понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.03.2014. у 15:00 Зоран Ћирјаковић

Гледаоце на Западу не интересује Крим

Иако Британци нису били у авиону, на Би-Би-Сију је ударна прича о несталом авиону (Фото Ројтерс)

Крим се неочекивано брзо и лако отцепио од Украјине. Али подједнако велико изненађење представља и брзина којом је прича о новом руском региону нестала из утицајних глобалних медија. Само недељу дана пошто смо слушали спекулације о наставку хладног рата и подсећања на број нуклеарних бојевих глава, на Си-Ен-Ену и Би-Би-Сију догађаји везани за кризу на флуидној граници Украјине и Русије преселили су се у другу половину емисија, после реклама, тик уз вести о епидемији вируса еболе у Гвинеји.

Од телевизија које су гледане широм света, догађаји на Криму значајније место имају само на „Раша тудеј” (РТ). Али, за РТ Крим је домаћа вест. Уредници утицајних западних медија се изгледа слажу са ставом који је изнео Барак Обама – колико год да је велика и да делује опасно, Русија је регионална сила која не може да угрози западну доминацију, она је много више непријатност него претња. Према овом схватању, преузимање Крима је израз руске слабости, а не снаге.

Бар у САД, незаинтересованост за догађаје на периферији Европе деле и гледаоци кабловских канала вести. У периоду од 8. до 18. марта највећи раст гледаности је имао ултраконзервативни „Фокс њуз”, који је од јутра до мрака извештавао о мистериозном нестанку малезијског „боинга 777”. Добро је прошао и амерички Си-Ен-Ен (битно другачији од „интернационалног”, који можемо да гледамо у Србији), коме је гледаност скочила чак 60 одсто пошто су извештаје из Украјине и Русије скоро у потпуности замениле приче везане за „агонију лета МХ370”. Од станица које 24 сата дневно емитују вести, пад гледаности је забележио само МСНБЦ, једина телевизија која је наставила да покрива догађаје везане за референдум на Криму.

Иако недељама није било вести о несталом авиону, ова споровозна епопеја је заокупила пажњу и високомобилних становника богатог Запада и људи на све богатијем Далеком истоку. Телевизијске екипе су брзо пребачене из Кијева и Крима у Малезију, Кину и Аустралију. Иако на „дугачком и тихом лету смрти” није било Британаца, чак је и за Би-Би-Си приоритет постало интервјуисање рођака људи који су погинули у претходним авионским несрећама и убацивање телевизијских екипа у војне авионе и бродове који трагају за олупином на неким од најизолованијих делова планете.

И на Си-Ен-Ену и Би-Би-Сију прича о Криму је постала прича о природном гасу, санкцијама, Путину и Обами, без извештаја са терена. Покривање „украјинске кризе” се углавном свело на гостовање експерта и пензионисаних америчких дипломата, који су, практично, одговарали на три иста питања: шта треба Обама да уради како би Путина анексија Крима што више заболела, а да при томе економски бол не осете амерички пријатељи који зависе од руског гаса? Како ће Обама одржати на окупу европске савезнике и партнере? Да ли ће се Путин зауставити на Криму?

Реторике налик хладноратовској је највише било у Си-Ен-Еновим емисијама „Аманпур” и ГПС, омиљеним медијским свратиштима глобалног политичког и аналитичарског џет-сета. Домаћин ГПС-а је Фарид Захарија, натурализовани Индијац чији су ставови непогрешиво у складу са доминантним размишљањем у вашингтонским коридорима моћи. Увек напирлитани педесетогодишњи метросексуалац са уснама налик Џегеровим, овај телевизијски професор међународних односа је постао истовремено и водећи коментатор и миљеник америчког спољнополитичког естаблишмента.

Претходних недеља Захаријини гости су Путина редовно представљали као „егземпларног империјалисту и егземпларног диктатора”, истицали да „Руси никада нису разумели Косово” и понављали да је „руска агресија произвела проблем” у Украјини. Једини коме је Захарија дао прилику да се не сложи јесте Стивен Коен, професор емеритус руских студија на Њујоршком универзитету и на Принстону.

„Путин није разбојник. Он није неосовјетски империјалиста. Он чак није ни антиамериканац. Он јесте снажно, историјски проруски оријентисан”, рекао је Коен и понудио аналогију. „Шта би се десило да се руска моћ изненада појави у Канади или Мексику и да (ове земље) реше да се прикључе Путиновој Евроазијској унији или његовом војном блоку? Амерички председник би сигурно реаговао бар онолико насилно колико Путин.”

Нажалост, мало је вероватно да ћемо на некој телевизији ускоро чути контрастав усамљеног професора. Већ недељама је изложен медијском линчу који неодољиво подсећа на сатанизацију активиста и интелектуалаца који су се противили бомбардовању Србије 1999. Назван је и „Путиновим америчким апологетом”, што је у америчком политичком жаргону једна од речи које су резервисане за најгоре од најгорих – оне који негирају холокауст.

Ипак, питање је ко уопште жели да слуша професора Коена и оне који га клевећу. Није реч само о САД. Центар купохоличарске планете се већ деценијама помера на Далеки исток и свађе око европских граница многима делују анахроно и досадно, као прича из неке далеке и све мање важне провинције.

Чини се да је створен консензус незаплашених и незаинтересованих гледалаца. Изузев у земљама које већ имају или ускоро могу да добију „свој Крим”, глобална публика је гласајући својим даљинским управљачима показала да дели став америчког председника – Русија је, за разлику од покојног Совјетског Савеза, велика земља али мала сила. Време ће показати да ли су били у праву.

Коментари14
00758
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

srbin shabanesku
pa sta ako ih ne interesuje?
Sergij Minakov iz Moskve
"Gledaoce na Zapadu ne interesuje Krim". Hm... Da li znate, zašto? Čekali su velikog šoua sa morem krvi, bombardovanjima, izbeglicima, zverstvima ruskih varvara. Ono što je zanimljivo da gledaju na TV-u sa pivom u ruci. Kao što je to učinilo sa Libijom, Irakom i dr. А ovde sve je bilo mirno, ljudi su živi i radosni, nije bilo krvi i vatre. Ruski varvari su pokvarili šoua. Treba da ih kaznimo sankcijama.
zakasnelo otkrivanje Amerike
Normalni ljudi se najvise interesuju za sudbonosne dogadjaje koji i njima mogu da se dese. To je prirodno. U danasnje vreme svaki prosecan Amerikanac moze da se nadje u avionu koji ne stigne tamo gde se uputio. To se u Americi vec desilo i verovatno ce se opet desiti, pre nego u bilo kojoj drugoj zemlji. Amerikanci su toga svesni i zato je njima sudbina ovog aviona vaznija od Krima jer oni masovno putuju avionima. Njima Krim nista ne znaci niti im je neko znanje o Krimu potrebno. Tamo negde u belom svetu dva jarca se sudarila na brvnu. Koga to interesuje?
srpska paranoja i americka nezainteresovanost
Naravno da ih ne interesuje Krim. Ne interesuje ih ni Kosovo, ni da li je Obama lagao ili nije. Ne interesuje ih nijedna tema naduvana paranojom i mrznjom u dalekom i beznacajnom svetu. Ali srpski paranoid ce njihovo neinteresovanje uvek videti kao njihov strah da kazu sta stvarno misle. "Ne smeju ni da pisnu." Tako bolesni Srbi poznaju Ameriku. U stvari, paranoja je "otmena" bolest u Srbiji a od nje boluju samo neobrazovani i formalno poluobrazovani koji u malom prstu drze sve znanje potrebno da bi se razumela svetska politika. I pisu glupave i bolesne komentare po novinama.
@ Slovenski Slavenko,
budite jasniji, po bogu. Sta hocete da kazete ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља