петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Ракета НАТО-а прекинула животне снове Ане и Ивана

субота, 12.04.2014. у 16:00

Лесковац –Данас се навршава петнаест година од бомбардовања воза од стране авијације НАТО-а током рата 1999. године, у тренутку када је прелазио Бистрички мост на Јужној Морави на самом улазу у Грделичку клисуру. У паклу, ватри, диму и таласима реке окончан је живот још званично неутврђеног броја људи, међу којима и неколико месеци раније венчаних Ане Бјелетић из Лесковца и Ивана Марковића из Владичиног Хана.

Ана и Иван били су повезани нераскидивим нитима од првог дана упознавања на Филозофском факултету у Нишу све до тог кобног 12. априла 1999, када их је у купеу другог вагона спржила ракета.

Ана је рођена у Лесковцу новембра 1973. године, а Иван у Владичином Хану исте године, само једанаест месеци раније. Она је завршила гимназију у Лесковцу, носилац је дипломе „Вук Караџић”, побеђивала на окружним и републичким такмичењима из математике и хемије. Иван је завршио гимназију у Владичином Хану, активно се бавио кошарком, војску служио 1992. године у БиХ и на Плитвицама, када је омирисао барут, пепео и смрт.

На нишком Филозофском факултету дипломирали су хемију као најбољи студенти – Ана са просеком 9,25, Иван са 8,81. Дипломске радове обоје су одбранили десеткама. Уписали су последипломске студије – Ана биохемију, Иван органску хемију. Запослили су се – Ана као истраживач у области органске хемије у фабрици лекова „Здравље”, Иван као истраживач лековитог биља на Технолошком факултету у Лесковцу.

Заједнички живот започели су у изнајмљеном стану у лесковачком насељу „Дубочица”. Како нам је испричао Анин отац Жарко Бјелетић, дугогодишњи директор Медицинске школе у Лесковцу, сада у пензији, Ана је волела цвеће и у стану је направила прави мали врт. Поред научног рада имала је времена за читање, обожавала је белетристику, а неколико дана пре трагедије читала је књигу Моме Капора „Смрт не боли”. Капор је наслов „позајмио” са једног тенка у Сарајеву.

Иван је поред кошарке и хемије волео технику. Обоје су волели да путују. Обилазили су манастире и историјске споменике, путовали по Европи.

А онда је из Владичиног Хана телефоном позвао Иванов брат Милан, у то време студент четврте године физичког васпитања у Нишу и саопштио брату да га „отаџбина зове”. Иванови родитељи – мајка Љубинка, професор руског језика у ханској гимназији, и отац Часлав, пензионисани инспектор СУП-а, планирали су тога дана да дођу колима у Лесковац. Иван и Ана су се брзо спремили. Она није морала да путује с њим, али је хтела да буду заједно до последњег момента, пре него што oбуче униформу.

Анин отац Жарко отпратио их је до железничке станице у Лесковцу. Није прошло ни 40 минута, када је прострујала вест да је воз бомбардован. Жарко је отрчао у болницу, али Ане и Ивана није било тамо. Након неколико дана отежане идентификације, лесковачки Ромео и Јулија су сахрањени на гробљу у Владичином Хану. Анина мајка Младена, професор биологије у лесковачкој техничкој школи „Раде Металац”, после трагедије није могла да настави рад, па је отишла у пензију.

Природно-математички факултет у Нишу (који се касније издвојио из Филозофског факултета) и породице Бјелетић и Марковић чувају успомену на Ану и Ивана. У холу факултета откривена је спомен-плоча са њиховим ликовима, испод које је увек свеже цвеће. При факултету је основан наградни Фонд „Ана Бјелетић и Иван Марковић”. Од 2005. године додељују се награде најбољем дипломираном студенту, најбољим матурантима гимназија у Лесковцу и Владичином Хану, као и ученицима са подручја Јабланичког и Пчињског округа, који су се квалификовали за републичко такмичење из хемије.

Милан Момчиловић


Коментари18
fcd09
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milica k.
tako tuzna i dirljiva prica, a tako los tekst!
s4 Savic
Zaista tuzna tragedija dvoje mladih ljudi.neka im je vecna slava i laka zemlja.Pilotima NATO-a da Bog da im otpala krila na avionu.
Goran Stanojevic
Нека им је вечна слава ! Улица кроз чији део је морала да прође да би дошла до свог улаза се зове Моше Пијаде. А да се назове по Ани и Ивану.... То је мој предлог градским властима ! Знам да време пролази али знам и да не може све да излечи. Подршка великом човеку и господину Жарку Бјелетићу, као и његовој супрузи и млађој кћери, да, и унуку,
Глас Разума
Потресна судбина младих људи на почетку живота којој је кумовао "Милосрдни анђео". Протеклих 15 година цензуре и аутоцензуре која српским медијима није дозвољавала да пишу о злочинима НАТО агресораа, али се зато масовно писало о злочинима које су неоспорно починили НЕКИ Срби. Дакле, легитимно је сатанизовати једну земљу и један народ, напасти га суптотно Повељи УН и са забрањеним врстама оружја, а није легитимно бранити се од те агресије. Наше власти су зарад приступања ЕУ, која ће се можда пре распасти, заборавиле и опростиле све злочине почињенњ над Србима, али нису заборавили злочине које су неоспорно починили неки Срби. Србима је забрањено да говоре о својим жртвама, а џелати сатанизују српски народ, а прећуткују своје злочине. Међународног права и суверенитета се сете само када су њихови интереси угрожени. Они вређају интелигензију и здрав разум грађана. Иритантно је до бола да о злочинима над Србима гледамо емисије које су снимиле стране ТВ, а не РТС који грађани плаћају
неко ко је изван странака
ЕУ-поклоници,читате ли ово? А ви,који ''реформисану'' војску шаљете по туђим земљама,имате ли сећање?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља