петак, 25.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Други том „Српске енциклопедије”

уторак, 25.03.2014. у 22:00

У Свечаној сали Српске академије наука и уметности, представљена је „Српска енциклопедија” (том други), коју објављују Матица српска из Новог Сада, САНУ и Завод за уџбенике из Београда. О овом капиталном делу говорили су Владимир Кањух, Предраг Пипер, Миро Вуксановић и Драган Станић.

Први српски свезнајући именик, подсетио је Миро Вуксановић, саставио је Вук Караџић. Вуков „Рјечник” је нарочита српска енциклопедија, а не само лексикографско и књижевно дело. Академик и писац Бошко Петровић казао је да је то најбоља српска књига. Тако мисле и други. Други том „Српске енциклопедије”, на безмало хиљаду страница, под трећим је словом Вукове ћирилице – под словом В – које отвара тек објављени свезнајући именик. Тамо је средишно име Вук. Око тог заштитног српског имена, на стотину и шездесет пространих страница, у густом тексту, с илустрацијама, испод лексиконских одредница, сливају се подаци о људима, појавама, појмовима и местима обележеним у својим називима вуковским знаком као почетком. Све је казано, наглашава Вуксановић, Вуковим језиком, Вуковом речју и словом.

Свака национална енциклопедија, сматра Предраг Пипер, јесте огледало друштва у којем настаје, укључујући не само оне који су је написали и уредили, него и однос јавности, пре свега, научне, према таквом пројекту, али такође и оних који у држави воде научну, културну и просветну политику. Енциклопедија је, поред осталог, слика о себи коју једно поколење оставља потомцима. У другом тому „Српске енциклопедије” најобимнији и најсложенији је чланак о Војводини. То је, заправо, блок предметно повезаних чланака, који је, готово, као књига у књизи, на више од шездесет страна.

Идеју о формирању српског енциклопедистичког каравана, подсетио је Драган Станић, председник Уређивачког одбора, изнела је Матица српска још 1990. године, свесрдно је прихватила Српска академија наука и уметности, па су две установе заједно радиле на утемељењу овог пројекта чак и у временима, током деведесетих, када је или пристизала веома мала финансијска подршка или је уопште није било. У таквим условима, када српска енциклопедистика никако није успевала да обезбеди изразитију, не само финансијску, него ни политичку подршку, протекло је много времена док се није направио први озбиљнији помак. Тако је тек у децембру 2005. године Скупштина Републике Србије донела Закон о „Српској енциклопедији”, чиме је дат знак за полазак овог великог каравана.

Идеју о националној енциклопедији општег типа формулисала је српска научна заједница окупљена око две, у научном смислу најизразитије установе које Срби имају: око Матице српске и Српске академије наука и уметности, а њима се, по слову закона, придружио и Завод за уџбенике као извршни издавач и драгоцена логистичка подршка овог пројекта. Ове три установе су сасвим довољне за неопходну и ефикасну организациону мрежу која омогућује настанак „Српске енциклопедије”. Ипак, због своје сложености, овај подухват не може да се изведе без шире друштвене, а нарочито државне подршке: неопходна је, дакле, јасна политичка воља и стратешка процена да је за опстанак српског народа у овом модерном и постмодерном добу неопходно знање, и то оно утемељено у врхунским достигнућима науке, а изложено у облику сажетог и језгровитог енциклопедистичког излагања. Зато, наглашава Станић, „Српска енциклопедија” није тек једна од књига међу књигама, него је то књига над књигама, а она нам помаже да развијемо неопходне облике језичке, националне, историјске, политичке и духовне самосвести.

О националној енциклопедији, наглашава Станић, требало би сви да бринемо: не само установе које овај пројекат изводе, не само српска научна заједница која обезбеђује врхунски научни ниво ове публикације, него и српска друштвена и политичка заједница која мора бити свесна колико је реч о осетљивом и суштински важном подухвату без којег нема озбиљне и зреле нације.

З. Р.


Коментари4
7e54b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Пера Геније
Тешко оном ко учи из холивудских филмова, ТВ серија и Википедије.
Deda Djole
Danas, kad na ekranu imam "Krstaricu", "Google" i "Wikipediju", sve redje vadim enciklopediju iz ormana.
pozdrav zdravo
Суштина је овде: (1) огледало друштва у којем настаје, (2) однос јавности, пре свега, научне, према таквом пројекту, (3) однос оних који у држави воде научну, културну и просветну политику. Преведено на другачији језик то су 3 стуба на којима почива власт, одн. 3 извора за прикупљање информација (лаичка и стручна јавност и држава). Само је питање чему Архив Србије и др. светски архиви где је података на милионе страница. ))):
stanislava n.
Bravo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља