среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:07

Столтенберг у трци за шефа НАТО-а

Аутор: Радован Павловићуторак, 25.03.2014. у 15:00

Специјално за „Политику”

Осло – Бивши норвешки премијер и лидер Радничке партије Јенс Столтенберг биће највероватније нови шеф североатлантске војне алијансе, јављају овдашњи медији позивајући се на поуздане дипломатске изворе у Бриселу и Вашингтону.

„Савезници су се договорили да 13. по реду генерални секретар НАТО-а буде Столтенберг и о томе ће коначну одлуку донети наредне недеље на министарском самиту амбасадора земаља чланица у Бриселу”, пише високотиражни дневник „Афтенпостен”.

У сенци захлађења односа између НАТО-а и Русије, због збивања у Украјини, унутар највећег војног савеза паралелно се одвија тиха, готово невидљива кампања и лобирање ко ће наследити актуелног генералног секретара Андерса Фога Расмусена, којем мандат истиче почетком септембра.

Пре недељу дана италијанска „Република” јавила је, а што су листом пренели сви норвешки медији, да је Јенс Столтенберг (55) највећи фаворит да преузме командовање НАТО-ом. Позивајући се на неименоване дипломатске изворе, италијански дневник јавио је да иза кандидатуре доскорашњег норвешког премијера чврсто стоје амерички председник Барак Обама, немачка канцеларка Ангела Меркел, а позитивно су се изјаснили и британски премијер Дејвид Камерон и француски председник Франсоа Оланд.

Не скривајући одушевљење што је бивши норвешки премијер главни фаворит да се пресели у Брисел, овдашњи медији ипак преносе и мишљења умеренијих оптимиста, политичких аналитичара који сматрају да ствар ипак није још готова. Осим Столтенберга, озбиљни кандидати за будућег шефа НАТО-а јесу и актуелни председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, британски министар одбране Филип Хамонд, бивши италијански министар спољних послова Франко Фратини и актуелни министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски.

Овдашњи аналитичари кажу да Столтенберг испуњава готово све стандарде НАТО-а иако се средином осамдесетих као лидер подмлатка Радничке партије грчевито борио да Норвешка иступи из војног блока: потребно је да је кандидат управљао земљом као премијер, да има политичког и искуства у посредовању и преговорима и да је учествовао у безбедносним и одбрамбеним структурама. Аналитичари истичу да је НАТО-у сада потребан искусан политичар који је у исто време умерен али и тврд, вешт преговарач који има добре односе са Русијом.

Столтенберг је управљао Норвешком девет година у три наврата, али му недостаје озбиљнији рад са безбедносним структурама, при чему му се као озбиљна мана спочитава неблаговремена и недовољна реакција његове владе у терористичком нападу 22. јула 2011. године. Званична оцена независних комисија јесте да су током Брејвиковог напада на седиште владе и масакра на острву Утоја, целокупне безбедносне структуре затајиле те да је Норвешка била неколико сати потпуно обезглављена и „на коленима”.

Као премијер, Столтенберг је дуго био у немилости америчког председника Џорџа Буша, за чијег мандата му није пошло за руком да посети Белу кућу, док је његов претходник чак три пута боравио у САД. Више од шест година норвешки премијер чекао је на позив из Вашингтона, а односи су „отопили” тек избором Барака Обаме.

Буш је, наводе овдашњи медији, побеснео 2005. када је Столтенберг најавио да повлачи норвешке официре и војнике из рата у Ираку, о чему није благовремено обавестио председника САД. Две године касније, САД и њени савезници били су шокирани ставовима норвешког премијера око постављања америчког противракетног штита у Европи. Како је објавио „Викиликс”, у то време Буш је беснео што се Столтенберг слаже са руским председником Владимиром Путином у погледу размештаја ракета у Пољској и Чешкој. Очито љута и изненађена Бушова администрација назвала је тада премијера Столтенберга „Путиновим папагајем”.

С временом је Столтенбергова влада ускладила ставове са савезницима и Норвешка је постала једна од најпоузданијих чланица и финансијера НАТО-а. Норвешка даје највише војника у операцијама НАТО-а, једина је чланица алијансе која није смањила војни буџет, а команда НАТО-а посебно истиче залагање норвешког контигента у борбама у Авганистану и авијације у свргавању либијског вође Муамера ел Гадафија. Норвешка је учествовала и у агресији НАТО-а на СР Југославију 1999, али је тадашњу администрацију предводио премијер и лидер Хришћанске народне партије Шел Магне Бундевик.

Уколико чланице НАТО-а изаберу Столтенберга за генералног секретара алијансе, биће то својеврсни двоструки преседан: управљање огромном војном машинеријом, други пут заредом, било би поверено скандинавском политичару (од 2009. на челу НАТО-а је бивши дански премијер Расмусен), а с друге стране, функцију би преузео норвешки левичар чија се Радничка партија више од 20 година на политичкој сцени борила против чланства Норвешке у НАТО-у. Чак је Столтенберг као тринаестогодишњак и члан младих лабуриста учествовао у демонстрацијама против америчке интервенције у Вијетнаму.

Данас се питање норвешке лојалности америчкој спољној политици подразумева. Како цинично кажу неки норвешки аналитичари – „наравно да Обама и Америка желе Столтенберга. Кад Американци кажу скочи, норвешки политичари питају – колико високо”.


Коментари3
3f39f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jole Manojle
Ma gde Norvežanin, od kako su ih Šveđani namlatili 1814. samo love ribu. I Eštonova bi bila bolja šefica NAO od ovog Vikinga.
BREEDLOVE ..
odoh da radim..
Pavle Ćurčić
Šta se može desiti "на министарском самиту амбасадора земаља" ako je "samit" sastanak na vrhu, a ni ministri ni ambasadori nisu taj vrh, nego su to šefovi država ili vlada (engleski: summit - vrh).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља