субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:03

Од бунтовништва до молитвене духовности

Аутор: Зоран Радисављевићсубота, 05.04.2014. у 22:00
Рајко Петров Ного (Цртеж Мома Капора, 2007)

Требиње – У организацији Института за књижевност и уметност из Београда и града Требиња, а у оквиру пројекта„Смена поетичких парадигми у српској књижевности двадесетог века: национални и европски контекст”, одржава се дводневни научни скуп с темом: „Поетика Рајка Петрова Нога”. У раду научног скупа учествује двадесетак угледних критичара, универзитетских професора и историчара књижевности из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Рајко Петров Ного (1945, Борија, Калиновик), истакао је Јован Делић, један је од оних наших песника који је учинио све што је могао за испуњење Дучићевог тестамента и за Дучићев повратак у завичај. Обновљене Дучићеве вечери поезије, којима је Ного давао снажан лични печат, до 2000. године одвијале су се под слоганом: „Чекајући повратак Дучића”. Ного је био члан делегације Републике Српске која је ишла по Дучићеве посмртне остатке у Америку 2000. године. Зато скуп о Ногу има дубоко симболичко значење и када је реч о односу песник – традиција, и када је реч о односу песник – завичај.

Р. П. Ного, подсећа Светозар Кољевић, приређивач је збирки неких значајних српских песника, као и антологија наше народне поезије, у бројним издањима. Он је и аутор огледа и студија о српским песницима, чији гласови одјекују и у његовој поезији. Ногова књига „Песме” (2003) представља антологију властитог песништва, у којој су песме из његових ранијих збирки дате у новим констелацијама и сазвежђима, али увек као значајна огледала различитих времена и песниковог животног сазревања – од бунтовништва до молитвене духовности.

Мотив биља, наглашава Александар Јовановић, сталност је у Ноговој поезији и може се пратити од његових првих књига до најновијих. Уметнички су најсугестивнији мотиви у „Лазаревој суботи”, где су се функционално уградили у оне песме у којима се стапају породична трагика и дечачка усамљеност са колективним певањем. Његова антологијска песма „Нек пада снијег, Господе” најбољи је пример за овакав говор биља у Ноговој поезији.

Р. П. Ного, истиче Драган Хамовић, почиње песничку каријеру у знаку гласног бунта („Зимомора”, 1967), у нараштају што је послератном српском модернизму донео семантички отворенију, „провокативно комуникативну”, „дезилузионистичку” поезију, у критици именовану и као поезија „нове естраде” (Никола Кољевић). Ногова поезија, од екскламативне и егоцентричне, наглашено реторичне, дозрева као вербално сведенија мушка елегија, да би се постепено стишавала и у молитви. На формалном плану, реч је о путањи од претежно слободног до обнове везаног стиха, од сонета („Безакоње”, 1972)и других сталних облика. Тематски гледано, Ного описује лук од исказа личног до израза народног удеса. „Ја сам Косово у кући имао” – изрекао је песник поводом књиге „Лазарева субота”(1989). Његошева лозинка „Нека буде што бити не може” и Ногова поента „Није све пропало кад пропало све је”, закључује Хамовић, проистекле су од истог заветног гласа српске културне меморије, који лако у нараслим тешкоћама разазнајемо, без обзира на заглушујућу буку с разних страна.

Ако се изузму критичко-есејистичке књиге Р. П. Нога, каже Марко Недић, „Јечам и калопер” засад је једина његова прозна књига. То није стандардна наративна, већ типично лирско-аутобиографска проза, какву могу и знају да пишу искључиво песници. А та основа односи се на најважније тренутке из живота самог песника, на његово детињство и породицу, на живописну фигуру оца и устрептали лик мајке, на њихове драматичне последње животне тренутке, такође и на непосредне облике стварности у завичају, у Горњој Херцеговини, са свим важнијим атрибутима културе, традиције, морала који су из колективног сећања и националног бића пројектовани у непосредни песников живот као његов иницијални и кључни садржај. У жанровском споју лирског гласа и успомена које објашњавају његово порекло створена је поетско-прозна целина која иде у ред најуспелијих те врсте у новијој српској књижевности.

Модерна српска поезија је од почетка прошлог века, у песничким опусима Јована Дучића, Милана Ракића, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића, Оскара Давича, Васка Попе, Бранка Миљковића, Ивана В. Лалића, Милосава Тешића и Р. П. Нога, истиче Светлана Шеатовић Димитријевић, дала српском песништву чврсто структурно грађене песничке књиге или опусе. После жанровски одређене структуре „Четири канона” Ивана В. Лалића и „Седмице” Милосава Тешића, Ного је на сличним поетским основама извео своје „Недремано око”.

Весна Елез је говорила о мотивима Одисеја и Орфеја у поезији Р. П. Нога, Бранко Брђанин о „дијачком растанку или мало документарних детаља”, Бојан Чолак о детињству у раним песмама песника, Соња Миловановић о лексичко-стилским особеностима књиге „Не тикај у ме”...

У Музеју Херцеговине отворена је изложба: „Први свјетски рат (1914–1918) – Славна епопеја Солуна”, а у Народној библиотеци је представљена звучна књига Драгомира Брајковића „Гласом својим“ и звучна антологија „Гласови неумрли”, као и зборник радова „Предачка мелодија Алека Вукадиновића”.

Догодине, на Дучићевим вечерима поезије, научни скуп биће посвећен песничком делу Милосава Тешића.

Свечана академија: „Спомен Принципу”

У Дому културе одржана је свечана академија под насловом „Спомен Принципу”. У програму су учествовали драмски уметници: Небојша Дугалић, Биљана Ђуровић, Небојша Кундачина, хор „Лола” из Београда (диригент Милован Панчић), песници: Рајко Петров Ного, Ђорђо Сладоје, Владимир Јагличић, Драган Хамовић и Милан Ненадић.


Коментари1
1d815
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Boško Tomašević
Ultradesno krilo srpske književne kritike sastalo se sa ultradesnisničarskim pesnikom Rajkom Petrovim Nogom u Trebinju. Od recitacije J.B. Titu, urednikovanja u revolucionarnim vremenima do pesnika nacionalnog kiča i književnog šovinizma - to je put R. Petrov Noga. Kuda Nogina "poezija" nadire neka nam kaže sam Petrov Nogo: "Nadiremo sitni, zdepasti i tvrdi / osvajamo mučki, lopovski, hajdučki, / kosooki, krivonogi, prigušeni, skitski, / trpki, poludivlji - nadiremo mitski". To je, dakle, poezija pesnika oko koga se okuplja današnje ultradesno krilo srpske književne kritike na čelu sa A. Jovanovićem, J. Delićem, D. Hamovićem, da pomenem samo ovu trojicu. Zar ista u toj poeziji ne prepoznaje 1933. godinu? Ako je ijedan stih R. Petrov Noga napisan u vremenu od 1987. do danas (prethodni pesnički period dodvoravao se Broznom vremenu) "zavetni glas srpske kulturne memorije" onda je dužnost srpskog pesništva da se tokom celog 21. veka od toga glasa oporavlja. Zavetna dužnost, svakako.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља