понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:54

На обелиску Покрета несврстаних потписани само цртачи графита

Аутор: Никола Белић, Далиборка Мучибабићнедеља, 30.03.2014. у 11:23
Фото Мики Величковић

Обелиск посвећен Првој конференцији несврстаних земаља 1961. у Београду, постављен на узвишењу крај Бранковог моста на десној обали Саве, и овог пролећа је на подужем списку споменика ижврљаних графитима разних боја и потписима бројних „аутора” са спрејевима.

Али, нема оног најважнијег парафа – имена пројектанта овог обележја, који је на симболичан начин поздравио највише делегације земаља „трећег света” које су се први пут окупиле у тадашњој југословенској престоници.

Када је „Политика” 18. марта писала о ружењу овог споменика на савској „капији” старог Београда, навели смо да је његов пројектант сликар и архитекта Синиша Вуковић. Тај податак се чинио неспорним, јер Вуковићево име се помиње у многим чланцима о обелиску несврстаних, а налази се и на интернет порталу „Београд”.

Међутим, нашој редакцији се јавила Љиљана Миленковић, супруга архитекте Душана Миленковића, тврдећи да је њен покојни муж аутор обелиска. Затим нам се обратио и архитекта и потписник бројних стручних чланака Милорад Јевтић. Он тврди да је обележје посвећено Првој конференцији несврстаних идеја његовог колеге Светислава Личине.

Миленковић је у време припрема главног града за долазак делегација 1961. био на челу пројектног тима у коме су била још тројица стручњака. Њихово задужење било је да учине све како би престоница „засијала” како доликује у време одржавања међународног скупа од кога се много очекивало.

– Тада је и рођена идеја о подизању споменика крај Бранковог моста. Мој супруг је тражио да обелиск изради од бакра или га бар њиме обложи, али тај предлог није могао да буде реализован. Његов тим имао је веома кратак рок да реализује све послове. Сећам се да је четворочлани тим архитеката даноноћно радио, пет дана готово да нису излазили из Скупштине града како би све било спремно за Прву конференцију несврстаних земаља. Оним што су урадили нарочито је био задовољан Кваме Нкрумах, председник Гане. Зато је после конференције супруга и мене позвао да дођемо у његову земљу, где смо ангажовани на остварењу неколико владиних пројеката – наводи Љиљана Миленковић, такође архитекта.

Да је обелиск на улазу у стари део Београда упечатљив траг тог времена, уверен је и Милорад Јевтић, који истиче да је ово знамење „већ више од пет деценија један од значајних просторних белега нашег главног града”.

– Идеју за обелиск и место где ће бити постављен дао је Светислав Личина који је већ имао искуства у подизању обележја – наводи Јевтић и подсећа да је професор Личина, између осталих дела, аутор Алеје заслужних грађана на Новом гробљу и новог здања Филозофског факултета „које у стручним круговима важи за најуспешније прилагођавање новог објекта наслеђеном архитектонском окружењу”.

Присећајући се тог времена, професор Светислав Личина истиче да је за уређење Београда био задужен пројектни тим на чијем је челу био Душан Миленковић.

– Осим њега, у Скупштини града смо готово без престанка пет дана радили Чедомир Белош, Вељко Деспотовић, касније познати сценограф, и ја. Свако је давао понеку идеју, а ја сам предложио да се на карактеристичној локацији на десној савској обали постави обелиск. С обзиром на то да смо били у великој журби, одлучио сам да употребимо два троугаона стуба за далеководе и да их спојимо, што и данас може да се примети када се погледа форма споменика. У наредним деценијама, било је измена боје и материјала којима је ово дело обложено, али су у основи остала та два стуба – каже Личина.

Да ли због брзине у којој су протекле припреме за Конференцију несврстаних или због колективног карактера ауторства, тек у Архиву Београда и Завода за заштиту споменика културе нема документације о знамењу у облику обелиска, које је већ више од пола века један од симбола главног града, а декорисано је и грбом престонице.

Највероватнији разлог одсуства званичне папирологије и пројектне документације јесте то што је, како тврде наши саговорници, обелиск био привремено решење које је касније требало заменити трајним спомеником.

За разлику од државе, чије је „златно доба” симболизовао у време кад је она била домаћин Прве конференције несврстаних земаља, обелиск није демонтиран. У 21. веку, на неколико дана му је „наденута” савремена симболика. Поводом месеца кампање борбе против ХИВ вируса, почетком децембра 2005. освануо је заоденут 27 метара дугачком репликом кондома.  

Стилизовани презерватив поставили су волонтери групе „Акт ап” која је деловала при Омладини ЈАЗАС-а. „Пројекат” је допуњен слоганом – „Ко са мном спава не боли га глава”.
Ова асоцијација претходно није добила одобрење Завода за заштиту споменика културе, па је комунална инспекција наложила уклањање платна, а тај посао извели квалификовани алпинисти.

Монтажни „двојник” на Тргу Маркса и Енгелса

Архитекта Живојин Кара-Пешић је у време одржавања Конференције несврстаних као студент Архитектонског факултета са колегом Димитријем Крсмановићем био на пракси у архитектонском бироу Александра Шалетића и Александра Петровића, који су се бавили ентеријером и мобилијаром.

Њих двојица су уочи конференције добили посао који је уговорио архитекта Бранко Бон: да Теразијски и Пионирски парк декоришу заставама земаља учесница и осмисле два обелиска, каже Кара-Пешић.

– Ми смо у консултацијама са Шалетићем и Петровићем разрађивали пројекат за обелиск на Тргу Маркса и Енгелса, данашњем Тргу Николе Пашића. То је заправо био монтажни објекат, чији је костур направљен од цеви какве су коришћене за градитељске скеле и пресвучен је саргијом. На рубовима конструкције постављено је неонско осветљење. То смо радили два месеца уочи конференције, а сама реализација обављена је у цајтноту, још нас је тих дана пратила киша. Чак се једном приликом обелиск запалио, вероватно од опушка цигарете. Вођена је и истрага како је дошло до тога – присећа се Кара-Пешић, додајући да је тај обелиск демонтиран чим је конференција завршена.

Ограда најбоља заштита

На свака два-три месеца обелиск посвећен Првој конференцији несврстаних од графита чисте градске службе, али по мишљењу оних који су задужени за тај посао најбоље би било да се постави ограда која би спречила „уметнике” са спрејевима да се приближавају постољу.

С обзиром на то да обележје није под заштитом Завода за заштиту споменика културе, евентуалне мере обезбеђења у делокругу су општине Стари град, на чијој се територији ово знамење налази.

– Одржавање споменика, спомен-плоча и скулптуралних дела, према званичној одлуци, подразумева редовно одржавање чистоће, негу зелених површина, контролу расвете, поправку прилазне стазе или пута и по потреби спровођење мера конзерваторске заштите споменика, спомен-плоча и скулптуралних дела. Стари град увек када је у могућности подржава овакве иницијативе. У овом тренутку, након смањења буџета за друго тромесечје, нажалост није у могућности да учествује у пројекту – навели су овој општини.

По мишљењу надлежних у Старом граду, постављање ограде око споменика покрај Бранковог моста требало би да подрже Завод за заштиту споменика Београда и градска управа.

Обасјани трећи свет

Главни град, чији је градоначелник у то време био Бранко Пешић, темељно се припремао за дочек делегација шефова држава и влада 24 земље учеснице конференције ванблоковских земаља, али и око 850 новинара из целог света, којима су обезбеђени, за то време, најсавременији уређаји и услови за рад у здању Дома синдиката.

Уочи овог догађаја који је трајао од 1. до 6. септембра 1961, изграђено је 40 нових улица, реконструисани су водовод и канализација, као и улично осветљење.

На Теразијама и другим трговима појавиле су се прве светлеће рекламе. Током трајања самита, и Калемегдан је био ноћу осветљен.

На уласку у Земун госте су дочекале заставе, а према писању „Политике”, на улазу у град био је, на неколико језика, исписан и незванични мото конференције – „Сви људи света хоће мир”. На путу до својих резиденција, лидере земаља трећег света дуж улица којима су пролазили поздрављало је мноштво окупљених грађана.

„На великом улазном порталу на Мостарској петљи стајао је амблем конференције висок 15 метара. На Дедињској звезди био је постављен триангл, симбол основних идеја конференције – мир, независност и равноправна међународна сарадња”, описивала је „Политика”.

У Пионирском парку, преко пута тадашње Савезне народне скупштине, у којој се одржавала конференција, уређена је „алеја нација”. На паноима дуж алеје исписани су подаци и информације о земљама учесницама.

Првог дана шестодневне конференције грађани су стајали у шпалиру дугом неколико километара и простор преко пута зграде Савезне скупштине био је испуњен до последњег места.


Коментари5
58742
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar M
Nije se tad zvala Savezna narodna skupstina vec Savezna skupstina.
Aleksandar M
Svuda kamere. U parkove, autobuse, tramvaje, trolejbuse, blizu spomenika, spomenika kulture, bitnih zgrada. Poostriti kazne za zvrljanje. To uglavnom rade praznoglavi klinci, pa treba kazniti roditelje po dzepu. Sramota je na sta nam grad lici. Pa nisu valjda "pisci" grafita jaci od drzave? Voleo bih da se ovaj problem resi. Znam da ce grafita uvek biti, ali ovo sada je nepodnosljivo.
sa strane
Slazem se ssa predlogom komentatora da treba sami da se organizujemo i dobrovoljno da se bacimo na ciscenje tih spomenika i sl. od ovakvih zvrljotina. Gradjani mog uda ponude besplatni rad, a grad i opstine neka daju materijal za ciscenje.
Dragan Pavlović
Sada su se svi svrstali.
Deda Djole
Vec duze vremena, nasa drzava je slaba, bez sredstava, skoro otsutna. Za mnoge stvari, kao sto su spomenici, parkovi, cesme, pa i zajednicka stepenista, ne treba racunati na drzavu. Resenje je da sami zasucemo rukave. Akcija. Sport. Bez mnogo price, just do it ! To ce stimulisati i druge

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља