понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:57

Колико коштају промене у образовању

Аутор: С. Гуцијанпонедељак, 14.04.2014. у 09:50
Шта предвиђа Стратегија развоја образовања Србије до 2020. године (Фото Д. Јевремовић)

Према предвиђањима креатора Стратегије развоја образовања Србије до 2020. године, највише новца ван буџета Министарства просвете за промене у образовању биће потребно управо за – финансијски део реформе у школама и на факултетима. Наиме, најскупље акције, како читамо у акционим плановима, биће утврђивање трошкова студирања, као и за развијање новог модела финансирања „по броју ученикa” – по 100.000 евра.

Упола јефтиније биће инклузија, као и јачање васпитне улоге школе (по 48.000 евра), мрежа школа коштаће 44.000 евра, а 30.000 евра стварање локалног система бриге о деци. За успостављање целовитог информационог система биће потребно додатних 24.000 евра.

Утврђивање износа трошкова студирања по појединим областима и високошколским установама предвиђено је у наредних годину дана, како би пред почетак наредне школске године на универзитетима ти износи били јавно објављени. У овом документу се предвиђа и формирање експертског тима који ће се дугорочније бавити анализом постојећег модела финансирања, припремом увођења нових елемената финансирања, развојем новог модела, његовим тестирањем, провером, применом…

У истом периоду и за такође, најмање 100.000 евра додатног новца, биће развијан и систем финансирања по броју ученика. Подсећања ради, цена по ученику биће креирана на основу типа школе, броја деце са посебним потребама, квалитета путева, густине популације…

Међутим, и у стратегији је наведено да је за успешну примену новог модела финансирања, неопходно постојање информационог система, из којег ће се прикупљати подаци и на нивоу локалне самоуправе и сваке школе појединачно. За то је у акционим плановима предвиђено најмање 24.000 евра додатног новца, а реалност је да је више пута започињано увођење јединственог информационог система, за шта су узимани кредити и донације.

У спецификацији трошкова, за рецимо, оптимализацију мреже основних школа, која би требало такође да почне од овог месеца и траје до јануара 2016. године, наводи се да је изван стандардних буџетских средстава потребно још најмање 44.000 евра. Од тог броја, 24.000 је предвиђено за „људе”, а 20.000 за „10 регионалних семинара за обуку”.

– У акционим плановима за спровођење стратегије не говори се довољно прецизно о финансијама, а ни поједине акције нису јасне. Мени, примера ради, стварно из овог документа није видљиво шта то школа треба да уради на васпитној функцији до 2020. године – каже проф. др Бора Кузмановић, члан Националног просветног савета.

Проф. др Драган Денић, са Електронског факултета у Нишу, наводи да би у овом делу, око васпитне функције школе, ваљало додати једну реченицу о подизању еколошке свести ученика.

– Србија је затрпана кесама и флашама. Ако ништа друго, можемо да се потрудимо да нам држава буде чистија: кренути са упорном едукацијом од основне школе и реализовати велики број акција кроз ваннаставне активности – став је др Денића.

Почетак увођења мајсторског образовања у средње школе предвиђено је, према овом документу, за децембар 2014. године, а завршетак акције у мају 2017. Да би добили нове мајсторе, биће потребно најмање 5.000 евра додатних средстава. Крајњи циљ је, читамо, развијен систем мајсторског образовања за најмање 30 занимања и најмање три генерације мајстора који су стекли мајсторско писмо.

Ово је, међутим, само мали део финансијске конструкције, за готово 100 акција које су планиране у српском образовању, од вртића па до докторских студија, у наредних неколико година. За већину, не постоје никакви прорачуни, што је по објашњењу државног секретара у Министарству просвете Мухедина Фијуљијанина логично, јер се не зна каква ће бити финансијска моћ државе у наредном периоду.

– Нико ниједном није рекао колико ће све ово да кошта, ово је рачун без крчмара. Ми овде лебдимо у ваздуху. За трку у Европи потребне су нам спринтерице, а ми трчимо у пиротским гумењацима или боси – сматра проф. др Стеван Станковић.

Ове планове прво треба да усвоји влада, па тек онда да се крене са финансијским прорачунима и конкретним потезима. И проф. др Властимир Матејић, један од креатора стратегија развоја образовања, скептичан је када је у питању брзина усвајања акционих планова.

– Мој утисак је да се ћемо још чекати, срећа па смо на овом документу ставили 2020. година па плус… Велико је незадовољство стањем у образовању, а још нико не зна у којем правцу се иде. Држава треба кроз образовање да пружи шансу свакоме да има добру будућност, да брзо добије посао и да он буде добро плаћен – мишљења је др Матејић.


Коментари3
fd4d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Барба Б
Највећи "бисер" реформе је инклузија. Учитељи и наставници који добију дете са посебним потребама у разред и са њима раде сваки дан, при чему запостављају осталу децу, не добију додатну плату, али зато дефектолози који су школовани за рад са таквом децом сада повремено врше надзор и добијају екстра хонораре, па често имају двоструко већу плату.Ономе ко је ово смислио треба дати Нобелову награду за глупост.
Љубомир Стојановић
У време кад је главна преокупација просветних радника скупљање поена преко семинара и саветовања и попуњавање мора папира (наравно о свом трошку јер школа не може да обезбеди ни папире ни тонере) и све инспекције занима само има ли папира а никога шта се стварно догађа у учионицама (о чему је пре једно месец дана била изванредна емисија Евронета), у време када треба да туже Општине како би добили законом загарантоване јубиларне награде, баш ми освежавајуће делује констатација да нити се зна куда све то води а ни колико ће да кошта (изгледа да је вредност неког пројекта погодбена категорија). Поред бисера да ћемо мајсторска писма увести четири пута јефтиније од семинара за оптимизацију (читај ново укидање) школа као и да ће се финансирати по ученику тј. по глави (још се нису сетили по учинку) највише ми се свиђа коментар Др. Матејића да је срећа да ће то бити после 2020. Само ме интересује колико ће (ако је то онај Др. Матејић на кога мислим) он имати година 2020?
građanin građanin
U sadašnjim okolnostima, nastavnici u školama primaju platu oko četiri stotine evra. To znači da ulaze u učionicu i drže čas pred trideset đaka za manje od pet evra. Inače, ova profesija je posledice reforme, povećavanje broja učenika po odeljenju i ukidanja časova počela da doživljava još 2008, od kada su na hiljade profesora ostali bez posla. Sada, kada treba otpustiti neradnike iz državne uprave, umesto toga, predlaže se još veće smanjenje plate nastavnicima, koja je već na nivou kasirice u tržnom centru. Istovremeno, zaposleni u lokalnim samoupravama sa srednjom školom, imaju veće plate od nastavnika u osnovnim i srednjim školama. Jednom rečju, Vučićeva reforma otkriva svoje pravo lice, a to je zaštita partijskih poslušnika na štetu vrednih i odgovornih građana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља