среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:55

Берлин зазире од санкција Москви

петак, 21.03.2014. у 09:59
Оштре речи засад имају протоколарни значај: Ангела Меркел и Владимир Путин (Фото Ројтерс)

Пред јучерашњи самит Европске уније у Бриселу, на којем је разматрано завођење „трећег степена” санкција Русији због подршке кримским сепаратистима, немачка канцеларка Ангела Меркел запретила је Москви најоштријим санкцијама.

„Економски самит Г-8 више не постоји ни као тело, ни као платформа за односе најразвијенијих земаља Запада и Русије”, изјавила је Меркелова и поручила Немачкој и чланицама ЕУ да се припреме на дугорочне мере које би могле да потрају све док се не створе услови за обнављање сарадње са Москвом.

У европским политичким централама и у круговима руских и западних, а пре свега немачких аналитичара преовлађује убеђење да оштре речи Меркелове имају протоколарни значај и да Берлин нема ни снаге, ни воље да заведе озбиљније санкције Москви.

Да је управо тако, истиче бриселски портал „ЕУ Обзервер”, који цитира изјаву Меркелове, по којој би завођење „трећег степена” санкција постало неопходно тек ако би Русија одлучила да „упадне”, што ће рећи да умаршира у делове источне Украјине

„Немачка се залаже да одговор Москви (на припајање Крима) не би требало да изиђе из оквира ’другог степена’ санкција, што значи да би проширење санкција подразумевало – тек – додавање даљих шест до десет имена руских функционера на листу особа којима се забрањују путовања у ЕУ и замрзава њихова имовина”, истиче „ЕУ Обзервер”.

Зазирање Берлина од завођења оштријих санкција Москви објашњава се у коментарима западних листова „погрешном енергетском политиком ЕУ”, која је довела континенталну заједницу у зависност од руских енергената. Водећи немачки медији истичу, међутим, да је питање зависности од руског гаса и нафте само један од проблема са којим се Немачка, а са њом и осталих двадесет и седам чланица суочавају.

„Немачке санкције би више погодиле оног ко их изриче (Немачку и ЕУ) него оног коме су намењене (Русију)”, истичу немачки аналитичари и постављају питање како „казнити” Москву, а при том не довести себе у тешку економску ситуацију.

Ова дилема, попут Гордијевог чвора, ставља пред нерешиве проблеме и немачке политичаре, и привреднике, и широку јавност. Реципрочне мере Москве, са којим би се морало рачунати, суновратиле би Немачку у озбиљну економску кризу, а истовремено би изазвале кризу владајуће коалиције, с обзиром на то да се социјалдемократе противе прекомерном затезању односа са Русијом.

Санкције и противсанкције довеле би, према мишљењу истраживача јавног мњења, и до наглог губитка популарности Меркелове међу бирачима, будући да већина Немаца већ сада не одобрава санкције Русији, а то показују резултати свих испитивања јавног мњења од настанка украјинске кризе.

Шта би Немачку могло да очекује у случају обостраног пооштравања санкција (на руској и на немачкој страни), овако је описао копредседавајући „Дојче банци” Јирген Фичен, у интервјуу за хамбуршки недељник „Цајт” и за електронско издање „Волстрит џорнала”: „Немачка предузећа су онде (у Русији) инвестирала више од 20 милијарди евра... Више од шест хиљада мешовитих предузећа опстаје захваљујући привредној сарадњи две земље. Многа међу њима, можда и сва, би у случају дугорочних санкција била доведена на руб стечаја.”

Шеф „Дојче банке” није пропустио прилику да опомене „ратоборне” Британце да би санкције још више наудиле финансијама Лондона него самој Немачкој. Цитирао је податке по којима су руски инвеститори само прошле године депонирали у лондонским банкама око 34 милијарде евра, а у минулих десет година – 288 милијарди евра.

Фичен је, априори, упоредио евентуалне губитке у Русији са губитком који би могао уследи у случају погоршања односа са Украјином: „Укупни ризик немачких инвестиција у Украјини је занемарујући у поређењу са оним што би изгубили у Русији – једва 835 милиона евра.”

Клаус Манголд, донедавни председник Савета немачких инвеститора у источну Европу и члан управног одбора „Дајмлер-Бенца”, подсећа да од добрих (економских) односа Берлина и Москве зависи посао најмање две стотине хиљада људи на територији Немачке и да би нарушавањем тих односа можда био угрожен опстанак четврт милиона радних места.

Шеф произвођача спортских реквизита „Адидас” Херберт Хајнер је опоменуо у интервјуу за најтиражнији немачки дневник „Билд” да би санкције довеле до отпуштања око 11.000 радника у предузећима тог концерна широм света.

Милош Казимировић

--------------------------------------------------- 

Лавров: Санкције САД и ЕУ незаконите

Москва – Санкције САД и Европске уније према Русији су незаконите, јер је Савет безбедности Уједињених нација једино званично тело које може да их намеће, рекао је јуче министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, преноси Танјуг. Једностране санкције никада нису донеле добре резултате, јер је Савет безбедности УН једино законско тело које може да наметне обавезне мере, рекао је Лавров обраћајући се посланицима доњег дома руске скупштине. Савет безбедности УН, пренела је руска агенција Итар-Тас, такве мере, према Русији, није завео.

--------------------------------------------------- 

Ослобођен командант украјинске морнарице

Кијев – Командант украјинске морнарице Сергеј Гајдук, кога су проруске снаге прекјуче затвориле, пуштен је током претпрошле ноћи, саопштило је јуче украјинско председништво, преноси Бета–АФП. „Сви остали таоци – цивили које су затворили руски војници и представници самопроглашених нових власти на Криму, такође су пуштени током ноћи”, наводи се у саопштењу украјинског председништва.

 --------------------------------------------------- 

Позив милијардерима

Москва – Руски председник Владимир Путин позвао је јуче руске милијардере да плаћају порезе у својој земљи, пошто је најављен нови талас западних санкција Москве због припајања Крима, који би могао да погоди пословне људе, преноси Бета–АП. На састанку с руским богаташима у Москви, Путин је рекао да фирме треба да се „региструју на територији Русије и да плаћају порезе у отаџбини”.


Коментари13
3c76d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Н.........
Изгледа да неко са запада жели репризу Стаљинградске битке-почетак краја трећег рајха,само што ће сада бити почетак краја четвртог рајха(еу-сад-нато).Волођа-Баћушка свака част-вратио си достојанство обичном човеку и веру за слободно и праведно друштво без нових наци-фашиста у њему
Стаљинове Оргуље
Ха ха Меркеловој стално треба приказивати слике Берлина у пламену.Мож да се деси да је памет сусретне,Може бити да догодине зима стигне раније а Владимир заврне вентил од гаса.Једино ако не исеку шуме по Баварској швабе неће поцркати ко њихови дедови на Лењинграду и Москви...
guten morgen
Amerika i EU prestanite se i dalje igrati decjih igara.Bacuska vam je definitivno pokazao da je dosta sa vasim licimernim igrama,na srecu ostalog sveta.
stanko tomasevic
medijska solidarnost u mrznji prema Rusiji i Srbiji je kontinuirana i ako povremeno zamrznuta i tu ne treba gajiti nikakve iluzije.Srbija treba bas zbog toga cvrsto braniti svoje interese,kao sto je to ovaj put pokazala Rusija.Ne treba radi lazne naklonosti napustati svoje interese,a srpski mediji i intelektualci trebaju se odlucno suprostaviti svim propagandistickim napisima njemackih medija .
tako je i biće još dugo
Svakako da Švabe nikada neće preboleti njihov slom u II SR koji se odigrao na prostorima današnje Rusije i večno će da ih mrze, kao što i nas u suštini preziru, da ne govorimo o tome što smo bili jedni od prvih koji su priznali DDR...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља