понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Заштита података: камен раздора између Брисела и Вашингтона

Аутор: Стеван Ранђеловићчетвртак, 17.04.2014. у 15:00

Заштита података и приватности у дигиталном добу постала је питање од особене важности за законодавце, потрошаче и предузећа. Чак 88 одсто грађана Европске уније сматра да компаније злоупотребљавају њихове податке, 92 процента је забринуто јер мобилне апликације прикупљају личне информације без изричитог пристанка, док је 60 одсто оних који сматрају да такве компаније морају бити кажњене.

Европска комесарка за правду, основна права и грађанство Вивијен Рединг најавила је почетом 2013. нову регулативу Европске уније за заштиту података. Сматрајући да је стара директива из 1995, кад је само 1,7 одсто људи користило интернет, застарела, Европска комисија је решила да се новим проблемима супротстави новим решењима. Једним ударцем била би решена два проблема: умирење узнемирених европских грађана и јасна порука САД да Европа жели да преузме примат у растућој технолошкој индустрији.

Бриселским кулоарима круже приче да нова регулатива има драконске одредбе, јер ЕУ жели да приучи Сједињене Америчке Државе заштити података, али и да привуче компаније које не желе да подаци њихових клијената буду отворена књига за власти. Уколико и када регулатива буде усвојена, ЕУ ће поставити стандард у овом пољу. Објашњавајући значај заштите података, Редингова је упоредила информацију са нафтом 21. века и додала: „Податак је нова монета, вредност података грађана ЕУ у 2011. била је 315 милијарди евра, и очекује се да достигне један трилион у 2020. години.”

Рачуница је једноставна. Уколико као потрошач желите да складиштите своја документа на интернету како бисте могли да им приступите било где у свету, желите да она буду и безбедна. Након урушавања приватности, услед шпијунаже америчке владе, поверење потрошача у америчке компаније је опало. Европа жели да искористи новонастали простор и предочи свету да је она нови играч и да су њени закони спремни да успоставе атмосферу поверења између компанија и њихових потрошача. Будући да ће регулатива хармонизовати законе и поставити јединствени оквир за 28 чланица ЕУ, неће бити додатних трошкова транснационалних компанија, те Европска комисија предвиђа да ће овај поступак на годишњем нивоу смањити трошкове пословања за 2,3 милијарди евра.

Зато се и треба делимично упознати са одредбама ЕУ регулативе. Регулатива предвиђа право на брисање које подразумева да свако може да затражи од ентитета који држи његове податке да их све избрише, укључујући и податке прослеђене другом ентитету. Пристанак мора бити дат јасном потврдном акцијом, те тако оне кутијице које су већ биле попуњене неће бити више прихватљиве. Такође, давање пристанка за држање личних података не сме бити предуслов за пружање услуга, осим ако је услуга неостварива без података и пристанка. Регулатива обухвата све субјекте Европске уније, без обзира на то где је ентитет званично и правно лоциран. Ова одредба практично значи да су велике компаније, попут „Фејсбука” или „Гугла”, обухваћене регулативом и да би казна у случају кршења износила и до 100 милиона евра,или пет одсто годишњег профита. Имајући ово у виду, није ни чудо што се велике ИТ компаније пореклом из САД бусају у недра и називају регулативу промашајем. Будући да ће регулатива бити усвојена процедуром која захтева сагласност Европског савета и Европског парламента, дуг је пут до имплементације овог акта. Неки спомињу 2016. годину.

С друге стране, у Србији је на снази Закон о заштити података о личности од 1. јануара 2009. године. Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности,и сам наводи да је поменути закон застарео и да постоје многобројни проблеми. Реч интернет није ни поменута у Закону. Србија ће ово питање морати да реши током преговора о чланству са ЕУ. Заштита података је део поглавља 10 и 24, о информатичком друштву и о правди ибезбедности.

До тада, пазите добро шта и коме шаљете онлајн. Запамтите добро, интернет не заборавља.

Стручњак за дигитализацију


Коментари0
3d7e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Коментари

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља