Политика Online - Чему ово служи, а уз то и не ради
субота, 18.08.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 02:21

Чему ово служи, а уз то и не ради

Аутор: Јелена Ленголдчетвртак, 10.04.2014. у 15:00

Знам, знам, уз све ове бриге које као држава и народ имамо, кога се још тиче што изумиру царски орлови, сибирски леопарди, панде и – слободни уметници. Али, дозволићете, нама пандама и слободним уметницима, наша је мука најтежа, па тако, ево још једном о апсурдном кафкијанском заплету кроз који непрестано пролазимо, без изгледа за блиско решење.

По Закону о култури, доприносе за самосталне уметнике плаћа локална самоуправа. Град Београд, конкретно, уплаћује доприносе на минималну основицу (35 одсто просечне плате у Републици), и то са знатним закашњењем. Самостални уметник је, авај, порески обвезник, па Пореска управа самосталном уметнику, а не граду, зарачунава казнене камате за сваки дан кашњења. Ово вам, драги читаоци, тужно јавља самостални уметник кога тренутно терете за преко хиљаду евра некаквог дуга и још прете принудном наплатом!

У причу је уплетено превише институција које слабо комуницирају међу собом, или то никако не чине, па шетају самосталног уметника од шалтера до шалтера. То су: локална самоуправа која касни са уплатама (или уопште не плаћа доприносе, што је масовна појава у унутрашњости); Пореска управа која терети самосталног уметника, Фонд за здравствено осигурање који неће да му овери здравствену књижицу, Фонд за пензијско осигурање који прави проблеме при одласку у пензију. И на крају, Министарство културе, које се прави да га се све то не тиче.

Прошлог лета је на једном од састанака Министарства и уметничких удружења договорено да се заједно састану представници удружења и представници свих уплетених институција и да се заједнички нађе решење али од тога, за сада, ништа није било. Да збрка буде већа, иако у Закону о култури пише да локална самоуправа уплаћује доприносе самосталним уметницима, у Закону о доприносима стоји да локална самоуправа може, али и не мора, да уплаћује доприносе. Град Београд се, кад му то одговара, позива на то, па тврди да је уплата доприноса њихова добра воља, не и обавеза.

И где смо сад? Чекамо решење које се не појављује. Здравствене књижице углавном неоверене, а фиоке пуне претећих коверти о принудним наплатама.

Овај слободни уметник који вам се тренутно јада разболи се прошле јесени од нимало пријатне болести. Књижица наравно неоверена, болница ме не прима, шта ћу, одем у приватни Дом здравља „Ристић“. Прими ме љубазни доктор и каже, нема вама лека овде у „Ристићу“, немају они терапије које су вама потребне, идите ви лепо у другу клинику по имену „Милмедик“, радим ја и тамо. Шта ћу, пођем за убедљивим доктором у „Милмедик“. Он ми обећа терапију која никад, али баш никад, није оманула, јесте да је прескупа, али успева гарантовано. Терапија по имену „ортокин“, лечили се њоме и папа и Меџик Џонсон, и оздравили. Ако је било добро за папу, ваљда ће бити и за мене, мислим ја, осим ако ствар не делује само на верској основи. И тако ја оставим у „Мелмедику“ повећу суму пара и пола душе у истој коверти.

Прође тако од чудотворне папске терапије месец, два, па и три, ништа се не дешава. Папи је можда деловало, можда и Меџику, али мени не делује. Од „Милмедика“ ни писма ни разгледнице, иако су рекли да ће звати, снимати и распитивати се за случај. Укратко, свратила сам код њих да им кажем да им терапија не ради, што их је, канда, веома зачудило. А да ви мени лепо вратите паре, питам ја? Схватате, у том часу сам већ очајна, Пореска ми дише за вратом са принудних хиљаду евра, те немам ни стида ни срама. „Милмедик“ рече запањено да такав случај у каријери нису имали, да им неко тражи паре назад, али кад су мало размислили, одлучили су да ипак врате, али не све – само 40 одсто цене чудотворне методе. Како су проценили да је њихова одговорност за неизлечење само толика, не знам. Мало смо се ценкали, али ја то нисам умела ни на пијаци, а камоли у отменим клиникама, те они остадоше већински власници мог новца. Узех оних 40 одсто и одох кући, много више болесна него кад је све почело, прошле јесени, и седох да вам се пожалим.


Коментари13
f9552
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Samostalni umetnik
Samostalni umetnici jos uvek ne mogu overiti zdravstvene knjizice ukoliko imaju dug, a skoro svi imaju zbog kamata. I jos uvek to nikoga ne interesuje....
Sandra _
U Srbiji je teško biti pacijent, savesni radnik, znameniti pisac, nezaposleni, penzioner, dete... Zato treba stalno javno pričati i "dizati rašinu". U nadi da će oni koji u svojim rukama drže naše zdravlje, socijalnu sigurnost, bezbednost shvatiti da je krajnje vreme da opravdaju mesto na kome se nalaze. Bez obzira gde oni bili, u RZZO, zdravstvenoj inspekciji, policiji, sudstvu...
igor l
Ovo je katastrofalno ponasanje propale drzave, kojoj su ocigledno na poslednjem mestu kultura i ljudi koji bave istom.
Boban Cvetkovic
Poštovana gospodjo u potpunosti vas razumem ali pomoći nema.Celoj mojoj porodici i deci knjižice su neoverene već dve godine zbog poreskih dugovanja.Ja sam asmatičar,dete ima srčanih problema a žena se previja od bolova žuči,treba da se operiše ali ne može jer su knjižice neoverene.A u Ustavu piše da svi imamo pravo na lečenje.Ne vredi vam pisanje,pisao sam i predsedniku,i premijeru,i ministru zdravlja,i skupštini,i novinama,nema kome nisam do stranih ambasada.I znate šta je bilo.Ništa.Nikoga čovek kao biće i jedinka ne iteresuje.Ovaj svet je potpuno duhovno propao.Svako sebe gleda.Ne žele ni papir ni vreme da troše da odgovore,to sam doživeo i video.Vama je bar dat prostor u novinama da možete napisati nešto o tome,bar da olakšate dušu a meni nije dato ni to pravo.Ni jedan medij nije objavio ni deo moga pisma predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću a sa istim ljudskim problemima.Nije to interesantno,ne povećava tiraž.Umirimo u tišini,bez prava glasa,od sramote kakvi smo postali ljudi.
m.bjelic new york
Lekare ovde nije sramota da voze DLux Mercedese a narod cak misli da je to sasvim u redu da lekar bude bogatas. Eh , ljudimoji sta me snadje . Elektronika napreduje a ljudska svest NAZADUJE . Uzgred , jedino zubarima ne mogu doskociti .{jer mnoge racune koje mi poslase ja pocepah ] U Beogradu opravljam zube --ono sto platih za 20 godina , manje od 2000 $ kod odlicnih zubara ovde bi me kostalo 30-40 hiljada --brat,bratu . Ovi deru , dusu nemaju ....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља