељској") показао се (никаквом) реакцијом на ултиматум Србији. У дипломатским контактима са Руским амбасадором, В.Б. је "само" рекла, да ће Русија ("подразумевамо") притећи у помоћ Србији. Иначе, целокупно дипломатско деловање, било је ("игра") усмерно на подстицање рата Немачке и Аустро-Угарске, против Русије. Рат Немачке против Француске је био већ планиран, ратни планови припремљени, па је В.Б. било потребно само, да говори о својој неутралности, до тренутка, кад је напад на Француску (Луксембург и Белгију) био одлучен. С. Савић
pop jovanovic
Cetiri meseca i dva dana, tacno.
Скептик СКЕПТИК
Акло је ово тачно,а свакако јесте, онда је принципов атентат добро дошао ратоборним у обе царевине које су извршиле агресију на Србиоју,са тако стравичнимпоследицама по њу. Зашто онда да Србија слави тај атентат,да његовом извршиоцу подиже споменик у Београду(и то монументални на Калемегдану) како то неки предлажу?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља