уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 19.03.2014. у 10:26 Д. Давидов-Кесар

Трећина пацијената не преживи шлог

Од велике важности су лекари Хитне помоћи у збрињавању болесника како би се обезбедило лечење у прва три сата и тиме смањила стопа смртности и инвалидитета (Фото Д. Јевремовић)

Мождани удар је водећи узрок смртности у Србији, јер сваке године у нашој земљи од 21.000 и 24.000 људи доживи шлог. Ако се зна да трећина болесника умре, трећина оних које болест погоди остану инвалиди, неспособни за самосталан живот, а само трећина се врати ранијем животу, јасно је да је реч о тешком и озбиљном обољењу.

Ове податке јуче је изнела проф. др Љиљана Беслаћ-Бумбаширевић, неуролог Клиничког центра Србије, која је у амфитеатру Ургентног центра одржала предавање посвећено улози службе хитне медицинске помоћи у збрињавању болесника са акутним можданим ударом. Она је истакла важност улоге лекара Хитне помоћи у збрињавању болесника, како би се обезбедило савремено лечење у прва три сата и тиме смањила стопа смртности и инвалидитета.

Учесталост можданог удара је врло различита у разним земљама, а нажалост, каже др Беслаћ-Бумбаширевић, Србија је у самом светском врху по броју болесника са око три хиљаде новооболелих на милион становника, што је готово двоструко више него у Швајцарској. Оно што представља посебан проблем када је реч о можданом удару јесте чињеница да, иако је то првенствено болест старих људи, у земљама попут наше, сваки пети оболели има мање од 45 година.

– Веома је важно објаснити да постоји лек који драстично смањује инвалидитет и побољшава квалитет живота, али под условом да буде примењен у прва три сата од почетка појаве симптома, што подразумева да пацијент схвати да је добио мождани удар и да се одмах јави служби хитне медицинске помоћи која треба оваквог болесника одмах да транспортује у одговарајућу медицинску установу, где се терапија примењује. Лекар Хитне помоћи има улогу да током транспорта примени одговарајуће дијагностичке и, ако је неопходно, терапијске процедуре. Три сата можда делује као довољно времена, али заправо свако у том ланцу има по свега неколико минута на располагању да донесе одговарајућу одлуку која може утицати на даљи ток лечења – истакла је др Беслаћ-Бумбаширевић.

Мождани удар је последица оштећења крвних судова који исхрањују ћелије мозга и може настати или услед запушења крвног суда угрушком, када долази до инфаркта мозга, или пуцања кртог, болесног крвног суда, када настаје мождано крварење. По механизму настанка, мождани удар је исто што и срчани, само што је о другом органу реч. Стручњаци објашњавају да је клиничко испољавање можданог удара много сложеније и разноврсније него тегобе којима почиње инфаркт срца. Мозак је орган који командује свим човековим функцијама, па у зависности од места запушења крвног суда, то јест зоне оштећења мозга, зависе и симптоми болести.

------------------------------------------------------------------------

Важна примена терапије у прва три сата

Симптоми шлога су:

• одузетост десне или леве половине тела – лица, руке и ноге

• немогућност говора, изговарања или разумевања говора

• трњење једне половине тела

• несигурност и озбиљно заношење у ходу

• сметње вида, „дупле слике”

• збуњеност или чак тешка, дотад непозната главобоља

Ови симптоми почињу нагло и потребно је да се особа која их осети одмах јави служби хитне медицинске помоћи која ће je одвести на право место на даље лечење. То је веома важно, јер постоји терапија која може помоћи. Уколико се примени у прва три сата од развоја болести, успешно се лечи више од 60 одсто болесника у нашој средини. Ова терапија се примењује у 20 здравствених центара у Србији.

Лекари истичу да сви они који примете да им се нагло погоршало здравствено стање, да одједном не могу да се насмеше, да изговоре једноставну реченицу, исплазе равно језик или подигну руке, треба одмах да затраже медицинску помоћ.

Коментари0
2dcbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља