понедељак, 30.05.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:07

Николић тражи ратну одштету од НАТО-а

среда, 16.04.2014. у 22:00
(Фо­то С. Јовичић)

Оценивши да је НАТО бомбардовање Србије 1999. године један нецивилизацијски преседан „за вјек и вјеков”, нешто чега би се постидели и варварски народи из предхришћанског периода, председник Србије Томислав Николић је у јучерашњем говору поводом Дана Војске Србије на централној прослави у Ужицу рекао како оправдано очекујемо да Србија стане на ноге и уз накнаду штете начињене неправдом. Повод за овакав Николићев иступ је недавно признање званичника НАТО-а да је Србија бомбардована без одобрења Савета безбедности.

„Оправдање за бомбардовање једне суверене земље, чланице УН, убијање њене деце и уништавање богатства које су створили њени грађани нађен је у спречавању потенцијалног страдања. Боље да нису измишљали никакав разлог пошто га није ни било. Или је боље да признају да је разлог стварање албанске државе на територији Србије”, оценио је Николић запитавши и да ли међународни судови заиста постоје само зато да би се опрала савест оних који чине неправду и ком суду да се жалимо а да буде непристрасан, објективан и правичан.

Овакав Николићев иступ једна је од најоштријих критика српских званичника на рачун НАТО, то јест Запада, али и међународних судова, у протеклих неколико година. А у сваком случају, први пут је са једног тако високог места изнет став да би Србија, због људских и материјалних жртава требало да добије и ратну одштету. 

Реагујући на Николићеву изјаву, Јадранка Јоксимовић, интернационални секретар Српске напредне странке, оцењује да је бомбардовање Србије учињено мимо међународног права, али да ми морамо да се окренемо и сарадњи са свим државама које су данас чланице ЕУ и чланице НАТО-а.

„Не би требало да се у својој спољној политици руководимо таквим односом који је био неправедан у једном тренутку. Времена се мењају, историјске околности се мењају, тако да ипак треба да гледамо у будућност”, каже Јоксимовић за „Политику” .

Уз подсећање да ово није прво признање да је бомбардовање било незаконито, јер је и бивши немачки канцелар Герхард Шредер недавно исто то рекао, Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних и министар иностраних послова у време бомбардовања, каже да га Николићева изјава охрабрује.

„Покретање питања ратне одштете долази у правом тренутку, када Србија полаже цвеће на гробове жртава НАТО пакта. Ово је позитивна промена и она никако не треба да се тумачи као некакав гест заоштравања односа са важним факторима европске и светске политичке сцене, то јест као кочење европског пута или европске оријентације Србије. Напротив, то може да буде знак да Србија жели да се усправи и да јој је доста клечања на коленима. То је једноставно старање да Србија добије суштинско, а не вербално поштовање. Србији је много тешко кад је тапшу по раменима као неку заосталу трећеразредну земљу и кад јој говоре ’само наставите тако’. Србији је, на крају, доста њених извињења другима. Србији други, укључујући кључне западне земље, дугују и извињење и обештећење”, мишљења је Јовановић.

Он би, како каже за наш лист, волео да овакву политику прихвати и нова влада Србије. То би био сигнал да у Србији постоји спремност да се разумеју нови токови у Европи у политичким односима који су битно другачији од оних из 1999. године.

За председницу Центра за спољну политику Александру Јоксимовић Николићев говор не може се оценити никако другачије осим као популистички. А осим тога, овакав став према њеној оцени није потпуно у складу ни са декларисаним спољнополитичким циљевима Србије у овом тренутку.

„Ових дана се много говори о некаквом признању НАТО-а, али то је историјска чињеница и у тој констатацији нема ничег новог из чега би Србија сада могла вући некакве нове, додатне закључке. Не треба заборавити да су земље чланице НАТО, углавном чланице ЕУ и САД, а будући да ми очекујемо да учлањујући се у ЕУ будемо у заједничком безбедоносном оквиру са тим државама, као и то што смо чланица Партнерства за мир, признање НАТО-а историјска је чињеница са којом у будућности тешко да можемо баратати на било који начин а да сами себи не скочимо у уста”, уверена је Јоксимовић.

Када је реч о правним могућностима да се од држава НАТО-а добије ратна одштета Родољуб Етински, главни правник у Министарству спољних послова Србије, сматра да Србија не може водити судске поступке за накнаду штете узроковане бомбардовањем 1999. године. То питање би, каже, могло да се решава на неформалан начин, уз економску и другу подршку нашој држави. „Међународна заједница у којој живимо није савршена. Она је више политичка него правна заједница и не постоји могућност да правним путем остваримо накнаду штете”, рекао је Етински за Танјуг.

Према његовим речима, државе које су учествовале у бомбардовању би могле да, без формалног признавања одговорности и обавезе на накнаду, помогну да се ублаже последице бомбардовања кроз одређену економску и финансијску подршку или друге облике ангажовања који би унапредили економско-социјалну ситуацију у држави. „На тај начин опоравак Србије би могао да тече брже и лакше, а с друге стране, те државе би задовољиле и неку своју моралну обавезу”, сматра Етински.

С друге стране Бојан Милисављевић са београдског Правног факултета сматра да ипак постоји шанса да се Србија избори за одштету и то уз помоћ међународних организација. „Правни пут којим би Србија могла да покуша да оствари накнаду штете, јесте пример како се радило поводом трговине органа на Косову и Метохији – преко Савета Европе и известилаца и њихових извештаја. Сад смо близу формирања посебног суда који би требало да испитује одговорност за трговину органима на Косову”, рекао је Милисављевић а преноси Танјуг.


Коментари104
4a5c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz Inostranstva
Sem druge Srbije mnogo je patriota zavrsilo u inostranstvu, uklljucujuci i mene. Mnogi od nas otisli su iz Srbije pre rata u zelji da se ostavrimo profesionalno a ne iz politickih razloga. Iz mog iskustva, Drugosrbijanci u inostranstvu ne mare za Srbiju i oni su vise nego ponosni sto su postali Amerikanci, Kandjani, Australijanci, Englezi itd. To samo pokazuje da podela na prvu i drugu Srbiju u inostranstvu ne postoji a ne znam da li postoji i u samoj Srbiji. Najveci broj emigranata su obicni gradjani ili patriote koji jos uvek, posle 25 godina uspesnog zivota na Zapadu, zanima sta se desava u domovini. Oni, tj. mi, vec godinama finansijski drzimo Srbiju da ne bankrotira. Po srpskim procenama, svake godine Srbija dobjie od svojih patriota bar 5 milijardi evra kesa. To nasi politicari ne govore javno ali ako krenu putem obracunavaju sa svojom zlatnom kokom Srbiji se ne pise dobro. Tako da verujem da vi Drugosrbijanci mozete jos uvek mirno da spavate u vasoj novoj dom
`Radoje Stjepović
Sve bi to bilo OK,da mi ne pamtimo gospodina Nikolića kao štosera i vrdalamu (nije u pitanju samo ono jeftino i providno pozorište od njegovog štrajka glađu, nego, k tome, je i sijaset mitinga i drugih velikih skupova na kojima Kosovo i Metohiju nije ni spomenuo, naravno, i g Vučić takođe).Računa da će narod za dva-tri dana zaboraviti i to što je rekao o bespravnom, besprizornom, divljačkom bombardovanju Srbije od strane NATO.Ali, u redu. Hajd da mu poverujemo,sad.Ako je tako, onda bi trebalo odmah da usledi, s njegove strane, zasipanje drvljem i kamenjem svih sramnih, izdajničkih sporazuma i odluka koje je u Briselu potpisala Srbija do pre neki dan (rukom g Dačića,a pod prismotrom i prisilom g Vučića) u korist stvaranja nove šiptarske države na tlu još žive države Srbije ,članice UN.Odnosno,odlučno,istorijsko NE Briselu,i momentalno prebacivanje rešavanja pitanja Kosova u UN.Pre toga, na prvoj sednici Skupštine Srbije, prva tačka: narodni referendum o takvom NE.Onda da mu verujemo!
ing.Miloš Đonović
Srbija kao naslednica Jugoslavije može i mora da traži odštetu od onih subkjekata koji su svjesno ili nesvjesno upropašcavali i Jugoslaviju državu gdje su ravnomjerno čak i pravno bili zastupljeni narodi i manjine stavili na istoriski stub srama.To je presedan u svjetskog istoriji i dolazi vrijeme otrežnjenja i polaganja računa. Bombardovanje At.pakta preko tada neutralnih država je stravičan zločin sve dok su postojali načini da se bilo koje pitanje riuješi na pravni način.U Srbiji je došlo do manjeg građanskog rata kojeg su prouzrokovali zapadni eksponenti ,misleći da će sa ostatkom Jugoslavije koja je prebjegla na njihovu stranu lakše izvržiti tu preobrazbu.Računi idu na stotine mijijardi dolara i nije nam jasno gdje će te države naći odjednom sav taj nobac ali to nije problem Srbije i njenih prijatelja.
Nikoliceva ratna odsteta
Opijum za mase. Ali Nikolic nece imati problema sa Srbima. Srbi vise vole da od politicara cuju ono sto im se svidja da cuju bez obzira kakva bi to glupost bila, nego da jedu. Sledeca ratna odsteta koju ce Nikolic javno traziti je ratna odsteta od Druge Srbije koja je pobegla u inostranstvo. Jos od MIlosevicevog vremena ta ideja se kuva u glavama politicara i zavidnog srpskog naroda. Doci ce i ona na red. Videcemo dokle ce Prvoj Srbiji dusevna hrana biti vaznija od stomacne. Tako ce Prva Srbiaj imati priliku da na sebi iskusa narodnu poslovicu o travi koja ce da poraste pre nego sto magarac umre. Idem da citam Pescanik.
Bonn Berlin
konfuzno, javljaju se dva citaoca, jedan je Rijeka Rijeka, drugi je Rijeka - Kantrida ( rijecki nogometni stadion ). Oba pisu srpskim jezikom i malo brkaju cinjenice. Na Rijeci je nekada bilo dosta Srba, i ja sam tamo isao u gimnaziju, u Drugu. Comunqe, jedan je izgleda slabo naucio povijest, Kosovo i Metohija su bili Srbija sve do dolaska Turaka na Balkan i okupacije koja je trajala skoro 500 godina. Da li to znaci da Srbija nije imala pravo da oslobodi svoju teritoriju ? Svasta se moze procitati u novinana, cak i bedastoce citalaca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља