среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:11

Архитектуром против криминала

Аутор: Марко Миловановићпонедељак, 14.04.2014. у 09:30
Градски превоз је досегао најнеприступачинија насеља у брдима, користећи жичару са корпама као продужетак градског метроа (Фото М. Миловановић)

Специјално за „Политику”

Медељин, Колумбија – Од града који је деведесетих био једно од најопаснијих места на свету, окупиран картелом Пабла Ескобара, Медељин је данас живописан и функционалан град. Трансформација кроз коју је прошао, пример је генерацијама социолога, урбаниста, архитеката, као и политичким лидерима великих градова широм света, који се боре са проблемима сличним колумбијским.

Управо они су се минуле недеље окупили у овом колумбијском граду на Светском урбаном форуму, који се одржава у оквиру УН Хабитата, програма Уједињених нација за људска насеља. Догађај таквог калибра и величине подигао је град на ноге, па поред неуобичајено великог броја странаца, студенти са локалног универзитета тврде да се никада нису осећали безбедније. Насмејани полицајци дискретно се шетају сваким јавним простором укључујући и вагоне метроа.

„Ваш рат за независност био је деведесетих, зар не”, упитао ме је таксиста након што је сазнао да долазим из Србије. Изненађен његовом обавештеношћу климнуо сам главом и рекао „си”.

Тек неколико минута касније постао сам свестан „колонијалног духа” који није напустио Латинску Америку, а који у први мах нисам осетио боравећи неколико дана у Боготи. Кажу да су људи у Медељину много причљивији, гостољубивији и вреднији. Једна теорија је да је то због ниже надморске висине и климе вечитог пролећа, а друга да су за то задужене милијарде долара којим је Медељин оживљаван током последњих петнаест година.

Светски урбани форум одржава се сваке две године у различитим градовима света и представља најзначајније место за дискусију о развоју урбаних средина и насељености планете. Са често понављаном чињеницом да у свету више од две трећине популације живи у градовима, форум је постао важан политички и професионални скуп на којем се теме убрзаног развоја градских средина разматрају кроз перспективе законодавства, економске политике, одрживог развоја, екологије, просторног планирања, па све до техничких аспеката градње зграда и инфраструктуре.

Са слоганом „Урбани капитал у развоју – Градови за живот” овогодишњи скуп скреће пажњу на сиромашне земље и земље у развоју. Медељин је понуђен као идеалан пример за многе афричке, индијске и друге јужноамеричке градове у којима су социјалне тензије изузетно високе.

Свету се продаје као град који је „поправио” своје најопасније и тешко доступне сиротињске квартове, такозване комуне, илегално и неформално изграђене у стрмим брдима. То је учињено мноштвом пројеката, градњом савремених центара културе, библиотека, школа, паркова. Градски превоз је досегао најнеприступачинија насеља у брдима, користећи жичару са корпама као продужетак градског метроа.

Иако су на препорукама за развој града од краја деведесетих радили Немачка, Уједињене нације и Влада Колумбије, заслуге за ове пројекте приписују се пре свега Серхију Фахарду, сину архитекте и градоначелнику Медељина од 2004. до 2007. године. Он је инсистирао на уграђивању савремене и атрактивне архитектуре у комуне, као начину за „лечење” града. Медељин је тако постао пример да се архитектуром може борити против криминала и сиромаштва, и да се може драстично променити свест и култура људи.

У комуни на југу Медељина, неформалном и делом илегалном насељу, упознао сам Сузи, средовечну госпођу, која је мени и групи студената архитектуре из Лондона притрчала са осмехом и узбуђењем, вукући нас за рукаве у свој нови стан. На путу нам је прстом показивала по непрегледном и хаотичном кварту шта се све променило.

Када смо је питали да ли је крај где живи безбедан, окренула се ка групи деце која нас је пратила: „Они никада нису видели мртве људе на улицама комуне. Је ли видео ко од вас?” Малишани су одмахивали главом.

Иако је често уздигнут до звезда, Медељин је непредвидив град којим је немогуће пешачити јер се сигурни и опасни квартови насумично смењују. Поноћна вожња таксијем открива хорде бескућника који спавају по тротоарима, а недељна шетња да је дрога врло и видљиво присутна на улицама.

Упркос очигледном напретку и изузетном економском потенцијалу, тешко је затворити очи пред многим знацима да је Колумбија тек на почетку дугог пута ка социјалном, друштвеном и културном опоравку.


Коментари4
aa996
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Matejic
Mi smo u ednoj od zemalja "pet ociju". Akademici koji su ove progresivni se zalazu za istinu. Istina je da je umrezavanje u pametne mreze vojna direktiva kako bi alijansa pet ociju imala potpun uvid i kontrolu nad nasim domacinstvima i koriscenju energije. Pametni metri im daju sve informacije od trenutka jkad ste uklucili svetlo ujutru do vrste elektricnog aparata koji koristimo i koliko dugo. Sledece vojna direktiva koja se u Australiji sporvodi je umrezavanje pametnig energetski mreza sa internet kompanijama. Tako ce znato minut kada ukljucite Internet sa kime, gde ste, sta pisete, sve. Onda sledi direktiva da se ukine zdravstvena pomoc svima koji odbiju microchipovanje. Micorchipovanje omogucava da sve znaju o vasem telu i imaju kontrolu nad njime. Marketing propaganda je placena 150 miliona da narod ubedi kako je to za narodno dobro. Ko je tipicno umesan: najbogatiji,vojska, industrija. Vama jos manje kazu nego nama. Samo vas "umreze" na silu.
Zoran Zoran
„Ваш рат за независност био је деведесетих, зар не”, упитао ме је таксиста након што је сазнао да долазим из Србије. Изненађен његовом обавештеношћу климнуо сам главом и рекао „си”.________ Ja bih mu rekao: Pa kako ko, sve zavisi. Vecina bila za nezavisnost ali ne i Srbija. Mi smo jedva napravili svoju drzavu i to pod pritiskom i bombardovanjem NATO-a.
malo bez veze xxx
Ne mlati praznu slamu. Ceo svet je korupcija!
Каравело Мајданић
За какву смо се "независност и од кога" борили ми Срби, волео бих од аутора овог чланка да сазнам, када ово изречено од таксисте потврђује са "си". Колико је мени познато борили смо се да очувамо јединство и спасемо заједницу од оних са стране плаћених и организованих, који су је под изговором "борбе за независност" распарчали. Разлику је аутор чланка морао таксисти да објасни, а не да му неку непостојећу "борбу Срба за независност" потврди. Опрадвдања за ово нема макар му речник земље из које нам шаље извештај постојао само од једне речи "СИ".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља