понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Случај „Ковачић” или о конкурсима на универзитету

Аутор: Владица Цветковићсреда, 19.03.2014. у 15:00

Проблем с којим се недавно суочила колегиница Ивана Ковачић, ванредна професорка Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, а који још није добио свој епилог, навео ме је да напишем коју реч о томе како се код нас уопште примају универзитетски кадрови. Најпре, веома кратко о конкретном случају. Колегиници Ковачић, према ономе што сам чуо или прочитао, факултет намерава да ускрати могућност да јој радни однос буде продужен. Чланови департмана су рекли да не постоји потреба за новим конкурсом, то јест да им више није потребно место наставника, а декан је одлучио да одлуку департмана поштује.

Мислим да до оваквих случајева долази зато што систем избора није добар. Деценијама избори у универзитетска звања наставника, а то су доцент, ванредни професор и редовни професор, подразумевају да само ово последње звање значи и радни однос на неодређено време. Доцентима и ванредним професорима после пет година од избора истиче уговор, а редовни професор одмах по избору добија стални државни посао.Шта ту не ваља? По мени, систем има само једну ману – код нас је суштински неприменљив, само то. Систем је замишљен за средине с великом универзитетском конкуренцијом, за академске амбијенте у којима има много добрих кандидата за сваку позицију, тако да на местима доцената и ванредних професора може (и мора) да постоји својеврстан „проток”кадрова. У таквим срединама рад на одређено време заиста је то што му и име каже – рад који престаје истицањем уговора. Још прецизније, то је процес усавршавања ограничен и простором и временом, а није чекаоница за пријем у редовну професуру. Тако је одувек било у већини земаља континенталне Европе, а стварањем ЕУ и повећањем конкуренције систем је само „подмазан”, па све функционише како треба.

А како то изгледа код нас? Мени изгледа лоше, као крив калем. Притом, уопште ме не чуди што је тако, подсећа ме на народну пословицу по којој ни једна жаба, без обзира на свој видокруг, није на крају остала поткована. Примена овог за нас неподесног система довела је до следећег: конкурси за наставнике се расписују де јурезато што је исказана потреба факултета за радним местом наставника, а де фактозато што је истекао уговор одређеној наставници или наставнику. Први разлог је у складу с филозофијом закона, док другог разлога у закону нема, али је у савршеном складу са стварношћу. Први разлог се обично губи и њега више нико не помиње, док је други разлог практично све. Распитајте се за било који текући конкурс на државним универзитетима у Србији, рећиће вам да је то „реизбор” те и те колегинице или тог и тог колеге, премда то не пише ни у једном конкурсном документу.

Овакав пријем кадрова на универзитет произвео је море негативних ефеката. Можда је најважнији тај што се у изборе за наставничка звања увукао социјални фактор, тако да се често поставља питање да ли да се неко изабере у редовног професора или да остане без посла. У Европи је другачије, тамо кандидат нема посао на факултету на којем га тражи, па ово питање нема смисла. Али ко ће убедити нашег доцента или ванредног професора да у моменту пријављивања на конкурс за редовног професора постоји само могућност, али не и сигурност у успех? Нико, јер већ пола века у Србији влада неписана гаранција на посао универзитетског наставника. Из тога самоследи: ако ми је нешто загарантовано, зашто бих се онда уопште трудио да то и заслужим? Често ово подразумевање напредовања обухвата и асистенте, што је још горе. Сасвим се јасно сећам, када сам изабран за асистента приправника било је као да ми је неко уручио и полису осигурања на звање редовни професор.Такав систем нема никакве везе с обезбеђењем квалитета, он је његова супротност. Борба за квалитет кадрова и гаранција напредовања од асистента приправника до редовног професора нису компатибилни.

Мој предлог није компликован, о томе ћу детаљно другом приликом, али у најкраћем то би ишло овако. Пре свега, променити закон и јасно рећи да већ прво наставничко место, место доцента, значи и посао за стално. Да ли је ово супротно свему што сам у претходном тексту критиковао? Није. Овим потезом прекидамо с лицемерјем званим рад на одређено за звања пре редовног професора, али зато добијамо реалну могућност да заувек прекинемо с гаранцијом прелажења из асистената у наставнике. То такође значи да треба отворити четворо очију при избору доцената, а њихова каснија унапређења одвојити од питања радног односа. Овај систем, као ни један други уосталом, неће бити савршен, али с њим ћемо имати далеко мање штете, у то сам сигуран.

Најзад, ред је и да завршим оним чиме сам и почео – конкурсом на Факултету техничких наука у Новом Саду. На први поглед овај случај личи на једну од ретких дословних примена закона, случај чији је основни циљ унапређење квалитета. Нисам спреман да у то верујем, иако се не упуштам ни у разматрање стратегијефакултета, нити у процену квалитета кандидаткиње. Не верујем зато што мислим да овај систем производи лоше последице и у већини и у изузецима. Свака част Факултету техничких наука, по свему што знам то је једна од водећих високошколских установа код нас, али не верујем да би ускраћивањем радног места колегиници Ковачић факултет сутра био бољи. Да сам чуо да је прошле године на овај начин пропала трећина оваквих конкурса, не само да бих поверовао већ бих се и обрадовао. Овако, за овај један једини случај, нити верујем нити ме радује.

Професор Рударско-геолошког факултета у Београду


Коментари9
09d4b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moj prijatelj, otac studentkinje
Kad sam bio profesor na Univerzitetu u Novom Sadu, ćerka mog prijateqa je na trećoj godini studija polagala ispit iz mog predmeta, a iskazano znanje je bilo negde između pet i šest. Videvši da u indexu ima sve visoke ocene, a posebno iz uže stručnih predmete (moj predmet je bio šire stručni) i znajući je dobro s druge godine studija, kada je iz predmeta koji sam na toj godini držao, imala ocenu 9, i uzimajući u obzir i druge elemente pri zaključivanju finalne ocene, (priznajem i da sam, nesvesno, bio i pod uticajem da je ćerka mog prijatelja) ocenio sam njeno znanje sa šest. Uveče me je njen otac, moj nazvao i rekao: zašto si ti mojoj ćerki dao šest, kad sama kaže da nije znala za prelaznu ocenu? Kad u Srbiji bude bilo još ovakvih ljudi, kada svima poštenje i pravda budu ispred svega (umesto da se upisuju u stranke isključivo iz razloga da od toga ostvare neku privilegiju i neku vajdu) tada se može očekivati da će ova zemlja krenuti napred i da će joj biti bolje.
Korupcija Nepotizam
Gospodine Cvetkovicu, jako ste umereno i sa slabim argumentima napisali o onome sto svaki prosvetni radnik zna. Na primeru korupcije o raspisivanju konkrusa i primanje mladih ljudi (profesorske dece), Gradjevinsko-Arhitektonski fakultet u Nisu trenutno prednjaci. Tamo bi nadlezne institucije mogle da borave godinama i pitanje da li bi se sve iscistilo sto treba da se pocisti, ali tu nije kraj. Vecina fakulteta u nasoj zemlji ima isti problem, a to je da profesori svoju nesposobnu decu mogu jedino da uhlebe na vlastitim ili drugim fakultetima univerziteta na kome rade.
Vesna Popović
Hvala na ovako divnom tekstu. Ja bih se samo nadovezala da sve dok je ovakav način izbora, tu tek nema mesta za nas mlade. Svi istraživači zaposleni na fakultetima su primljeni na određeno, a onda nam se posle godinu dana prekida staž na mesec dana (dobijamu neku blago uvećanu paltu, ko zna zašto) a onda nam produže staž. I tako u nedogled (u moj slučaju već 88 godina). Ne pripadamo nigde pritom. Nauka kaže da ne možemo po njihovom zakonu jer nismo u Institutu (da nam ugovori traju koliko i projekti), fakultet kaže da ne možemo i kod njih jer oni ionako moraju da smanje kadrove. pritom imamo bolje biografije i više obljavenih radova nego polovina docenata i van prof (čast izuzecima), ali avaj oni su tu zakucani i ne može im niko ništa, upravo zbog tog sistema u kom pričate.
tema za Insajder
Šta tek reći za konkurse na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Tu ima viška kvalitetnih kadrova sa referencama koji bi mogli da konkurišu (ali ne smeju, jer bi mogli da ostanu bez posla na Klinikama na kojima rade) a o kojima akademik V.Cvetković piše da ih zakon prepoznaje (ali je u praksi onako kako je i na drugim fakultetima). Dakle zna se za koga je reizbor u zvanje asistenta, docenta ili vanrednog profesora i ne daj bože da se prijaviš na taj isti konkurs jer bi bio ismejan, šikaniran, prokužen , proglašen ludim i sl. Pa onda imate apsurdnu situaciju da klinički lekari postaju asistenti kao doktori nauka i sa zvanjem višeg naučnog saradnika (u rangu vanrednog profesora, sa nekoliko objavljenih radova kao prvi autori u međunarodnim priznatim časopisima) jer prosto nisu mogli doći na red od nameštenih konkursa za decu profesora, prijatelja kumova, ljubavnica... Nepotizam je veći neprijatelj kvalitetu Univerziteta nego neprimenjivi zakoni. Pročitajte tekst Ane Lešo o tome na intern.
Leona P
@ D S Gde to u Britaniji izbor u zvanje docenta podrazumeva stalan posao? I sta podrazumevate pod docentom u britanskom sistemu? U istom radim niz godina, i ne prepoznajem to o cemu govorite. To da se ne penzionise svako kao redovni profesor, to je tacno, i tako bi trebalo da bude i u Srbiji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља