среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:35

Влахо Буковац у Народном музеју

Аутор: М. Димитријевићчетвртак, 17.04.2014. у 22:00
Влахо Буковац: Аутопортрет

У атријуму Народног музеја у Београду 23. априла у 19 сати први пут ће ексклузивно бити изложена сва дела великог уметника Влаха Буковца (1855–1922) која се чувају у том музеју. Двадесет три слике настале у периоду од почетка његове каријере 1882. па све до краја и претпоследњег насликаног дела – портрета Краља Александра Карађорђевића из 1922.

Пред публиком ће бити пре свега портрети, актови и аутопортрети по којима је Буковац био надалеко познат, и чије се непревазиђено психолошко читање онога кога портретише може јасно видети на сваком појединачном делу.

Колекција слика коју музеј има, која је настајала већим делом откупом мада има и поклона, обухвата више антологијских остварења и све фазе њeгoвoг сликарског израза, од академизма, реализма до импресионизам и симболизма.

– Његов опус је огроман, пуно је путовао, радио и стварао, може се рећи да је за собом оставио хиљаде радова на скоро свим континентима света. Жељан је увек био да слика по природи и слободно, што се најбоље види баш на његовим студијама пејзажа. Слике одишу светлом, њега има у изобиљу, обично из једног угла, потез је лаган, прозрачан. Врхунски је портретиста, психологија личности код њега је на првом месту и у аутопортретима, наш музеј чува два – каже Петар Петровић, виши кустос Народног музеја.

Портрет краљице Наталије Обреновић из 1882. године, постављање изложбе (Фото Р. Крстинић)

Међу првим делима Влаха Буковца, која су још за време уметниковог живота доспела у музеј, налазе се портрети краљице Наталије Обреновић из 1882. године и портрeт њеног сина, краља Александра Обреновића из 1901. године.

– Буковац је у Србију долазио неколико пута, врло је добро још први пут примљен на двору, о чему је и писао у својим мемоарима, па је портретисао и Обреновиће и Карађорђевиће и то на њихов позив. Поред портрета краљице Наталије изложили смо и студију њеног лика која није никада била излагана, а била је у личном Наталијином власништву. Од Буковчевих слика посебно је занимљив диптих „Дедал и Икар” у аутентичном, ауторском оквиру. Сликajући Икaрa и њeгoв пaд, Букoвaц je симбoличнo прeдстaвиo исхoд кaкaв су имaлe умeтникoвe прoгрeсивнe идeje кoд њeгoвих нeкaдaшњих учeникa. Овај диптих је за живота самог аутора био једно од његових најизлаганијих дела, а након две и по деценије од настанка постао је део наше збирке – објашњава Петровић, откривајући, потом, и детаље из сликаревог приватног живота.

– Одрастао је у сиромашној средини, врло је рано почео да се бори за егзистенцију, у иностранству се се издржавао тако што је радио у гостиницама, фарбао рекламе за поштанске кочије, понекад је сликао и за ручак или за берберина. Из таквог живота се ипак уздигао и направио велики успех у Француској, чији је ђак.

Буковац је рођен 4. јула 1855. године у Цавтату. Као младић боравио је у Америци са ујаком, неко време био је бродски кадет на једрењаку за Цариград, Одесу и Ливерпул, са братом је живео у Јужној Америци па потом у Калифорнији, где је у Сан Франциску радио као конобар. Ту му је прва цртачка и сликарска искуства пренео сликар италијанског порекла Тојети.

Са нешто зарађеног новца вратио се 1876. у Цавтат и одлучио да се потпуно посвети сликарству. Велику помоћ и потпору пружио му је дубровачки песник Медо Пуцић, уз чију помоћ наредне године стиже у Париз, где уписује „École des Beaux Arts”.

Отвара касније и атеље на Монмартру, а преокрет у његовом животу и раду уследиће 1882. године, када његова слика „Велика Иза”, инспирисана јунакињом тада популарног романа писца Алекса Боувијеа, доживљава на париском Салону огроман успех.

Почетком 1884. године изабран је за дописног члана Српског ученог друштва, а 1892. и за почасног члана Српске краљевске академије.

Јавност Београда имала је прилику да се упозна са његовим сликарством на Првој југословенског уметничкој изложби 1904. године. Од 1903. постаје професор сликања на Академији ликовних уметности у Прагу где почиње да живи и где разрађује препознатљиви поентилистички стил сликања, са кратким, испрекиданим потезима четке и ситним или крупнијим тачкастим мрљама.

Крајем 1921. године доживљавa лоше критике своје самосталне изложбе у Прагу, a неизвесно решавање молбе за повратак у домовину код надлежних у Министарству просвете Краљевине СХС га озбиљно деморалисалише. Изненада умире у Прагу 23. априла 1922.


Коментари6
98741
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дејан С.
Радио је у Београду, у Загребу, и у свету. Био је италијанског порекла. Цавтаћанин, Дубровчанин. Био је наш сликар.
Radmila Mišić
Bila sam na izložbi kroz koju nas je vodila devojka koja ne zna za pirotske ćilime već ih zove vranjanski i ne zna da se DomJNA sada zove Dom vojske Srbije.(Jer JNA odavno ne postoji). Sramota!
Marko Car
Vlaho Bukovac je bio veliki umjetnik, a svaka njegova izlozba istinski umjetnicki dogadjaj. Njegov zivotopis "Moj zivot" je najbolje ogledalo njegove duse, a njegova umjetnost je izvan vremena i prostora u kome je zivio. On,koji je u zivotu imao toliko rdjavog iskustva, u ophodjenju je bio pravi dzentlmen. Volio je drustvo i zivot, ali je najvise volio rad i svoju familiju. Njego slike vecim delom su pune neznosti, ljupkosti i vedrine, a zlobe i gorcine nema niti malo. Za sve one koji zele da upoznaju pravog Vlaha Bukovca, neka procitaju njegov zivotopis "Moj zivot". Tu su odgovori na sva pitanja.
Miljenko Sajfar
Da, vrlo je vazno, i bilo bi pristojno reci da je Vlaho Bukovac hrvatski slikar.Svakako nije srpski ni tunguski, osim ako netko jos uvijek masta o Velikoj Srbiji pa su mu i Cavtat i Dubrovnik, Dalmacija u Srbiji. A koliko znam nije se nikad deklarirao kao Srbin, osim ako opet netko misli da se portretirajuci nekog Karadjordjevica automatski postaje Srbin.
Да ли је то важно @ goran marić
Влахо Буковац је био велики сликар не зато што је био Србин, Хрват, Дубровчанин, Далматинац или Тунгуз, већ зато што је имао таленат који се ретко рађа. Данас га се сећамо, и поштујемо га, баш због тога, а не коме племену је припадао.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља