петак, 24.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:28

Имамо ли титовски одговор на украјинску кризу

Аутор: Ј. Церовина, Б. Баковићсреда, 26.03.2014. у 15:00
Руси на Криму прате говор Владимира Путина (Фото Бета)

Нова влада Србије ће врло брзо морати да покаже колико ће бити отпорна на притиске споља. Партнери и са Истока и са Запада сигурно неће чекати оних уобичајених сто дана који се дају новим владама да се упознају с послом, него ће је, према свим оценама, пожуривати да се изјасни о припајању Крима Русији. Једино за сада Запад инсистира на томе јавно. А према већини оцена, децидирана подршка било којој страни је за Србију – лоше решење.

Сажео је то претходног викенда и кандидат за новог премијера Александар Вучић реторички питајући на конференцији за новинаре: „За коју политику мислите да би била боља? Хоћете да уведемо санкције Русији, да кажемо да подржавамо нарушавање територијалног интегритета, чиме бисмо се одрекли Косова, или да окренемо леђа Европској унији?”

Одговор се чини једноставним – ништа од тога. То очигледно мисли и председник Србије Томислав Николић који је јуче у Панчеву рекао да Србија не треба да се меша у свађе великих земаља, већ да се фокусира на сопствени развој, вероватно у овом тренутку посебно задовољан што нема извршне ингеренције, па „врућ кромпир” звани Крим може мирне душе да препусти будућој влади.

Николић је прецизирао да до формирања нове владе у Србији нема никога ко би могао да изнесе званичан став државе према дешавањима у Украјини и на Криму, „који би обавезивао на било који начин”.

„Устав је потпуно јасан, ја могу да имам своје мишљење о томе, али влада води спољну и унутрашњу политику. Мислим да ћемо морати да имамо легално изабрану владу да бих с премијером могао да разговарам о томе”, објаснио је Николић, додајући да ако наредне недеље буде одржана седница Генералне скупштине УН о ситуацији на Криму, Србија неће моћи да има представника који би могао да изнесе њен званични став.

Да ли ће Србија, кад изабере нову владу, моћи да не изабере страну у најновијем сукобу Запада и Истока? Можда би на ово могао да одговори министар спољних послова у техничкој влади Иван Мркић, који је прошле недеље истог дана примио на њихов захтев шефа делегације ЕУ у Србији Мајкла Давенпорта и руског амбасадора Александра Чепурина. Давенпорт је неколико дана касније изјавио да се у ЕУ очекује да земље кандидати за чланство подржавају ставове ЕУ што се тиче спољне политике. Када је реч о Србији, он је у обзир узео и чињеницу да ће наша земља следеће године председавати ОЕБС-ом и навео да се очекује да ће Србија „схватити ову кризну ситуацију” у Украјини.

Такве поруке и оне као кад амерички амбасадор Мајкл Кирби у интервјуу за „Политику” поручи нека Србија одлучи где припада, још се, изгледа, у владајућим круговима не тумаче као притисци на Београд. Тако је председник Николић јуче изјавио да са њим нико из света није разговарао о томе да Србија промени свој однос према Русији и да претпоставља да није било притисака ни на владу. Он сматра да не би било ни корисно да неко са Запада са њим разговара о тој теми, јер „Србија има свој пут и не жели да изабере било коју страну тако што би угрозила своје односе са другом”.

„Србија не дели свет на само две силе или само два блока. Свет је велик, разнолик, шарен. Србија свуда има пријатеља. Велики нека се свађају, ми морамо да се развијамо”, рекао је он, додајући ипак да у свету, због догађања на Криму, постоји нова ситуација, „вероватно нова и у односу на Косово”, и сигурно ће многи желети да Србија „подржи њихову идеју”.

Али, без помињања Косова се не може ни говорити о Криму, рећи ће у Демократској странци Србије, која је, чини се, пропустила прилику да користећи кримски проблем промовише своју идеју политичке и војне неутралности. Потпредседник странке Слободан Самарџић не слаже се с тим утиском, наводећи да су говорили о томе, али да њихове изјаве нису добиле пажњу медија. Он појашњава да политичка неутралност не значи политичку пасивност, то јест незаинтересованост за збивања у свету како се то често у медијима интерпретира, и да ДСС има сасвим јасан став шта Београд треба да чини.

Указујући на историју сецесије Косова и да је, када се пореди са Кримом, реч о два различита случаја, Самарџић истиче: „Под број један, Београд би требало да Запад подсети на Косово. Ко год се отцепи и питају нас шта је, ми ћемо рећи: онај ко је допустио отцепљење Косова, треба да ћути о отцепљењу било чега другог. Ако хоћете да исправите оно што је Крим урадио својим референдумом, онда морамо да отворимо питање Косова. Не бих се изјашњавао са ’да’ или ’не’ само за кримски случај. Јер, кримски случај је у међународном праву последица косовског случаја.”

Саговорник „Политике” упућен у збивања у дипломатским круговима у Београду истиче да Србија неће имати простора да се не изјасни. Како наводи, јед и горчина Запада што не могу ништа да учине Русији претвориће се у притисак на слабе и немоћне земље попут Србије да се сврстају уз њих. Тако ће се и Србија наћи у парадоксалној ситуацији да мора да се јасно определи, иако у кримском проблему од ње свакако ништа не зависи.

„То што сада наши купују време сасвим је разумљиво. Али, под притиском ћемо рећи да немамо избора, па ћемо се изјаснити, а најгоре за једну земљу јесте да каже да нема избора. Избора увек има. Нама у овој ситуацији не треба да се сврставамо уз некога, јер нема ничег доброг у томе. Као што рече професор Предраг Симић пре неки дан, нама је потребно неко решење попут оних какве је имао Тито, али сумњам да ћемо га сада наћи”, истиче наш извор.

И Александра Јоксимовић из Центра за спољну политику сматра да ће бити притисака на Србију да се јасније одреди према Русији у овом конфликту, поготово ако украјинска криза настави да се заоштрава. Како је рекла за Радио Слободна Европа, очигледно је да ће Србија покушати да заузме некакав неутралан став, али „без сваке дилеме ће у том контексту бити очекивања да ће се приклонити ономе чему декларативно тежи, то јест да ће се приклонити ставовима Европске уније”.

Душан Рељић, шеф бриселске канцеларије немачког Института за међународне односе и безбедност, сматра да Србија неће бити под великим притисцима, а ако и буде морала да се одреди, одлука јој не би тешко пала. Како истиче за Радио Дојче веле, потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, Србија се обавезала да своју спољну политику прилагоди ставовима који се утврде у Бриселу.

„Други разлог због којег мислим да Београд неће имати проблема да се не сложи са анексијом Крима, јесте тај да, као и у случају са Грузијом, када Србија никада није признала отцепљење двеју области од те земље, Србија остаје, колико ја могу да проценим на основу изјава у Београду, при ставу да једнострана отцепљења не могу да буду прихваћена. Тај став произлази из односа Београда према отцепљењу Косова и због тога је разумљив”, истиче Рељић који верује да неће бити тако изражених притисака на Србију и због тога што она није толико битан међународни чинилац да би у овим тренуцима кризе и Брисел и Москва обраћали посебну пажњу на ставове Београда.

Душан Лазић, члан Форума за међународне односе Европског покрета у Србији и дугогодишњи дипломата, сматра да је сада време за интензивну дипломатску активност наше земље, да о овој теми разговарамо и са Русијом и са Западом и да им објаснимо позицију у којој се налазимо.

„Западу треба да кажемо да настављамо евроинтеграције, да ту немамо никакве дилеме, да наша политика од тога не одустаје. Истовремено, Русији, са којом смо блиски и историјски и културно и економски, треба да укажемо да не би требало да се љути, што нисмо подржали присаједињење Крима Русији, јер то не значи да је наша политика антируска. Треба једном вештом дипломатском активношћу све то да повежемо. Знам да је ово лако рећи, а тешко у пракси остварити, али нам нема друге. Ако они то схвате, верујем да ће избегавати неке јаче притиске на Србију”, оцењује Лазић.


Коментари85
19b29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dobar Predlog!!
Ako svu ovu energiju koju imate za komentare usmerite za dobrobit zajednice, onda nam nema vise krize. Posle reci trebalo bi uvek da slede dela. Mnogi ocekuju od drzave nesto a gledaju da je zakinu na svakom koraku. Prema drzavi se treba odnositi domacinski, ako ne das drzavi ne mozes nista ni dobiti. Pozdrav i na Posao.
Gradimir Ilić
Moj predlog je da nova vlada Srbije formuliše svoj odgovor na ovo i druga tekuća pitanja. To neće biti lako, ali to je njihov posao za koji su dobro plaćeni! Gradjani će imati priliku da daju svoje ocene na narednim izborima. To je demokratja. U medjuvremenu treba traziti od političara da rade na resavanju problema i onda glasati na osnovu njihovih rezultata a ne slatkih reči. Problema ima jako mnogo, ali dužnost glasača je da nateraju političare da srede državu, ili da daju drugima tu šansu.
Sosa iz dijaspore
@ Dijaspora Okoreli Vidim da si Albanac. Da ti lepo odgovorim. Da pogledamo malo katastarske knjige sta oni kazu cija je koja zemlja. Rec METOHIJA znaci crkveno imanje. Tito je nakon II Sv. rata zabranio Crnogorcima i drugim Srbima da se vrate na svoja imanja. Mnoga od njih dobili su od kralja preziveli solunski borci. Ne znam jos uvek zasto je Tito to radio. Vlada ce nam istorija dati odgovor i na ovo bitno pitanje. Jer je tim cinom zatvorena mogucnost za prirodnu obnovu srpskog stanovnistva, a nelegalnim naseljavanjem, bez kontrole, narocito posle bombardovanja NATO, promenila se demografska struktura KiM. Uz to, medjunarodna zajebnica je gledala kroz prste akcijama pogroma i proterivanja srpskog stanovnistva ciju godisnjicu smo ovih dana imali. Unistavani su zivoti, i sva imovina ukljucujuci i silne srednjovekovne crkve i manastiri, da bi se satrao svaki trag. Evo danas, i Obama laze o nekakvom referendumu na Kosovu. Sta reci a ne zaplakati. Ali, kolo srece se okrece... Pozdrav
Ivan Karamazov
@ProPolitikin Hrvat Zivim na zapadu 30 godina, u akademskom okruzenju. Tito i Cercil uzivaju veliku ugled u toj sredini. Valjda je Cercil merodavniji da da ocenu Tita vojskovodje I drzavnika, od onih na koje se Vi pozivate. Istorija je naucna disciplina, ne rekla kazala. I jos jedna stvar, Britanska kralice se ne srece sa diktatorima.
Ivan Karamazov
Zivim na zapadu 30 godina, u akademskom okruzenju. Tito i Cercil uzivaju veliku ugled u toj sredini. Valjda je Cercil merodavniji da da ocenu Tita vojskovodje I drzavnika, od onih na koje se Vi pozivate. Istorija je naucna disciplina, ne rekla kazala. I jos jedna stvar, Britanska kralice se ne srece sa diktatorima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља