среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 19.03.2014. у 22:00 Марина Вулићевић

Ми нисмо ваша деца

Умберто Фјори

Светски дан поезије – 21. март – биће ове године обележен с мотом „Ми (ни)смо ваша деца” низом читања, разговора, округлих столова, представљања књига, перформанса, под окриљем Културног центра Београда, али и у сарадњи са Библиотеком града Београда, Музејем Иве Андрића, УК Паробродом, Културним центром Новог Сада, Гете институтом, Француским институтом у Београду.

Учесници манифестације су: Љубомир Симовић, Радмила Лазић, Даница Вукићевић, Мирјана Стефановић, Дубравка Ђурић, Милан Ђорђевић, Мирко Магарашевић, Горан Коруновић, Кајоко Јамасаки, Владимир Копицл, Бисерка Рајчић, али и гости из иностранства: Умберто Фјори, Моника Ринк, Ђани-Грегори Форне, Муцуо Такахаши, Тибор Хрс Пандур, Урош Прах и други. Главна тема је однос младости и старости, дијалог који (не)постоји између различитих песничких генерација. Уредник програма је Ненад Милошевић, а концепт је осмислила Оливера Стошић Ракић. Данас у подне у КЦБ-у биће организован округли сто на тему критичке и ангажоване поезије, а у 16.30 на истом месту почиње предавање госта из Јапана Муцуа Такахашија. У суботу од 22 сата је концерт у КЦБ-у, где свирају и певају Слободан Тишма, Умберто Фјори, Ђани-Грегори Форне, Владимир Ђуришић и Бојан Савић Остојић.

Умберто Фјори (1949), италијански песник, још седамдесетих година писао је и певао песме у рок саставу „Сторми сикс”. Фјори гостује у суботу од 20 часова у КЦБ-у. Он поезију везује за музику и сматра да су „гест и глас аутора темељи поезије” и да поезији треба вратити тело. У разговору за наш лист Фјорија питамо да ли тиме поетске збирке сматра мање животним.

– Не мислим да је тако. То су само две језичке димензије. Исписивање празне хартије потпуно је другачије искуство. Нема публике испред вас, нема звука, тела, аплауза, нема истовременог одговора. Али не недостаје ми бина, у тишини и самоћи речи проналазе дубље корене, друштво за које пишете надолази као обећање, израста из сваког новог написаног реда – каже Фјори.

Када је реч о новим медијима, Фјори изражава сумњу у „магију нове форме”. Као пример за то наводи италијански футуризам, са његовим мултимедијалним перформансима, који су пре једног века изгледали свежи и иновативни, али, како сматра Фјори, та поезија данас звучи оскудно у поређењу са „старомодним” песницима истога доба.

– Пишем присним језиком и своје текстове изводим на што природнији начин. Понекад певам своје песме, али не мислим да је то једино решење. Пишем о кућама, виђеним споља, људима на улици, ископинама, истини, псима, разговорима, аутомобилима, возовима, неспоразумима – објашњава наш саговорник.

Као професор, овај песник има утисак да ученици, а они долазе из свих делова света, осећају поезију као и било које друго биће из прошлости.

– Упркос својој непопуларности, поезија је и даље у суштини наше културе –додаје Фјори.

Другачији однос према поезији има немачка књижевница Моника Ринк (1969). Своју поезију изводи на јавним читањима са још две уметнице: Ан Котен и Сабине Шо. Оне су покренуле перформанс „Ротенкинкшоу”, у оквиру којег је, како истиче Моника Ринк, све, али увек на неку од тема: уметности, демона, поетских алегорија, питања превођења, насиља, материје, пољопривреде. Моника Ринк студирала је теологију, историју и упоредну књижевност. Предавала је на Немачком књижевном институту у Лајпцигу, члан је немачког ПЕН-центра и Академије уметности, а од 1999. ради на радију.

За наш лист Моника Ринк описује једно радијско трочасовно читање, од којег је могло да буде емитовано само двадесет минута.

– Питала сам се због чега настављам да читам када знам да неће моћи све да употребе. Зашто читам тонском мајстору и продуценту емисије? На крају је искоришћено много неразумљивих и уврнутих делова и у овом случају публика би била сигурно од помоћи, јер би свакако отишла. А ја бих се зауставила. Публика ствара простор пажње за текст, то је узајаман процес – мишљење је наше саговорнице, која би између снимљене песме и књиге поезије ипак изабрала књигу. Моника Ринк пише и о наслеђу слика, љубави, пријатељству, политици, а београдској публици представиће се вечерас у КЦБ-у од 20.30 часова.

Француски песник, музичар и глумац Ђани-Грегори Форне свој текст изводи и као видео-концерт. Према његовим речима глас, покрет, музика и видео јесу средства за разумевање поезије. У Културном центру Београда наступиће у суботу 22. марта од 18 часова.

– У Београду ћу приказати перформанс који се састоји од гласа и видеа. Одувек сам на сцени свирао и певао, изговарао речи које сам написао. Поезију сматрам суштином свог рада, без обзира на то да ли је изражена кроз музички перформанс, позориште или игру. Веза поезије и музике је древна. Данас се може сматрати „старомодном” – каже Форне, који пише о породичним проблемима, телима у простору и везама међу различитим карактерима. Од 2009. ствара и на тему деконструкције сопства кроз приче. – Морао сам да пишем како бих дао смисао својим сећањима и ономе што чувам од детињства у породици – став је овог уметника, који наглашава да

се поезија у Француској данас налази на ивици књижевности, али да и упркос томе одржава широку публику кроз перформансе, музику и друге уметности.

----------------------------------------------

Гост из Јапана Муцуо Такахаши

Гост Београда је и један од најзначајнијих јапанских песника Муцуо Такахаши (1937), а поред многобројних признања којима је овенчан, носилац је и Медаље са љубичастом траком, коју му је доделио цар за допринос уметности. Такахаши предаје на европским и америчким универзитетима и указује на два преломна догађаја која су знатно утицала на почетак 21. века. То је терористички напад 11. септембра 2001. у Америци и земљотрес праћен цунамијем у Јапану 11. марта 2011. Ови догађаји, по мишљењу Такахашија, покрећу питања о одговорности човека у капитализму, човека који је „суштински биће жеље и индолентности, неизбежно и жртва и починилац, без обзира на то да ли је за капитализам или је против њега”. Одговорност је, каже, на нуклеарној политици Јапана, коју су подстакле жеље за удобнијим животом. У Америци покретач катастрофе поред терориста јесте и „насилни капитализам оличен у САД”. Овај јапански песник наглашава да су једино хаику поезија и форма „но” драме биле у стању да изразе сву трагику пострадалих у Јапану, да буду веза са мудрошћу мртвих.

Коментари0
593bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља