петак, 05.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 29.03.2014. у 21:57

Без посла, школе и перспективе

Незапосленост међу младима у земљама бивше Југославије не само да је међу највећима у Европи,него и највећи број младих незапослених лица не похађа обуке, нити се додатно образује како би стекли шансу да промене свој тренутни статус. У Србији данас половина младих од 15 до 24 године нема посао, а 25,1 одсто њих осим што је незапослено – не иде ни у школу, показују подаци Министарства омладине и спорта. Истовремено, у Европској унији незапослено је око 23 одсто младих од 15 до 24 године, док је 13 одсто оних који нису наставили школовање нити похађају неке додатне обуке и курсеве.

Подацима о броју незапослених и беспослених младих треба додати и чињеницу да је у Србији за последњих пет година за четвртину порастао број малолетних лица којасу починилакривична дела.

Стручњаци се слажу у једном – у борби за пуко преживљавање последњих петнаестак година, некако смо „затурили” младу генерацију: они који нису отишли ван земље дочекују чак и четрдесете у родитељском дому, празног новчаника, узалуд чекајући на посао... За велики број њих, васпитање је уместо школе и породице преузела улица и то у све ранијем добу, најчешће чим заврше основну школу.

Људи од ауторитета зато сматрају да је једна од најуспешнијих мера за склањање младих с улице увођење обавезне средње школе, која им може понудити простор и активности да се попуни време које се данас радије проводи у кафићима или испред рачунара и телевизора. Међутим...

– Влада је усвојила Стратегију развоја образовања Србије по којој макар трогодишња средња школа мора да буде обавезна за сву децу. Међутим, да би се то реализовало у пракси, неопходно је да се промени Устав, у којем пише да је само осмогодишње основно образовање бесплатно и обавезно. Ја се надам да када то питање дође на дневни ред ова тачка неће бити спорна – каже за „Политику” проф. др Иван Ивић, један од наших највећих ауторитета у образовању и један од твораца овог документа.

Како објашњава, основна идеја је да свако добије минимално професионално образовање и да се тако повећају шансе за запослење, односно да се на тај начин подигне и образовни ниво нације, што је идеја која одавно доминира Европом.

– Школа сигурно игра и улогу социјалног амортизера јер се млади склањају с улице, заузети су, нечим испуњавају време чак ни када не уче... Имали смо пре неколико година случај да је министар продужио школски распуст због грејања за месец дана, а малолетнички криминалитет се повећао за 50 одсто! Значи дупло више је било малолетничког криминала јер су млади били ван школе – указује наш саговорник.

Други проблем је што у школама више нема, као некада, разних секција, ваннаставних, слободних, изборних активности и то је мера која је такође записана у Стратегији као нешто што се мора променити и применити у школама у Србији, увођењем спортских, хуманитарних, еколошких активности...

– То не значи да треба само да их затворимо у школе као у неки резерват и да не раде ништа, иако и то већ има неку функцију, него да им се понуде разноврсне активности и да свако бира оно што му одговара. Ево још један пример – школа „Светозар Марковић” у Врању има велико двориште и онда је некоме пало на памет да изгради кошаркашко-одбојкашко игралиште и постави огромне рефлекторе. И, шта се догодило? Буквално су се испразнили околни кафићи у којима су до тада проводили време и радили свашта јер су имали могућности да се баве спортским активностима, пошто је терен био отворен за младе до 23 часа – каже др Ивић.

Хуманитарни рад такође није нешто по чему су млади у Србији познати, додаје, а управо тај рад с болеснима, старима, социјално угроженима у многим земљама је веома развијен јер има васпитну функцију, суочава младе са животом, да схвате да и они могу да помогну некоме...

Празнину после завршене школе покушава да попуни и Министарство за омладину и спорт, које је за последњих неколико година основало 145 канцеларија за младе широм Србије.

– Положај младих у Србији још је далеко од задовољавајућег и зато је започет рад на изради пројекта у циљу добијања подршке из претприступних фондова ЕУ, а који се односи управо на повећање запошљивости младих, омогућавање праксе и стажирања и развој сервиса у канцеларијама за младе који треба да обједине услуге из области каријерног информисања и саветовања на једном месту – каже за наш лист Снежана Клашња, помоћник министра за омладину у Министарству омладине и спорта.

Наиме, Европска комисија је прошле године усвојила програм усмерен ка смањењу незапослености младих широм Европе. Снежана Клашња објашава да је то механизам који настоји да обезбеди свим млађима од 25 година квалитетна радна места, стажирање или образовање у року од четири месеца после завршетка школовања или престанка посла, као и да се до 2014. пронађе посао за два милиона незапослених младих Европљана. Нови програм, који ће свака држава чланица прилагодити сопственим потребама, зове се „Гаранција европској омладини”.

– Финска је својим системом гаранција показала добре резултате. Према подацима Европске фондације за побољшање животних и радних услова, 2011. године је 83,5 одсто младих незапослених Финаца посредством овог система добило посао само три месеца од регистровања на тржишту рада. Када је реч о државама бивше Југославије, највећи број младих заиста и јесте у тзв. NEET (notineducation, employmentortraining) категорији јер не само да је незапосленост међу највећим у Европи, него и највећи број младих незапослених лица не похађа обуке, нити се додатно образује како би стекли шансе за побољшање ситуације и промену статуса – каже Снежана Клашња.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Више од 3.000 младих истраживача Србије

Србији недостају и масовне организације за младе, какве су некада, без обзира на идеолошки предзнак,уједињавале на стотине хиљада младих. Данас најмасовнији волонтерски сервис су Млади истраживачи Србије са око 3.000 чланова.

Бојан Бероња, координатор међународне размене волонтера у МИС, каже за наш лист да се у последњих 37 година, колико постоје МИС, у волонтерске и истраживачке пројекте укључило више хиљада људи.

–Онима који нам данас захваљују на томе што смо им омогућили да се развију као личности говоримо да су они искористили шансу који нажалост многи не искористе, иако је она свима подједнако понуђена – каже Бероња.

На наше питање како преполовити број младих који се не школују, а немају ни посао, Бероња одговара да је то проблем који се мора решавати системски – што значи да се не бринемо пред сваке изборе да ли ће постојати министарство омладине или да ли ће се поштовати и развијати стратегија за младе.

–Узмимо на пример програм међународне размене волонтера, којим се бавимо 25 година уназад. Многи наши партнери из западне Европе имају државу као стратешког партнера. Значи, да би се ове цифре преполовиле, потребни су постојани програми, размена искустава и свеобухватне стратегије – мишљења је Бероња.

С. Г.

Коментари23
b3d29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

braniskava nikolic
Обавезна средња школа је даље гуеање деце у ограде. Шта после средње школе? Мораће сви да заврше факултет? Било би корисније да децу оспособљавамо за живот, од чега су незамисливо далеко. Да могу да се суоче са препрекама које их свакако чекау. Наша деца не прелазе улицу сама, не купују у продавници сама. Плашимо се тамо неког, а он је можда исто тако чуван, па када је мало порстао "упуштен".шкое би требало да направе план рада са родитељима на освешћивању, а са децом на усмеравању и социјалном сазревању. Није нормално да је за шеснаестогодишњака ударна вест дана да се нека певачица "Смувала", а да нема појма шта се приказује у НП. деца су престала да се друже међусобно, не разговарају и када су заједно. На свако питање најчешће одговарају са "незнам ја то".
dragan d
gde su onih 500.ooo radnih mesta sto je ds obecao,bitno bi se nezaposlenost smanjila.i opet su presli cenzus.malo je ovom narodu svega i jos ima onih koji zele da ih ds dokrajci.
KOMUNISTA Uvek
Podrzavam ideju i mislim da je dobra. Treba omoguciti i onima koji zele i visoko obrazovanje dostupnim. Ali? Da ovo ne bude samo mamac da i KiM prodju mimo Ustava Srbije u buduce?!
dr no
Kako je tužno čitati sve ove komentare kji su protiv, tobože ljudsko pravo je neučenje, tobože ko će ostati na selu... A ko je sada ostao na selu, zar već nije očigledno da obrazovan seljak sa srednjom poljoprivrednom proizvodi više i bolje od neobrazovanog samoukog koji prska odokativno... A sva ta deca od 16 godina koja odluče da ne uče, od čega će da žive, od socijalne pomoći? Koji to poslovi i radna ,esta danas omogućavaju nekvalifikovanim radnicima da žive od svog rada? Sve sam očekivao, ali da će se ovoliko ljudi javiti da podrži neučenje i neobrazovanje i nenanpredak... Naravno da je ovo težak, komplikovan projekat, ali srednja škola, makar i trogodišnja, je NEOPHODNI MINIMUM za život čoveka u 21. veku u Evropi, a oni koji savetuju suprotno samo guraju mlade gradjane Srbije da za 15-20 godina budu jeftina fizička radna snaga bogatijih i pametnijih sugradjana...
Драгана .
"Онима који нам данас захваљују на томе што смо им омогућили да се развију као личности говоримо да су они искористили шансу који нажалост многи не искористе, иако је она свима подједнако понуђена", каже Бојан Бероња, координатор међународне размене волонтера у МИС. Није она свима подједнако понуђена, кампови и волонтерске размене које МИС нуди коштају поприлично. Само чланство се ваља платити неколико хиљада динара, доста волонтерских кампова има одређену "накнаду" коју волонтери плаћају, а, уколико сам добро обавештена, она обично излази око 150-200 евра, затим: Трошкове пута, визирања и сл. сносе сами волонтери, што за неке "домаће" кампове (у Србији или региону) можда и није толики издатак, али, уколико млади пожеле неко међународно искуство - па, рецимо да им је потребна мало јача финансијска подршка - или то, или да волонтирају и "размењују се" у кругу од неколико стотина километара од њиховог места становања.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља