понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40

Направио сам споменик Ђинђићу

Аутор: Славко Трошељсубота, 05.04.2014. у 22:00

Редитељ, професор и писац Александар Мандић редовни је сарадник „Културног додатка” нашег листа, за који пише месечну колумну „Мера за меру”. Мандићеви текстови увек изазову пажњу, а прошле суботе текст „Матријархат на видику” оборио је рекорд читаности на његовом блогу. Познат је као иноватор, обично говори и пише о другима, али у овом интервјуу прича само о себи.

Рођен је 23. октобра 1945. у Београду. Академију за позориште, филм, радио и телевизију завршио је код професора Хуга Клајна и Радоша Новаковића.

Режирао јe oкo 1.000 ТВ емисија, филмова и позоришних представа, као и чувену документарну серију „Голи живот” с Данилом Кишом. Дугогодишњи је професор на Факултету драмских уметности у Београду, а био је професор и на универзитету у Њујорку.

Живи у Београду с Кинескињом Лифи. Има сина Данила (29), докторанда на Харварду.

Ко вас је увео у посао?

Почео сам у Дечјем програму, а онда се појавила Зора Кораћ као уредник Другог програма Телевизије Београд у оснивању. Била је тамо моја генерација с академије и пристигли момци из „прашке школе”. Радили смо документарну серију „Необавезно”, па и понешто играно. Али, пре тога на Академији сам урадио документарни филм „Милан из Лепенца”, причу о дечку који је глув, нем и слеп, а паметнији од свог села. Tо ми је донело прве фестивалске награде.

У чему сте били први?

У многим стварима, рецимо у стварању првог телевизијског ток-шоу програма у Југославији „Реч по реч”. Тада је јавност у 20 сати волела да види познате људе као госте. У првој емисији су били: Бранко Ћопић, Алеш Беблер и Радивоје – Раћа Марковић.

Како се ради у Америци?

Професор у Америци служи студентима, а код нас... Тамо професор има обавезу да своје студенте научи нечему, бори се да буде успешан. Образовање је сарадња, обе стране морају да улажу. Често се овде чује да систем студирања по „болоњи” није добар, али ја се не слажем. Главни кривци за лош углед те реформе јесу наши професори и због тога не трпе само студенти већ, још и више, држава.

Које решење нудите?

Маштам како Вучић на првој седници владе удари шаком о сто и објави да највећи буџет и приоритет имају два министарства – правде и образовања. Пусто сањање. Али сам сигуран да су то две ноге без којих земље не могу да се крећу и напредују. Супротно општој опсесији, не мислим да је економија приоритет.

Шта вам је мера вредности у послу...

Ценим нове, оригиналне прилазе сваком занимању. У уметности постоји још и зрачење дела – или га има, или му помоћи нема.

... а шта у животу?

То се лако измери. Учиниш нешто човеку кад му је тешко, а онда га гледаш. Највећи део људи осећа услугу као терет и, кад дође тренутак да се одуже, добијете ногу. Само они који памте вредни су сваке пажње.

Шта вам је најважније?

Трудим се да не згрешим према некоме. То ми је врло важно, али догоди се, и буде ми жао. Тада користим златну реч – извини!

Како склапате пријатељства?

Тешко и лако. Сродни људи се брзо препознају и лако постају пријатељи. И када су дуго одвојени могу у новом сусрету да наставе реченицу коју су започели пре растанка. Нажалост, немам их много.

Кад не говорите истину?

Не лажем, врло сам трапав кад покушам, али сам добар у томе да нешто прећутим. Не желим да повређујем људе.

Шта вас плаши?

Рат и анархија. То су ми најтежи снови, да нема реда, па да неко може да ме ухапси, мучи и убије.

А о чему сањате?

Волим да спавам. Мени је спавање уживање, као и друге радости у животу. Сан је чаролија. Тело ми је захвално кад, после умора, спавам десет сати. Сан за мене није губитак времена. Напротив.

Кад се осећате моћно?

Док радим, кад режирам. То је заистa божанска ствар. А кад после свих припрема и проба оживи сцена, када видим да зрачи и да оставља утисак на публику... Ух, то је диван осећај.

Које све уметности су и ваше?

Уз филм и телевизију, литература и музика. А морам да признам да нисам код куће пред сликама. Признајем и да не разумем скоро ништа од модерне поезије. Слушам највише класичну музику. Волим барок до романтике, од новијих Сатија, Филипа Гласа, Кит Џерета, Бреговића, старији рокенрол...

Који ставови жена вас храбре, а који љуте?

Волим успешне жене, оне које су задовољне собом, које нешто стварају и при том успеју да буду топле. А јадне су ми оне које по сваку цену хоће да буду доминантне, посебно оне које покушавају да манипулишу.

Колико поштујете снагу новца?

Не много. Можда и зато што немам тај проблем. Увек сам радио оно што волим, а новац је, уз то, стизао. То је испало идеално. Могу богу да захвалим што сам у томе успео.

Како се духовно оснажујете?

Прво спорт, онда читање и музика. Није то никакво „духовно оснаживање”, већ потреба. Нажалост, немам довољно саговорника за та искуства. Недостаје ми Киш.

Који значај дајете еросу?

Велики. То је, по мени, главни однос у животу. Ерос је енергија из које све извире, бујица живота. Као вулкан из кога стално избија ужарена снага. И не ради се ту само о еротици, већ о стваралаштву уопште.

----------------------------------------------------------------

Направио сам споменик Зорану Ђинђићу

Како чувате углед?

Лоше. То морам да кажем. Често се због тога љутим на себе. Урадио сам много сјајних ствари, а људи тога углавном нису свесни, јер никад се нисам рекламирао као ове аветиње по граду. Рецимо, направио сам филм о Ђинђићу, који је његов највећи споменик! Зове се „Ако Србија стане”. Створио сам то од његових говора, које сам снимао по целој Србији. Снимио сам више од 40 сати тих говора. То је све оно што се повремено емитује на телевизијама, па и изреке које се често понављају као народне песме: „Ја имам намеру да живим у будућности”, „Прво поједите највећу жабу”, „После рибље чорбе нема више рибе, готово је”, „Не почињем утакмице које нећу да добијем”... Поносим се овим филмом, али ако питате ко је то урадио, људи немају појма, као да је пало са неба.


Коментари2
996fa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Danica Mirkovic
To je sudbina pametnih,vrednih moralnih ljudi u Srbiji!Ili vas proteraju ili ubiju!Uzivala sam citajuci vas intervju.
b. s. miskovic
Strasno pametan i zadovoljan covek, zato mi je strasno krivo sto je jos uvek opcinjen politicarem koji je svom kumu prodao tri fabrike za isto toliko evra.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља