недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.04.2014. у 22:00 Зоран Миливојевић

Задовољство као стрес

Илустрација Срђан Печеничић

Емоције посредују између душе и тела, припремајући тело за одговарајућу акцију. Како непријатна осећања настају као резултат наше процене да је угрожено нешто што нам је важно, она припремају тело за акцију којом би требало да заштитимо дату вредност. Непријатна осећања су означена као стрес како на нивоу доживљаја, тако и на нивоу телесне физиологије. Али шта је са пријатним осећањима попут задовољства, радости и среће – јесу ли и она стресна?

Одговор на ово питање је негативан: пријатна осећања делују антистресно. У телу покрећу физиолошке процесе који су супротни од оних у стресу. Зато стоји да што је више доживљавања задовољства, среће и радости у нечијем животу, то је мање стреса.

Упркос томе, многи мисле да пријатна осећања јесу стресна. Заговорници оваквог погледа сматрају да је за нас најбоље да будемо смирени, у некој врсти равнодушности јер је то најбољи начин да избегнемо стрес. Такав начин живота заиста доводи до смањења физиолошких параметара стреса, при чему се плаћа велика цена: одустаје се од личних вредности и, последично, од властитих емоција.

Други разлог за изједначавање пријатних осећања и стреса је што неки не разликују важан позитиван догађај на који неко реагује емоцијом од пријатне или „позитивне” емоције. Тачно је да позитивни догађаји у нечијем животу могу да буду веома стресни за дату особу, али стрес не чине њена пријатна осећања. Анализа оваквих случајева показује да особа има помешана осећања, тако да стрес чине скривена непријатна осећања. На пример, када неко добије дуго жељено унапређење или велику новчану награду, поред позитивних аспеката тог догађаја особа постане свесна и прикривених негативних а важних аспеката: „Да ли ћу се показати довољно способним на новом радном месту?” или „Не знам шта је најбоље да урадим са толиким новцем?” Из тог разлога, иако догађај јесте позитиван, особина реакција је „негативна”, непријатна емоција, то јест стрес.

Постоји још једна веза између стреса и пријатних осећања: неко пријатно осећање може да постане разлог за настанак неког непријатног осећања. Нису ретки људи који имају „психолошку забрану на срећу” јер верују да би њихов доживљај велике среће могао некако, магијски, да „привуче” велику несрећу. Зато сваки доживљај велике среће постаје магијски опасан, изазивајући страх и забринутост, који веома учинковито кваре доживљај среће, доносећи магијску сигурност.

Наш колективни менталитет се формирао у „зони преживљавања” у којој се велика пажња посвећује угрожености и непријатним осећањима. Зато је потребно да у нашим главама направимо места за пријатна осећања, како бисмо живели мање стресно и квалитетније.

Коментари3
6182c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branka Petkovic
Obradovali ste me ovim tekstom,nekako malo se govori o ovim temama.I ja smatram da treba govoriti o "kolektivnom" i njegovom uticaju na pojedinacno.Mislim da od nasih moralnih okvira zavisi mnogo toga "licnog", a kako se moralni okviri formiraju ,izmedju ostalog,u odredjenoj drustveno kulturnoj sredini,to su faktori uticaja mnogobrojniji...(veoma siroka tema)...sto se tice "magije-kucni u drvo",mislim da su korijeni veoma duboko...mozda cak i u Slovenskoj mitologiji,koji su uz razne izmjene prezivjeli do danas.
Tatijana Konevski Jevtović
Mali komentar na III deo"Zagovornici ovakvog pogleda smatraju....... pri čemu se plaća velika cena: odustaje se od ličnih vrednosti i posledično, od vlastitih emocija",Mišljenja sam da smirenost i ustanovljena ravnoteža/ ko u tome uspe/imaju efekat uravnoteženosti koja u izuzetnim situacijama, kao što je gubitak bračnog partnera, donose primirje sa samim sobom, ali ne verujem da je to put u gubljenju ličnih vrednosti, posledično od vlastitih emocija.Smatram da su vlastite emocije sastavni deo svakog čoveka i da se one ne mogu izgubiti.One samo mogu menjati svoj naboj, periodično.
Nataša Gajić
Znači, mjesta za prijatna osjećanja, a ne postavljati suvišna pitanja u odsudnom trenutku, nije važno što dolazi već što prolazi. Dragi doktore, kad bismo se svi vladali po tom obrascu, bi bismo se zadovoljavali mrvicama sreće, a izbjegavali katarzu, saznanje trenutka koji prolazi ali ostavlja traga ma kako "težak i nepodnošljiv" bio... za sada.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља