петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:16

Иза кулиса изложбе „100 дела Музеја савремене у уметности у Београду”

Аутор: Милица Димитријевићнедеља, 06.04.2014. у 22:00
Конзерваторски радови на слици „Пијана лађа”

Да би велику и по именима стваралаца значајну изложбу „100 дела Музеја савремене у уметности у Београду. Југословенска уметност од 1900. до 1945” публика уопште могла да види, било је потребно много добре воље, довијања и труда. Пошто је од 2007. године зграда МСУБ затворена, добру вољу показао је Музеј историје Југославије – уступио им је део Музеја „25. мај”. Довијали су се кустоси – у специфичним условима депоа Народне банке бирали су и лоцирали дела за поставку, којима би, да су се налазила у њиховом музејском депоу, било далеко лакше приступити, јер су тамо системски класификована. Труд су уложили сви – и они који стоје иза уметничког дела посла и они иза конзерваторског, јер је на делима било потребно радити, а времена је било мало.

Кустос поставке Мишела Блануша, заједно са колегама, пре свих Дејаном Сретеновићем, концепцијским аутором, највише муке имала је око тачног проналажења изабраних дела. И једно и друго малтене напамет знају састав колекције, али је чак и њима било компликовано да у депоу, у којем дела јесу обележена, али нису системски поређана, пронађу свако од њих сто. Радило се око шест месеци.  

– Када је музеј затваран, један од најбитнијих разлога био је тај што микроклиматски услови за излагање нису били адекватни. На последњем, петом спрату, температура је лети достизала и преко 35 степени. Слике су се буквално топиле. А музeoлoшки стaндaрди налажу око 20 степени за температуру и између 45 и 50 процената за релативну влажност ваздуха. По уласку у процес реконструкције, ми смо дела из нашег депоа пребацили у депо Народне банке, где су микроклиматски услови добри. Али то нас је довело до другог проблема. Са делима нисмо више могли да располажемо као раније – објашњава Мишела Блануша.


Пијана лађа, Сава Шумановић

Наиме, простор за чување и преглед је мали, процедура за улазак у банку и излазак је компликована, укључује најављивање и неколико дана унапред, уз позамашну папирологију која прати примопредају. Пошто се многе слике и скулптуре позајмљују и ван граница земље, јер је колекција коју овај музеј има богата и репрезентативна за цео простор бивше Југославије, још је теже пратити из ког тачно дела депоа је дело узето и у који је после враћено.  

– Рецимо, једна врло значајна слика Мирослава Краљевића није на поставци управо зато што је тренутно на позајмици на ретроспективи у Модерној галерији у Загребу.

Оно што ће за све бити посебан изазов јесте концепција сталне поставке након отварања зграде на Ушћу, чему се запослени у музеју надају у 2016. години.

– Наша је жеља да се реконструкција што пре оконча јер нам је потребно мало времена да изведемо све оно о чему већ дуже време размишљамо. Планирамо да се на сталној поставци нађе готово половина дела са ове изложбе, али ћемо пoнудити нoву интeрпрeтaциjу умeтничкoг нaслeђa, примeрeну сaврeмeнoj нaучнoj и музeoлoшкoj пeрспeктиви – додаје Мишела Блануша.

Посебну причу испричале су Биљана Шипетић, конзерватор музеја и Ивана Маричић, конзерватор – стручни сарадник. Њих две, у скученим условима које имају у вили у Ботићевој 6, у коју је музеј измештен, интервенисале су током мало више од три месеца на свим изложеним делима.

– Сва дела из колекције већ седам година нису редовно одржавана јер је то било немогуће. Нека од њих видели смо тек сад први пут у поменутом периоду, осим графика које су сређиване раније. Добра вест је била да су скоро сва била у добром стању, али да је на сваком још неопходно додатно радити – објашњава Биљана Шипетић.

Највише муке задао им је Сава Шумановић, то јест његова слика великог формата „Пијана лађа”.

– Прво, нисмо имали довољно велик сто за њу. Потом, закључили смо да је прилично запрљана и да рам није добро обезбеђен. На њега је додата потпора, а слика је површински очишћена, онолико колико је могла да буде за сада. Она и даље чека потпуну рестаурацију – наводи Ивана Маричић.

И једна и друга надају се далеко бољим условима и куповини нове опреме, за којом вапе како би њихов музејски атеље за конзервацију био опремљен како доликује. Једино ће тако озбиљне рестаурације бити могуће извести по свим правилима струке.   


Коментари3
ccf2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

No Name
Tuzno je to sto nikada niko nema ni jednu jedinu rec podrske ni hvale za one koji su svoj trud ulozili u veliki rad. U ovoj zemlji, svako od nas je izgleda i najbolji direktor (na prvom mestu) i najbolji kustos, konzervator, lekar, hirurg, menadzer, politicar itd...svi znamo sve i najlakse nam je davati kritike. Tuzno je sve to. A najtuznije sto ni jedan muzej ne radi punom parom, sto drzava ne odvaja dovoljno za kulturu (jer ipak, setimo se: "Prazno je bez kulture")...tuzno je sto se ne inspirise javnost da misli na takve stvari, umesto sto se bavimo tracevima, dobrim/losim izborima...kamo lepe srece da u svaki muzej mozemo da se usetamo i vidimo sve sto nas zanima od umetnosti koja se i dalje cuva samo po trezorima...i na kraju, neko je to lepo jednom rekao: "Budimo ljudi iako smo Srbi."
Radmia Mišić
Juče sam videla izložbu i čudila se izboru slika. Ako su direktori Muzeja u vreme komunizma morali da otkupljuju dela po republičkom ključu, ne vidim zaštobismo sad mi morali da ih gledamo po republičkom ključu pokojne SFRJ. A ono ispada da autorka izložbe nije mogla da nađe i izvuče iz trezora šta bi trebalo. A šta bi trebalo, autorka je mogla videti da je malo prelistala "umetnički pregled"časopis koji je Muzej Kneza Pavla izdavao 1937.-1940.
Tatijana Konevski Jevtović
Odgovorna osoba za ustanovljhavanje "Rekonstrukcije Muzeja" i nesposobnost, radnu aljkavost i kulturni bezobrazluk je prethodna direktorka Branislava Andjelković-DimitrijevićKada se i ako se jednog dana ustanove mere odgovornosti, za radne propuste i za ono zašta se primala plata, popraviće se rezultati uspavane kulture.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља