понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Триша Кацлеровић после пола века поменут само у читуљи

Аутор: Н. Белић – А. Бојовићнедеља, 13.04.2014. у 22:00
Фото Р. Крстинић

Триша Кацлеровић, једини секретар Комунистичке партије Југославије који осим Јосипа Броза није убијен, Лењинов пријатељ и саборац и један од ретких комуниста који и данас у престоници има своју улицу – пола века после смрти поменут је само у читуљи објављеној у „Политици”. Сећање на њега у нашем листу ових дана објавиле су његове унуке Љиљана-Лила Ђурђевић и Драгослава-Дага Хаџи-Костић са породицама, тачно 50 година након што су вест о смрти овог револуционара, новинара и адвоката пренели готово сви тадашњи медији уз опсежне чланке о његовом животу.

Биографија проткана бурним детаљима почела је 1879. у Боки у Банату, Кацлеровићевом месту рођења у тадашњој Аустроугарској. Правни факултет завршио је 1905, а радничком покрету прикључио се још као бруцош, 1901. године.

– Члан Централног одбора који је тада руководио радничким покретом у Србији постао је 1902. и почео одлучно да подржава Радована Драговића и Димитрија Туцовића. Уз портрет Светозара Марковића, Туцовићеву слику касније је увек истицао у својој канцеларији – подсећа Драгослава Хаџи-Костић која са сестром и данас чува бројне чланке и документа о Кацлеровићу.

Већ у првој деценији 20. века полиција почиње да се интересује за њега. Радио је на стварању радничких друштава по српским градовима и био уредник „Типографског гласника”, првог синдикалног листа у земљи, листа „Радник” и сарадник „Радничких новина”.

Био је један од оснивача Српске социјалдемократске партије, а од 1906. до 1907. био је и секретар ове странке. На Осмом конгресу Социјалистичке интернационале 1910. упознао је Лењина, кога је поново срео на Другој конференцији у Цимервалду.

– Део Првог светског рата провео је у Скандинавији, радећи на оснивању социјалистичких организација. Прикључио се револуцији у Русији 1917. и активно учествовао у победи Лењина – додаје Драгослава Хаџи-Костић.

Кацлеровићеве унуке Драгослава Хаџи-Костић и Љиљана Ђурђевић (Фото Р. Крстинић)

После рата био је ангажован 1919. у Централном партијском већу Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста). Априла 1921. постао је члан Централног одбора КПЈ и председник посланичког клуба комуниста. После хапшења партијског руководства, преузео је дужност секретара илегалне КПЈ, а затим је основао Независну радничку партију Југославије, која је била законити облик тада забрањене КПЈ. То је било 1923. када је и као гласило те странке Кацлеровић покренуо и часопис „Борба”. Али већ 1924. и ова партија била је забрањена, а он је почео да се повлачи из дневне политике, па се 1926. потпуно посветио адвокатском послу.

– Без обзира на то, остао је у контакту са бројним саборцима у илегали. Када је 1941. Београд окупиран одбио је да га напусти, јер више није био политички активан. Избегао је хапшење, а после Другог светског рата постављен је за члана привремене народне скупштине и судију Врховног суда Србије. Пензионисан је 1948. али су га и после тога посећивали многи виђенији представници тадашњег режима. Не само Тито, него и Моша Пијаде, Коча Поповић, Петар Стамболић... – закључује Драгослава Хаџи-Костић, показујући нам телеграм саучешћа који је поводом Кацлеровићеве смрти породици послао Јосип Броз.

-----------------------------------------------------------------

Бранко Пешић говорио на сахрани

„Политика” је у бројевима после смрти Трише Кацлеровића, почетком априла 1964. објавила више чланака о њему. Пренет је и говор тадашњег градоначелника Бранка Пешића на Кацлеровићевој сахрани.

– Био је још до јуче једна од живих веза са прошлошћу, са историјом радничког покрета наше земље, жива успомена на прве кораке младог, слободног радништва Београда и Србије, где је капитализам споро и мучно утирао свој пут, на прве кораке, прве невоље и прве успехе српског пролетеријата који се борио да створи своју организацију, своју партију и заштити себе и своје интересе од примитивне и грамзиве класе трговаца и фабриканата – рекао је, између осталог, Бранко Пешић.

Соба-легат нестала деведесетих

Љиљана Ђурђевић, унука Трише Кацлеровића, каже да је радна соба њеног деде после његове смрти завештана.

– Соба је припала тадашњем Историјскоммузеју Југославије. У њој је било веома вредног намештаја и приручних предмета. Соба је била постављена као легат у музеју, али је после распада СФРЈ нестала. Без обзира на бројне покушаје наше мајке, Тришине ћерке, и осталих чланова породице, никада нисмо успели да утврдимо шта се десило и ко је одговоран за то – каже Љиљана Ђурђевић.


Коментари13
3b0a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lj K-Taylor
Srbija je uvek imala licnosti sa moralnom vertikalom.Te licnosti treba slaviti i uzdizati. Nazalost, danas se bescasce slavi kao vrlina, a kvislinstvo i kolaboracija, kao naknadna pamet. Unuke Trise Kacelarevica mogu da budu ponosne na svog dedu, komunistu, borca za socijalnu pravdu. Niceg nema u njegovoj bijografiji, sto treba skrivati ili precutkivati. Beznacajne licnosti, kojima se danas kite beogradske ulice, govore vise o onima koji im odaju priznanja. Proci ce i to.
nikad robom
Veliki broj komentatora bi izgleda više voleo da naše ulice nose imena domaćih izdajnika, okupatorovih saradnika, koljaca, batinasa....dosta je što su vratili imena nekih "zaslužnih" kraljica, kneginja i slično, evo još i ovih drugih pa da se odmah i proglasimo nemačkom kolonijom, sramota!
Tuzna Istina
Prosto je neverovatno koliko slepe mrznje cuci u ovom narodu i samo ceka momenat da bude ispoljeno. Najgore je sto svi takvi samo "svoju istinu" smatraju jedinom i pravom. Tu pomoci nema jer je to teska i neizleciva bolest.
Незадовољни Београђанин
Кацлеровић је,као што и овде пише, био председник посланичког клуба КПЈ (1921) и члан центарлног руководства ове партије у време када је комуниста Спасоје Стејић покушао атентат на краља Александра (у кочији са њим били су и отац Петар и Никола Пашић,бомба је експлодитала иза њигхове кочије). Краљ је помиловао(!) Стејића осуђеног на смрт ,а после доласка комуниста на власт једна лепа улица у Београду понела је Стејићево име ,док ЈОШ УВЕК ни једно сокаче у Београду нема име краља Александра Карађорђевића (многи наши грађани мисле да је то Буевар краља Александра,али то је краљ Александар Обреновић),чак нико и не помишља да садашњем Бранковом мосту врати првобитно име (краља Александра карађорђевића) ,које је добио при пуштању у саобраћај два месеца после злочиначког атентата у Марсеју. Крајње је време да се,бар поводом 1оо година од 1. светског рата(у којем је он био врховни командант славне војске Србије.
сељак беземљаш
наставак Програм из Вуковара је јавно изражен партијски став да грађанским ратом дође на власт. За почетак комунисти су уништили социјалдемократе. Нешто касније означиће их као горе од фашиста. Неуспева им устанак против "србијанске буржоазије ) 1929 па се прилика за грађански рат остварује 1941 Триша Кацлеровић је на Другој конференцији КПЈ у Бечу (9-12јул 1923) изабран у руководство КПЈ "На конференцији је покренуто национално питање. Партија је напустила став о народном јединству као великосрпској крилатици." А Југославија је дефинисана као држава у којој " у којој владајућакласа српске нације угњетава остале нације" Поражене су присталице Симе Марковића (већина) чији су ставови означени као " мешавина великосрпских и социјалдемократских ставова" Од тада па надаље у програму КПЈ све звони од борбе против "великосрпске хегемоније" Триша Кацлеровић је радио на припреми Трећег конгреса КПЈ (Беч 17-22 мај 1926) наставак

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља