среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:19

Ретка законодавна иницијатива посланика

Аутор: М. Чекеревацпонедељак, 30.07.2007. у 20:32
Скупштинска сала (Фотодокументација "Политике")

Иако се скупштина обично назива и законодавним телом, једна од најчешћих примедби критичара парламентаризма у Србији односи се на чињеницу да посланици углавном гласају за предлоге владе, а ретко показују иницијативу и сами предлажу законе. Међутим, пракса показује да и када су то чинили, такви покушаји су углавном завршавани неуспехом.

Тек у новембру 2005. године Народна скупштина Србије усвојила је први закон од враћања вишестраначја, чији аутори су били посланици. То је био Закон о државној ревизорској институцији. Остали законски предлози посланика, а било их је доста у свим досадашњим скупштинским сазивима, углавном су одбацивани, пошто би влада препоручила парламенту, уз образложење, да их не усвоји. Исту судбину су имали и предлози опозиционара и припадника владајуће већине с тим што би влада, понекад, нека од решења из посланичких предлога закона уврстила у акта која је она припремала.

Закон о државној ревизорској институцији био је заједнички пројекат радне групе, коју је формирао Одбор за финансије, а у којој су учествовали представници свих странака. На овом акту радило се врло озбиљно, неколико месеци и уз "консултовање" сличних закона развијених земаља, да би, на крају, он добио потврду и у парламенту. Нажалост, до дана данашњег немамо савет државне ревизорске институције, који је морао бити формиран шест месеци после усвајања закона, а који је изузетно важан у борби против корупције. ДРИ није изабрана, иако је Уставни закон налагао парламенту да тај посао уради на првој седници после избора владе, а из посланичких група, које треба да предложе кандидате, објашњено је да посао отежава недостатак квалификованих кадрова. Кажу, ако им је веровати, да ћемо ревизора добити на јесен.

Посланици су, до сада, доставили парламенту неколико предлога закона, а, судећи по мишљењу које је влада дала о њима, ни они неће бити усвојени. Радослав Јовић, посланик владајуће коалиције из СДПО-а, доставио је још у априлу два законска предлога – о материјалној заштити материнства и биолошкој обнови становништва Србије и о хитном санирању последица загађења животне средине комуналним отпадом. Јовић је предложио додатна права на материјалну и здравствену заштиту жена и породице која се стичу по основу рађања, па би мајка четворо живо рођене деце имала право на национални додатак за материнство, као и на потпуну здравствену заштиту. Ово право би мајка, према Јовићевом предлогу, изгубила уколико би напустила децу, или, уколико, по оцени социјалних установа, несавесно обавља материнску дужност, али би, у том случају, додатак примао отац. Јовић је у образложењу навео, да би доношење овог закона било у функцији физичког обнављања становништва с обзиром на "белу кугу" која хара Србијом.

Влада је, међутим, предложила парламенту да овај Јовићев закон не прихвати, објашњавајући да су мере популационе политике регулисане Законом о финансијској подршци породици са децом, а, осим тога, "у припреми је и Предлог стратегије подстицања рађања, која, поред ублажавања економске цене подизања детета (директне и индиректне финансијске подршке мајкама и породицама са децом) садржи и друге циљеве а крајњи је стварање одрживог демографског развоја Србије." Подсећамо да је пре десетак дана влада одбацила амандман Жарка Обрадовића (СПС) о укидању, или бар смањењу стопе ПДВ-а на опрему за бебе, да би, после писма патријарха Павла са истим предлогом, обећала решење овог питања. Ни Јовићев закон о комуналном отпаду није добио "зелено светло" уз слично објашњење да влада ради "свеобухватне законе из области заштите животне средине".

Рајко Баралић (СПС) поднео је, такође, два законска предлога. Баралић је тражио да се формира Апелациони суд у Чачку, који би обухватао подручја окружних судова у Чачку и Ужицу, који сада потпадају под надлежност Апелационог суда у Краљеву. Влада је предложила скупштини да не прихвати Баралићев предлог, објашњавајући да апелациони судови још нису почели да раде, те да ће "предложено решење бити размотрено у поступку доношења закона, којим ће се ускладити организација и надлежност судова са Уставом". О другом Баралићевом предлогу влада се још није изјаснила, а Баралић тражи хитне измене Закона о јавним набавкама и предлаже да се "средства и опрема за противградну одбрану изузме из процедуре која се примењује код других јавних набавки, за шта, иначе, постоји законска могућност." Баралић је навео какве је штете пољопривреда претрпела само ове године због лоше организације противградне одбране.

Посланици Савеза војвођанских Мађара, предложили су измене Закона о радиодифузији, по којима би се из обавезне приватизације изузели медији који емитују програм на језицима националних мањина. Влада се о овоме није децидирано изјаснила, већ је дала подуже објашњење, наводећи, између осталог, да је овде "реч о осетљивој материји, потребно је свеобухватно решење за медије који емитују програм на језицима мањина." Влада је навела и да су потребне детаљне консултације, после којих би проистекао предлог решења за ове медије, те да би измене закона требало донети пре истека рока за приватизацију, односно пре краја 2007. године.

Ово су само неки од закона, које су посланици до сада предложили. У прошлом сазиву, на пример, остао је у наследство садашњем, Предлог закона о одликовањима, који је поднео Предраг Марковић, тадашњи председник парламента, али и Предлог закона о државном фонду за АП Косово и Метохија, који су, заједно, поднели посланици Душан Пророковић, Вуко Антонијевић и Владимир Милентијевић, сви из ДСС-а, Томислав Китановић (СДПО), Мирослав Маркићевић (НС) и Звонимир Стевић (СПС).

Један од најбољих посланичких закона, који је такву оцену добио и од тадашње владе, био је Предлог закона о проглашењу сирка за елементарну непогоду, који је припремио и изванредно га бранио на седници Лазар Марјански (СРС). О овом закону се расправљало 2003. године, а Марјански је имао свеобухватно објашњење зашто је овај закон потребно усвојити, уз стручне анализе колико је ова коровска биљка штетна за усеве. Тадашњи министар пољопривреде Стојан Јевтић је закон похвалио, али он није усвојен, а Јевтић је објаснио да није могуће донети закон само о сирку, мада он наноси највећу штету, јер је, готово, неуништив, те да се мора пронаћи неко свеобухватније решење.

Коментари0
e6de8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља